- TRŽIŠTE - /05.11.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 13.70 din/kg , pšenica 18.09 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /05.11.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.93 din/kg , pšenica 20.08 din/kg , soja 35.92 din/kg ; /05.11.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.30 din/kg , pšenica 15.69 din/kg , soja 33.59 din/kg ; /05.11.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.27 din/kg , pšenica 20.88 din/kg , soja - ;

U VILOVU IMA SVEGA - SALATE, ROTKVICA, PARADAJZA…

 

Vilovo, 1. april 2019.

Izvor: Dnevnik.rs     

  • Dva brata, dva poljoprivredna inženjera Nenad i Rade Panić iz Vilova već deset godina bave se proizvodnjom povrća u plastenicima.

Sada već nekoliko sedmica beru zelenu salatu i rotkvice i preko nakupaca prodaju ovogodišnji rod, najviše po Novom Sadu, da bi potom posadili rasad paradajza, a posle i papriku.

Braća udružena seju i kukuruz, pšenicu, suncokret, soju… na 55 jutara zemlje, od kojih ima i njihovih oranica i onih uzetih u arendu.

Krave više ne drže, kažu, njima su im se bavili roditelji dok su oni studirali. Sada samo othrane dve-tri svinje za sopstvene potrebe.

– Profesori su nam na fakultetu govorili da prosečna porodica može da živi od plastenika površine 1.000 kvadrata, a mi imamo tri puta više. Osim u dvorištu, imamo i dva plastenika na njivi – kaže Rade Panić, i dodaje da su od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu dobijali novčane podsticaje za folije i konstrukcije. – Dugo nismo znali za tu mogućnost, a kada smo čuli i skupili obimnu dokumentaciju, konkurisali  smo i dobili poprilično. Ispunjavali smo sve uslove, imamo ispod 40 godina, dugo gajimo povrće u plastenicima i još smo školovani za posao.   

Braća Panić u povrtarstvuu imaju podršku u suprugama i roditeljima još u snazi pa su, živeći za sada svi pod jednim krovom u slozi i poštovanju, uspeli da mlađem bratu Nenadu naprave kuću, doduše još neuseljenu, i još mnogo štošta kupe da bi unapredili proizvodnju. Ali  uprkos tome što se može lepo zaraditi, braću muči pitanje da li su dobro izabrali.

– Završili smo fakultete i umesto da radimo u nekoj firmi za platu, mi rintamo od jutra do mraka. Doduše, bude i slobodnog vremena, ali otkako smo krenuli da spremamo salatu i rotkvice za pijacu, ne možemo ni da predahnemo. Uz to, bar je tako u Vilovu, ne možemo da nađemo radnike da nam pomognu – kaže Rade.

Najveći problem Panićima predstavlja nesigurnost u poslu, koja se ogleda u cenama i plasmanu roda. Kažu da domaće cene zavise od količine uvoznog povrća, dok se u pogledu prodaje nikada ne zna kome će se prodati povrće, već ko naiđe. Često nakupci bolje prođu od proizvođača jer su u proizvodnji ulaganja velika, seme i energenti skupi, a preprodavci nemaju te troškove.    

– Ove godine smo dobro prošli sa salatom i rotkvicama, ne samo zato što se to povrće ne uvozi već i što je zima bila jaka pa mnogima rod nije uspeo. Zato su glavica salate i veza rotkvice koštale 30 odsto više nego lane, na veliko su vredele 30 dinara, a vremenom se cena spuštala do sadašnja 23 dinara – kaže Rade Panić.  

Čim skinu salatu i rotkvice, veli, imaju već spreman rasad paradajza.

– Rasad je naš, seme je domaće iz ovdašnjih poljoprivrednih apoteka. Uvek posejemo više pa će nam tako preteći oko 1.000 strukova za prodaju – kaže Rade, i dodaje da, u zavisnosti od toga kakvo će biti proleće, prvi zreli plovodi treba da stignu između 25. maja i 1. juna, i onda svaki dan sledi berba paradajza do 25. jula

Kad prođe paradajz, braća Nenad i Rade u plastenicima počinju novu proizvodnju – paprike.

– Tako izbegavamo preklapanje s paradajzom proizvedenim na otvorenom prostoru i krećemo da radimo papriku, koja stiže u novembru. U to vreme već bude mraza pa paprika sađena na otvorenom bude loša, a naša iz plastenika lepa i tako na pijacama ponudu popunjavamo domaćom iz plastenika, i očekujemo da bude prodavana po dobroj ceni .

Bumbari oprašuju paradajz

U pogledu cene paradajza Rade Panić ne zna kako će proći ove godine. Prvo, kaže, stigne turski paradajz od profesionalnih proizvođača, neka druga-treća klasa, koji na novosadskoj Kvantaškoj pijaci obara cenu domaćeg.

– Mi naš paradajz ne tretiramo pesticidima jer za to nema potrebe, povrće je u zatvorenom prostoru pa nema straha od bolesti. Koristimo bumbare za oprašivanje, i imamo svoj brend na limanskoj pijaci „Paradajz iz Vilova neprskan”.