- TRŽIŠTE - /12.11.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 13.70 din/kg , pšenica 18.50 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /12.11.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.86 din/kg , pšenica 20.26 din/kg , soja 35.49 din/kg ; /12.11.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.25 din/kg , pšenica 16.18 din/kg , soja 33.24 din/kg ; /12.11.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.24 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

STRUČNJAK UPOZORAVA NA HAOS U POPISU: DRŽAVA NE ZNA GDE JE ŽITO, TO STVARA OZBILJAN PROBLEM

 

Beograd, 4. novembar 2019.

Izvor: Večernje novosti

  • U Udruženju poljoprivrednika tvrde da u Srbiji ne postoji precizan popis silosa i podnih skladišta pšenice

Srbija zna koliko svake godine sa njiva bude skinuto pšenice, ali ne zna gde se ona i nalazi, to jest nema precizne podatke gde se skladišti dobar deo roda. Razlog tome je što ne postoji popis silosa i podnih skladišta, gde se pšenica smešta, a samim tim ne zna se ni u kakvim se uslovima drži.

Kako nam je potvrdio Vukosav Saković, predsednik Udruženja "Žita Srbije", tačno je da država nema popis, a nadležni nisu upućeni u to u kakvom su stanju prostori za skladištenje žita. Sigurno je da ima modernih i novih, ali i onih gde priručne mašine guraju pšenicu, tako prave lager i mešaju kvalitetno sa lošim zrnom.

- Svako ima svoj interes, ali je cilj države i udruženja da poljoprivrednici seju deklarisano seme, da se pšenica zaštiti, razvrsta po kvalitetu i da konačno znamo čime raspolažemo - kazao nam je Saković. - Ove godine imali smo više od 12 miliona tona pšenice, sve je to uskladišteno, a mi ne znamo gde se nalazi. Ništa se ne nalazi na letini, sve je sklonjeno, pa samim tim to znači i da postoji skladišni prostor za tolike količine.

Naš sagovornik naglašava da je upravo iz ovih razloga neophodno da se uradi popis svih prostora, bilo da su silosi ili podna skladišta. Za razliku od silosa, gde kamioni koji dovoze robu imaju usipni koš i trakastim levcima roba ide u ćelije, pa se automatski raspoređuje po kvalitetu, kod podnih je sve na gomili. Tu dođe bager, gura robu po pisti do skladišta, pa na nju stavi drugu. To znači da su pomešana zrna različitog kvaliteta.

Kako objašnjava Saković, kada se pšenica smešta u podna skladišta, deo bude pregažen, neka se izlomi, teško ju je zaštititi i ne može da se provetrava, jer je "zatrpana" u gomili. To sve utiče na njen kvalitet.

- Kada se radio popis poljoprivrede, bile su stavke koliko ima koševa, ambara i nekih drugih skladišta, ali ne i silosa i podnih skladišta za žitarice. Naše Udruženje pokušava to da utvrdi. Imamo i obećanje ministra poljoprivrede da će pomoći da se ovakav popis pod hitno uradi - ističe naš sagovornik.

ODMAH POSLE RUSIJE

Na nedavno održanom skupu Serbia grain konferens 2019, jedna od poznatih multinacionalnih kompanija izložila je studiju o kvalitetu srpskog žita. Prema rečima Sakovića, njihova analiza, za Crnomorski region, tržište gde mi pokušavamo da opstanemo, pokazala je da se naše zrno, po kvalitetu, nalazi odmah posle ruskog.

- To je velika pohvala i zbog toga moramo da povedemo računa da se kvalitetna i loša zrna ne mešaju - kaže Saković.