- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

U INĐIJI USKORO POČINJE DA RADI KAFILERIJA

 

Inđija, 1. avgust 2012.

Belgijska kompanija „Elektrovinds”, odnosno belgijsko-srpska firma ove kompanije u Srbiji „Energo zelena”, koja će se baviti ekološkim upravljanjem životinjskim otpadom, privodi kraju radove na izgradnji savremene kafilerije u severoistočnoj radnoj zoni u Inđiji. Fabrika je, praktično, završena prošle nedelje, krenulo se sa uređenjem fabričkog kruga, postavljani su ivičnjaci i vršene pripreme za betoniranje prilaza. Kako je najavljeno, za mesec dana započeće probna prerada, a krajem septembra – tačno godinu dana od početka radova – i zvanično puštanje fabrike u rad.

Vrednost ove investicije, koja se i lokacijski naslanja na regionalnu sanitarnu inspekciju, je 21 milion evra, a fabrika će zapošljavati 100 radnika. Godišnje će prerađivati 150.000 tona otpada iz mesne industrije i uginulih životinja.

U Vojvodini postoji samo jedna fabrika za preradu životinjskog otpada. Kafilerija „Energo zelene” u Inđiji će biti prva u službi obnovljivih izvora energije i postrojenja sa nultim procentom otpada, najavio je Luka Desender, predsednik kompanije „Elektrovinds”. Otpadne vode se prečišćavaju u lokalnim postrojenjima, dok ne dostignu kvalitet rečne vode. Inače, „Elektrovinds” se bavi dobijanjem električne energije iz obnovljivih izvora, kao što su vetar, sunce, biomasa.

 

Vred­nost investicije  21 mi­li­on evra

 

Ova investicija je značajna sa ekološkog aspekta, jer se životinjski otpad više neće spaljivati na otvorenom, bacati u vodotokove, zatrpavati. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje generiše 220.000 tona životinjskog otpada, nezvanično duplo više. Da bi Srbija postala izvoznik hrane u Evropsku uniju, mora se urediti i ovaj deo prerade otpada – piše u Sremskim novinama.