- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Švajcarska fiksirala kurs valute

 

FRANAK ISTOPIO PROFITE VELIKIH PROIZVOĐAČA

Holcim, drugi najveći svetski proizvođač cementa, tvrdi da je jak kurs skinuo 1,1 milijardu evra (916 miliona franaka) od prodaje u drugom kvartalu.

 

Švajcarska narodna banka (SNB) odlučila je da fiksira kurs svoje valute na 1,20 franka za evro, navodeći da je odluku donela zbog "ogromne precenjenosti švajcarske valute". Švajcarske kompanije su pre toga upozoravale da će preterano jak franak dovesti do gubitka 25.000 radnih mesta u toj zemlji. Firme, uključujući i proizvođača lekova "Novartis AG", satova "Svoč grup" i cementa "Holcim", kažu da im je jak franak pojeo rast profita u prvoj polovini godine.

Evro, koji se pre saopštenja menjao na oko 1,10 franaka, odmah je skočio na nešto iznad 1,20 "švajcaraca". U SNB kažu da precenjenost domaće valute sadrži "akutnu opasnost za švajcarsku privredu", koja zavisi od izvoza i turizma. To za dužnike znači manji valutni rizik, koji ipak nije u potpunosti uklonjen.

Odluka Centralne banke je možda i zakasnila u pomoći dužnicima istočne Evrope da otplaćuju hipotekarne kredite u švajcarcima. Mađarska forinta i poljska zlota, na primer, od tog saopštenja popele su se na osam odsto u odnosu na franak, u poređenju s troškovima otplate koji su porasli 77 odsto u Mađarskoj i 93 odsto u Poljskoj od sredine 2008.

- To je još uvek bolna tačka. Činjenica da SNB u najmanju ruku pokušava da pokrije apresijaciju franka naravno pomaže. Bar neće biti još gore. Ipak, ovo ne rešava problem - kaže Luis Kosta, strateg "Sitigrupe".

Oko dve trećine Mađara ima hipoteke, a 54 odsto Poljaka su se zaduživali mahom u francima. Kurs u Švajcarskoj je jačao na račun mnogih valuta, kao posledica činjenice da su investitori bežali pod okrilje franka. Budući da Americi preti recesija, a ni dužnička kriza evrozone nije rešena, ulagači su videli švajcarski franak kao sigurno utočište. Sada, benefit od odluke SNB je i da ona smanjuje troškove javnih računa, obezbeđujući da se olakša pritisak na državne rezerve u stranoj valuti - piše Kapitals Midltek.

Švajcarske kompanije od proizvođača noževa do proizvođača sireva pozdravile su odluku centralne banke da zauzda rast franka u odnosu na evro, što im je uzrokovalo probleme s konkurentnošću i poguralo investicije u inostranstvu. Švajcarci su samo u ovoj godini u odnosu na evro ojačali 13 odsto.

- Ako imamo kurs od 1,2 i to manje više stabilan, onda imamo nešto našta možemo da se oslonimo. Naravno, 1,3 bi bilo bolje, ali realno ovo je dobar korak u pravom smeru – kaže Piter Hag, izvršni direktor Vegner SA, švajcarskog proizvođača vojnih noževa.

Snaga franka je pretila da ugrozi 25.000 radnih mesta u švajcarskim kompanijama izvoznicama, izjavljivala je industrijska asocijacija Ekonomsvis, još pre odluke Centralne banke.

Firme, uključujući i proizvođača lekova, Novartis AG, satova Svoč grup i cementa Holcim. kažu da im je rast zarade u prvoj polovini pojeo jak franak. Švajcarska ekonomija je usporila u dugom kvartalu, jer je i izvoz bio slabiji. Holcim, drugi najveći svetski proizvođač cementa, tvrdi da je jak kurs skinuo 1,1 milijardu evra (916 miliona franaka) od prodaje u drugom kvartalu i smanjio operativni profit za 203 miliona franaka.

- Fiksiranje kursa smanjuje rizik koji je nepotreban u ovakvim vremenima - kaže Benedikt Germanier, izvršni direktor firme "Zai", proivođača luksuzne ski-opreme.

"Klariant AG", švajcarski proizvođač pigmenata i aditiva koji se koriste u plastici, tekstilu i bojama, pao je za 16 odsto na ciriškoj berzi 5. septembra, posle opadanja godišnje perspektive u pogledu prodaje i profitabilnosti, delom i zbog jake valute.

Ima i onih koji su, kao Harolf Kotman, razmišljali da presele svoj tekstilni i papir-hemija biznis iz Švajcarske u Aziju i Španiju. To je potez kako bi se smanjili dalji troškovi koje izaziva jak franak. Međutim, mere SNB mogle bi da pomognu kompanijama da izbegnu takve odluke, rekao je on.

- Mere će pomoći da se sačuvaju radna mesta. Kurs od 1,1 ima direktan uticaj na zaposlenost. Kurs od 1,3 ili 1,4 bio bi kao u dobra stara vremena, ali to je ipak prošlost - kaže Daniel Frutig, izvršni direktor "AFG Arbonia-Forster Holding AG", koji proizvodi sisteme za zagrevanje.

Švajcarska centralna banka nije bila u mogućnosti da objavi viši fiksiran kurs zato što ipak mora biti onaj koji može da se odbrani, poručuje Gerold Burer, čelnik "Ekonomsvisa", udruženja koje predstavlja 30.000 kompanija. Ovoj alpskoj zemlji potreban je kurs od 1,35 do 1,40 da bi i kupovna moć mogla da parira evrozoni, dodao je.

M. Krkić

objavljeno 10. septembra 2011. godine (list „Novac”)