- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Стручни осврт

 

Уљана репица огледало добрих ратара

Ана Марјановић Јеромела, Институт за ратарство и повртарство Нови Сад

По упитима које добијамо са терена од произвођача (које семе, какво семе да сејемо, када ћете кренути са продајом...) се потврђује да ће ове године за уљану репицу порасти интерес. У годинама као што је ова, у којој јари усеви не прођу добро, људи се сете да постоје и озиме биљне врсте и да би било добро их уврсте у свој плодоред. Ми чекамо са уљаном репицом кишу, јер та киша је у ствари сигнал да треба извршити припрему парцела за сетву уљане репице. Ми не смемо сачекати да се тло стврдне као бетон, ми не смемо да са обрадом изађемо са грудвастим земљиштем, значи са лоше припремљеним. Важно је припремити што пре земљиште, одмах затворити бразду, уситнити, сачекати време сетве, а то је прва половина септембра. У нашим условима, показало се ове године по резултатима, да сетва и у другој  половини септембра није оставила никаквих крупнијих последица на висину приноса. Чак су добро прошли они који су ишли на сетву у суво. Морам нагласити да уљана репица није пшеница и не може се семе сејати у прашини и чекати кад ће да никне, него се парцела мора јако добро припремити, по потреби ваљати и пре сетве како би се омогућио бољи контакт семена и земљишта, а у сувом врло често и након сетве се ваља. И не сејати дубоко, што је исто важно. Увек наглашавам, уљана репица је биљна врста добрих ратара - механизатора. Значи, оних који добро знају да подесе машину да семе не упадне дубоко и да је прецизно сејано.

И у овој жетви се такође показало да је јако битно да се комбајн припремио на време и добро. Он обично долази на жетву између јечма и пшенице. Овај топлотни удар довео је до наглог сазревања. Није било разлике у зрењу. Све светске компаније које раде уљану репицу, а сад готово све раде, јер је она изузетно захвална за оплемењивање, а касније за семенарство, у својим проспектима врло често истичу рана, средња, касна... У нашим временским условима са ових 38 степени све сазрева у неких 5-7 дана. Подаци о приносу које добијамо са терена су врло задовољавајући, чак и из оних крајева где је било врло мало падавина. Оно што је успорило сетву јарих усева нама је добро дошло, јер након једног периода оштре зиме, која је била сува, наишао је тај страшни хладни период често без снега. На жалост, један део парцела је морао бити пресејен, неки су имали храбрости и ризиковали су да то не раде. Мислим да су добро прошли, јер у оном моменту након изласка из зиме усеви су изгледали језиво, али репица има способност регенерације, кренула је са својим бочним стаблима, а онда смо се плашили суше која је дошла и тога да ће остати ниска. Међутим, у време цветања дошла је киша, дошао је на жалост и снег који је прекинуо један спрат или два оплодње, али након тога је уљана репица потпуно развила своје бочне гране, не до максималне висине. Ми и не желимо јако висок усев са много грана, јер онда имамо неравномерно сазревање. Пре овог топлог времена имали смо не баш равномерно и не баш довољно кише, али савим довољно да смо постигли приносе који се крећу три, три ипо, четири, четири ипо, чак са појединих парцела смо добили приносе од пет тона. Морам рећи да је ту примењена максимална агротехника, са довољно азота у прихрани (азот је носилац приноса). Уљана репица је веома захвална за сваки азот који добије, са добро извршеном заштитом у право време. Инсекти представљају опасност, то треба произвођачима свакако рећи, они који планирају сетву – није дозвољено третирање инсектицидима, зато је неопходно парцелу обилазити одмах после ницања када крену први листови, посебно код оних који су посејани рано да не би дошло до великих оштећења од бувача. Ове године је било далеко испод -20 степени,  али је репица издржала, као и веома високе температуре. Вероватно оплемењивање, које се радило у суровим условима, је показало да оштра селекција ипак има своје оправдање. Надам се да ће ове године бити доста произвођача који ће ући у сетву уљане репице. Један од разлога је сортимент, који је врло добар, али и то што произвођачи, мислим, када је уљана репица у питању, врло добро следе савете. Сви процеси у технологији, када је у питању уљана репица, су добро савладани. У почетку, када се кренуло са производњом, кренуло се са преписивањем неких савета који нису у потпуности прилагођени нашим агроеколошким условима. Године, искуство, знање, огледи које смо изводили заједно са Пољопривредним факултетом у Новом Саду показали су шта је то потребно модификовати у односу на услове западне Европе, где је сетва у августу, где је жетва у јулу и где је количина падавина драстично већа. Не треба заборавити да је код нас јесен дуга, лепа, обично врло топла, а њихова краће траје, обично брзо прође, буде са снегом. Значи различити агротехнолошки услови траже различиту технологију производње.

Имамо две јаре сорте Мира и Јована зато што је то тражила производња, посебно за брдско планинска подручја, они који имају органску производњу и за пчеларе. То су три групе које најчешће траже јару уљану репицу. Принос јаре уљане репице мора бити нижи него озиме, јер је вегетација односно време за наливање семена знатно краће. Проблем код јаре уљане репице можда није толико у биологији колико у заштити. Много је теже извршити заштиту од инсеката код јаре репице, јер је она већ у том топлом периоду када је већи напад инсеката, она је још увек мала за разлику од озиме, али ми смо имали приносе на парцелама по две, две ипо тоне, али  понављам уз сву примењену оптималну агротехнику и заштиту. Ако постоје могућности да се сеје озима онда се свакако треба одлучити за озиму.

Немам поуздане, за сада, податке о површинама на којима је завршена жетва уљане репице, оно чиме сада располажемо је од 36.000-38.000 хектара. У односу на десет протеклих година то је три пута више. У односу на претходну годину то је дупло више. Ретко која ратарска биљна врста је доживела такав скок. Ту је одиграла улогу и цена и то што репица стално има тржиште.

ЈАРЕ СОРТЕ

Имамо две јаре сорте, Мира и Јована, зато што је то тражила производња, посебно за брдско планинска подручја, оне који имају органску производњу и за пчеларе. То су три групе које најчешће траже јару уљану репицу. Принос јаре уљане репице је нижи него озиме, јер је вегетација, односно време за наливање семена знатно краће. Проблем код јаре уљане репице можда није толико у биологији колико у заштити. Много је теже извршити заштиту од инсеката код јаре репице, јер је она већ у том топлом периоду када је већи напад инсеката, она је још увек мала за разлику од озиме, али ми смо имали приносе на парцелама по две, две ипо тоне, али  понављам уз сву примењену оптималну агротехнику и заштиту. Ако постоје могућности да се сеје озима, онда се свакако треба одлучити за озиму.