- TRŽIŠTE - /21.09.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 35.80 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.15 din/kg , pšenica 19.28 din/kg , soja 31.32 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.41 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 27.51 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 20.92 din/kg , pšenica 23.85 din/kg , soja - ;

SVE VEĆI STRAH OD SVINJSKE KUGE U EVROPSKOJ UNIJI

 

Beograd, 4. april 2018.

Izvor: Politika

  • Danci najavili da će podići ogradu dugu 70 kilometara ka Nemačkoj da bi se zaštitili od divljih svinja koje prenose smrtonosnu bolest životinja i sprečili velike ekonomske gubitke

Strah u EU raste zbog širenja afričke svinjske kuge, smrtonosne i veoma zarazne bolesti životinja, koja bi mogla da ima pogubne ekonomske posledice za njihovo stočarstvo i prerađivačku industriju.

Koliko je stvar ozbiljna pokazuje i nedavna odluka Danske, koja je zvanično saopštila da će na granici sa Nemačkom podići ogradu dugu čak 70 kilometara kako bi sprečila prolazak divljih svinja, koje su glavni prenosioci bolesti protiv koje ne postoji vakcina.

Širenje zaraze u istočnoj Evropi izaziva zabrinutost Danske, i to sasvim opravdanu, ako se zna da od izvoza svinja ova zemlja godišnje inkasira 5,5 milijardi dolara, preneo je Rojters, pozivajući se na saopštenje nadležnih veterinarskih službi u toj zemlji.

Bolest je već prijavljena u Poljskoj, Češkoj, Rumuniji, Rusiji, Estoniji, Letoniji i Litvaniji. Danska se odlučila za radikalne mere jer bi u slučaju izbijanja zaraze izvoz ka svim tržištima automatski bio blokiran. Te mere uključuju i pooštrene novčane kazne za ilegalan uvoz hrane i propuste u čišćenju prilikom transporta životinja. Nemačka je, takođe, u februaru zvanično odobrila lovcima da tokom cele godine mogu da love divlje svinje.

Još u avgustu prošle godine Uprava za veterinu Srbije saopštila je da su pooštrene mere na svim graničnim prelazima – zabranjen je promet živih svinja, svinjskog mesa i svih prerađevina, osim konzervisanih ili termički obrađenih na visokoj temperaturi. Mere se odnose na zemlje u kojima je bolest prijavljena ili se na nju sumnja. Za nas je najkritičnija granična oblast sa Rumunijom, gde su već prijavljeni slučajevi afričke svinjske kuge. Jedan od glavnih puteva infekcije u istočnoj Evropi jeste prodaja jeftine, kontaminirane svinjetine i prerađevina iz zaraženih područja.

U Upravi za veterinu za „Politiku” su rekli da je rizik od širenja ove bolesti preko divljih svinja izrazito visok, naročito u zemljama kao što je Nemačka. Na njenoj teritoriji nalazi se područje sa najvećom brojnošću i gustinom ovih životinja u Evropi, ali u toj zemlji bolest još nije zvanično zabeležena.

– Sprovodimo stalan nadzor nad populacijom divljih svinja u celoj Srbiji, posebno u širem pograničnom području prema Rumuniji, gde je bolest evidentirana nedaleko od Ukrajine i Mađarske – kažu u Upravi za veterinu.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) navodi da je afrička svinjska kuga ozbiljna pretnja za sisteme proizvodnje svinja. Ne samo da ugrožava sigurnost hrane, već može da ima i velike posledice na međunarodni promet svinjetine kao rezultat ograničenja trgovine.

U okviru globalne stočarske proizvodnje, sektor uzgoja svinja igra ključnu ulogu kao izvor životinjskih proteina. Zbog povećanja svetske tražnje za mesom, svinje su postale ključni izvor hrane, a svinjetina najviše konzumirano meso, koje čini oko 37 odsto globalne potrošnje mesa, slede piletina (35,2 odsto) i govedina (21,6 odsto). FAO je saopštio da je komercijalna proizvodnja svinja intenzivirana u poslednjih nekoliko decenija, ali se i dalje oko 43 odsto tih životinja proizvodi u domaćinstvima i na malim farmama sa niskom biološkom sigurnošću, tako da one igraju glavnu ulogu u pojavi, širenju i održavanju afričke svinjske kuge.

– Sve je veća globalna zabrinutost da će se virus širiti. Svaka zemlja sa sektorom uzgoja svinja je u opasnosti – upozorili su stručnjaci FAO. Bolest može preći hiljade kilometara i stići u zemlje u kojima prethodno nije bilo slučajeva, uglavnom putem mesa koje stiže avionima i brodovima ili ga individualno prenose putnici. Kažu da posebno zabrinjava potencijalno širenje u istočnu Aziju. Budući da se Kina snažno oslanja na industriju svinjskog mesa i poseduje gotovo polovinu svetske proizvodnje, epidemija ove bolesti imala bi katastrofalni uticaj na trgovinu i proizvodnju, sa ozbiljnim posledicama po globalnu bezbednost hrane.

Virus bezopasan za ljude

Virus koji izaziva afričku svinjsku kugu bezopasan je za ljude i druge životinje. Ali, za divlje svinje i svinje koje se gaje na farmama bolest je gotovo stoprocentno smrtonosna. Afrička svinjska kuga (AKS) u Evropi je prvi put zabeležena 1960. godine, u Španiji, Portugaliji i na Sardiniji. Od kada je 2007. dijagnostikovana u Gruziji, oboljenje se progresivno proširilo u regionu istočne Evrope, napredujući ka zapadu i uzrokujući velike ekonomske gubitke.