- TRŽIŠTE - /11.12.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.76 din/kg , pšenica 17.80 din/kg , soja 48.20 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.45 din/kg , pšenica 14.47 din/kg , soja 36.67 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.36 din/kg , pšenica 13.30 din/kg , soja 33.97 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.33 din/kg , pšenica 18.81 din/kg , soja - ;

TEŠKA GODINA ZA VINARE

 

Brisel, 12. oktobar 2017.

Izvor: Politika

  • Mraz, suša teško pogodili proizvodnju vina u Evropi, u Francuskoj proizvodnja će biti niža za 18 odsto a u Italiji čak za 26 odsto

- Grad, mraz i suša teško su pogodili evropsku proizvodnju grožđa koja je zbog toga najmanja u poslednjih 36 godina, saopštili su stručnjaci, mada se očekuje da će kvalitet vina biti izvrstan.

Udruženje poljoprivrednika EU Kopa-Kogeca saopštilo je danas da ekstremne vremenske prilike znače da će biti 14 odsto manje ploda, a u nekim delovima biće pad količine od jedne trećine.

Zbog toga će evropska proizvodnja vina pasti na 145 miliona hektolitara, na nivo koji nije bio viđen od 1981. godine.

Dva najveća evropska proizvođača Francuska i Italija posebno su teško pogođeni, rekao je Tijeri Kost, predsednik odelenja za vina udruženja Kopa-Kogeca.

U Francuskoj proizvodnja će biti niža za 18 odsto, a u Italiji, najvećem proizvođaču vina u Evropi biće manja za 26 odsto u odnosu na prošlu godinu.

U Siciliji će biti 35 odsto manje proizvedenog vina.

„Ipak se očekuje da će kvalitet grožđa biti vrlo dobar širom Evrope što bi trebalo da znači izvrsno vino”, rekao je on.

Kombinacija dobrog vina i manjih količina znači da će cene takođe rasti, rekao je on.

Tokom 1980-ih rekordna proizvodnja vina bila je oko 210 miliona hektolitara. Od tada je industrija počela da se opredeljuje ka tome da se pravi manje vina ali boljeg kvaliteta a i pale su subvencije za vino što je dovelo do toga da se manje proizvodi, a ekstremne vremenske prilike i klimatske promene dalje su uticale na proizvodnju nekih godina.

U sadašnje vreme proizvodnja vina gotovo nikad ne prelazi 170 miliona hektolitara, mada je ovogodišnja procena proizvodnje jako loša, a poslednji put je bila tako niska 1981. godine.

Berba vinskog grožđa u Evropi automatski utiče na globalno tržište vina pošto proizvodnja u EU predstavlja 60 odsto svetske proizvodnje, javlja AP a prenosi Beta.