- TRŽIŠTE - /11.12.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.76 din/kg , pšenica 17.80 din/kg , soja 48.20 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.45 din/kg , pšenica 14.47 din/kg , soja 36.67 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.36 din/kg , pšenica 13.30 din/kg , soja 33.97 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.33 din/kg , pšenica 18.81 din/kg , soja - ;

U KURŠUMLIJI UNIŠTAVAJU PLANTAŽE MALINA I KUPINA

 

Kuršumlija, 21. novembar 2017.

Izvor: Politika

Najveći plantažeri u kuršumlijskim selima zbog niskih cena maline i kupine uništavaju svoje plantaže, vade, spaljuju i preoravaju višegodišnje zasade.

U jednoj od najsiromašnijih opština u Srbiji, proizvodnja malina i kupina su bile mogućnost da sela ožive, a većina je bila i oživela a meštani se vratili selima.

Meštanin sela Žuč Miroslav Ilić kazao je da su niske cene tog voća i neredovne isplate razočarali proizvođače, pa su mnogi i u tom selu počeli da uništavaju najkvalitetnije plantaže malina i kupina.

„Na žalost, ove godine smo svi ispod nule, nismo uspeli ni ulaganja da vratimo. Ja sam bio prinuđen da prodam dve svođe od po 250 kilograma, kako bi pokrio troškove oko berbe kupine i isplatio radnike. Bio sam prinuđen da povadim kvalitetni zasad kupine tripli kraun (trostruka kruna) i posejem kukuruz”, kazao je agenciji Beta Ilić.

Ilić je rekao da je selo Žuč, najplodnije i najbogatije selo kuršumlijske opštine, prvo dotukao jak prolećni mraz a zatim niska otkupna cena. 

Jedan od najvećih plantažera u Kuršumliji Radija Danilović, takođe iz sela Žuč, kazao je da ovih dana završava uništavanje dugogodišnjih zasada maline  „Crni vilamet”, jer niska cena nije vratila ni uloženo.

„Živeli smo od proizvodnje tih malina. Zbog nebrige države, sada ja i moja porodica moramo da radimo nešto drugo, jer je neizvesna naredna godina, a do sledeće berbe moramo mnogo da uložimo”, rekao je Danilović.

Pored ovih meštana i drugi meštani, koji su ove godine pretrpeli gubitak, kažu da uništavaju svoje plantaže ili će ih prepoloviti, jer su potrebna finansijska ulaganja da bi plantaže bile pripremljene za berbu naredne godine.

S druge strane, stručnjaci smatraju da je greška uništavati plantaže i uveravaju da će naredne godine cena biti bolja.

Jovica Đinović, iz odeljenja za poljoprivredu opštine Kuršumlija, kazao je da ta opština maksimalno pomaže i unapređuje poljoprivredu u kuršumlijskim selima.

„Svake godine se izdvajaju značajna sredstva za podsticaj poljoprivredne proizvodnje. Opština vraća 50 odsto uloženih sredstava na sadni materijal, poljoprivredne mašine, stočarstvo i ne bih savetovao uništavanje plantaža malina i kupina. To je kultura koja ima svoje mesto i u budućnosti će sigurno cena biti bolja”, rekao je Đinović Beti.

Zahvaljujući opštini Kuršumlija, koja već pet godina pomaže gotovo svako registrovano gazdinstvo, ova opština prednjači po proizvodnji jagodičastog voća. Kuršumlija je dospela u samo vrh, po proizvodnji maline, kupine i jagode u Srbiji.

Proizvođači su naveli da više ne vide perspektivu u tom voću, pa će, po svemu sudeći mnoge njive ponovo biti zakorovljene. (Beta)