- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Trgovina i oko nje

 

ZBOG ČEGA SE RATARIMA SUNCOKRET I SOJA PLAĆAJU „NA OTVORENO“?

Novi Sad, 14. septembar 2017.

Čedomir Keco

 
Žetva suncokreta i soje je završena i zrno se nalazi u silosima „organizatora prodaje“, kod prerađivača, a najmanje na lageru ratara. Rod je slab – jadan i kod mnogih ne pokriva ni ulog i žetvu.

U takvoj situaciji, za proizvođače je i za dinar-dva veća cena dobro došla. Ratari su i ove godine ove uljarice dali raznim kupcima po „otvorenoj ceni“, što u ekonomiji i nije baš sasvim obrazloženo šta znači.

Takva prodaja zrna se još vezuje za akontacionu cenu, ali ona se u normalnom poslovanju povezuje u celom lancu – do krajnjeg proizvoda. Kod nas ovakva trgovina je čista špekulacija u kojoj ratari čekaju na dobru volju kupca da im upiše krajnju cenu. Kupac, prvi u lancu, ne zna cenu jer čeka šta će mu reći otkupljivač koji sabira količinu i prodaje izvozniku ili fabrici. Ovaj čeka cenu od krajnjeg kupca – utvrđuje svoju zaradu i šalje obračun u lanac posrednika.

U ovom času, kupci koji su preuzeli velike količine robe čekaju gde mogu prodati zrno po najboljoj ceni (u fabriku ili izvoz).

Fabrike traže robu sa najmanjom cenom, čekaju kredite banaka ili odustaju od kupovine za godišnju proizvodnju.

Suncokret je akontaciono plaćen od 36 do 38 dinara po kilogramu bez PDV i ratari kao konačnu i ukupnu cenu očekuju 42 dinara po kilogramu. Sa ovom cenom fabrike mogu ostvariti proizvodnju uz povećanje prodajne cene ulja za 1,20 dinara po litri.

Čekanje na konačan obračun soje koja je akontacionom obračunavana od 42 do 45 dinara po kilogramu nema opravdanje jer se mnogi u lancu uklapaju u otkupnu cenu od 50 dinara po kilogramu, izuzev ratara koji su imali nizak prinos.

Čekanje konačnog obračuna, izuzev ako to ne žele ratari, kupci ne treba da zatežu. Ali, to nije jednostavno izvesti jer prvi kupac kome je zrno predato nije glavni i krajnji. Upravo ti za koje se u lancu nabavlja roba su špekulanti sa ogromnim poslovnim uspehom ostvarnim na leđima onih najvrednijih – ratara. Njihov pogled na trgovinu ne ublažava ni suša, oni vide samo sebe i svoje imperije. Neki su ipak i kao takvi posrnuli, što će i vreme pokazati.