- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

ЦЕНЕ СВИЊЕТИНЕ НАЈНИЖЕ У ПОСЛЕДЊИХ ДЕСЕТ ГОДИНА

 

02.12.2020.

Политика

  • Због огромних вишкова, цена свињског меса у Немачкој пала на око евро по килограму. – Прасад, у поређењу са претходном недељом, јефтинија пет евра

Због смањења тражње, пандемије и проблема у угоститељству, али и афричке куге свиња (АКС), која је уздрмала ову индустрију, цене свињског меса стрмоглаво падају на европском тржишту. Највећи утицај на то има лоша ситуација у Немачкој у којој око 500.000 животиња, а највише свиња, чека на клање. Огромни вишкови створили су се јер су Кина, Јапан и Јужна Кореја свом до сада највећем добављачу забраниле увоз свиња због појаве АКС.

Удружење немачких произвођача (ВЕЗГ) објавило је  да је цена свињског меса од 1,19 евра на најнижем нивоу, у овом раздобљу, још од јануара 2011. године.

Прасад, тешка до 25 килограма, коштају свега 22 евра по грлу. У поређењу са претходном недељом, то је смањење од пет евра и уједно највећи пад у последњих десет година.

Како преноси „Агроклуб”, немачка министарска пољопривреде Јулија Клукнер позвала је недавно кланичаре и месаре да раде викендом и празницима како би решили заостали животињски фонд који је створио чеп на фармама током кризе изазване ковидом 19. Помиње се и да би та држава могла да организује и интервентни откуп како би ускладиштила месо, а под овим притиском цене су пале и у месарама.

Немачка, као један од највећих произвођача свињског меса после прекида пословања с Кином, већ у октобру вишкове је преусмерила у супермаркете других европских држава. То је код домаћих произвођача изазвало незадовољство због константног пада цена меса у последња два месеца.

Ројтерс је раније објавио како су марже немачких кланичара много мање у Европи него у Кини. Према проценама, произвођачи у тој земљи до сада су претрпели штету од око 1,3 милијарде евра, а у недавно организованим протестима они су тражили више откупне цене свињетине за 50 центи по килограму.

Прекомерни број свиња које чекају на клање такође је пријављен из многих других земаља ЕУ. То се може видети и по све већој тежини закланих животиња. Једини добитник неравнотеже на тржишту јесте Шпанија, која и даље послује са Кином и где је цена овог меса око 50 процената виша него у Немачкој.

Произвођаче у Србији такође погађа ова ситуација јер увоз јефтиног меса из ЕУ расте. Цена килограма живе ваге свиња тренутно се креће од 130 до 135 динара са ПДВ-ом, колико плаћају накупци, док на фармама фарма кошта од 125 до 130 динара, каже за „Политику” Зоран Ерић, председник Уније сточара Мачве и Срема.

Како истиче, код нас је цена ниска зато што се појавило јефтино увозно месо из ЕУ, а постоји претња да ће товљеници бити још јефтинији. Сада у понуди имамо и живе свиње по дампиншким ценама из ЕУ и из Белгије по цени од 80 евроценти по килограму.

– Не би било тржишних вишкова када би месари и трговински ланци куповали домаће свиње. Сада је била прилика да се види да смо самодовољни у свињарству и у ком правцу треба да организујемо производњу, то би била једна од корист кризе са короном – истиче Ерић. Иако је и раније било и нижих цена на тржишту, истиче да „не памти да су свиње биле оволико јефтине у време свињокоља”.

Каже да су произвођачи у Србији навикнути на те честе промене цене, али и да су, као први у ланцу, најугроженији јер свиње морају да продају. Кланичар може да замрзне, произвођач да преради месо, јер је ту велика зарада. С друге стране, додаје, потрошачи у Србији тај пад цена на европском тржишту практично ни не примећују.

– Акције снижавања цена меса су спорадичне. Свињетина у редовној продаји кошта исто колико је коштала и пре годину дана, када је цена живе ваге била 170 до 180 динара. Сви имају своју калкулацију, осим нас произвођача – сматра Зоран Ерић и додаје да би као једну од мера држава могла да уведе да се на граници врши оштрија контрола старости увозног меса.