/14.08.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.90 din/kg , pšenica 17.60 din/kg , soja 58.00 din/kg ; /14.08.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.48 din/kg , pšenica 16.44 din/kg , soja 34.77 din/kg ; /14.08.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.92 din/kg , pšenica 13.76 din/kg , soja 32.54 din/kg ; /14.08.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 19.39 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja;

SVETSKA NESTAŠICA MALINE

 

Beograd, 14. jun 2017.

Izvor: Politika

  • Rod podbacio u Americi, Poljskoj i Srbiji, stručnjaci predviđaju pad proizvodnje za oko 40 odsto

Kada se sagledaju rezultati tri vodeća svetska proizvođača malina, među kojima je i Srbija, prognoza je da će proizvodnja ovog voća biti smanjena za oko 40 odsto u odnosu na ranije godine.  

Prema izveštaju sa upravo završenog kongresa Svetske organizacije malinara (IRO) nestašica ovog voća (oko čije cene se ovih dana u Srbiji lome koplja) je neminovnost. Amerikanci sezonu počinju sa 20 odsto smanjenom proizvodnjom, dok su u Poljskoj letnje (jednorodne) sorte podbacile za oko 50 odsto u odnosu na prošlu godinu.

– Poljaci ne očekuju previše ni od jesenjih sorti „polka” i „polana” koje kasne, kao i kod nas, zbog izmrzavanja. Iako berba još nije počela očekuju probleme sa prinosom maline. Šta će biti sa cenom i dalje nije poznato – kaže sagovornik „Politike” upoznat sa prilikama na svetskom tržištu ovog voća. Stručnjaci napominju da je početna otkupna cena od 120 dinara, koliko otkupljivači trenutno nude za domaće maline, izuzetno niska ali još niko ne može da predvidi šta će se dalje događati na tržištu.

– Očekujemo da će kampanja kod nas biti brzo završena jer malina nema dovoljno. Nisu tačne priče da u hladnjačama još ima malina iz prošle sezone. Sve je rasprodato. Maline na kraju sezone neće biti ni za lek tako da će cena sigurno da raste – smatra  sagovornik.

Srbija je prošle godine proizvela oko 83.000 tona malina. Čileanci su sezonu završili sa količinom od 38.000 tona ovog voća sa prosečnom proizvođačkom cenom od oko 1,2 evra. Srpski malinari moći će, po pravilu, da se nadaju nešto boljoj zaradi. Prosečna krajnja cena domaće maline u 2016. bila je 215 do 220 dinara što će ove sezone, bar prema sadašnjim prilikama biti nedostižno. 

Još pre mesec dana strunjaci su upozorili da su malinjaci u Srbiji u veoma lošem stanju u odnosu na prošlu godinu što ne obećava dobar rod. Kao i da se problemi tek očekuju jer će zbog prelaska iz vlažnog u sušni period doći do intenzivnijeg sušenja i pojave novih bolesti i štetočina.   

Ministarstvo: sprečićemo monopol na tržištu

Država će kroz institucije sistema regulisati pravila na tržištu prodaje i otkupa malina, a vlada će preuzeti sve da ne dođe do monopolskog ponašanja na tržištu naročito kada su u pitanju hladnjačari, rekao je Predrag Lučić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

„Zajednička koordinacija ministarstva poljoprivrede sa inspekcijskim organima, ministarstvom finansija i trgovine omogućiće regulisanje tržišta onako kako ekonomski uslovi zahtevaju”, rekao je Lučić za Tanjug.

Predsednik zadruge „Agro eko-voće”, Božo Joković rekao je da je cena maline u regionima gde je malina krenula da se bere između 100 i 120 dinara što ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje. Hladnjačar i direktor kompanije „Master frigo fruits”, Radoje Cvetić rekao je da je veliki problem što je na lageru ostalo puno maline iz 2015. i 2016. godine. „Sada su otkupljivači, hladnjačari obazrivi jer im je ostalo puno maline, a cena je na svetskom tržištu pala. Situacija je ozbiljna što se tiče cena, jer postoje zalihe malina u Srbiji, Bosni, Poljskoj”, rekao je Cvetić.