- TRŽIŠTE - /21.09.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 35.80 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.15 din/kg , pšenica 19.28 din/kg , soja 31.32 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.41 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 27.51 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 20.92 din/kg , pšenica 23.85 din/kg , soja - ;

UČEŠĆE POLJOPRIVREDE U BRUTO PROIZVOD

 

Zrenjanin, 5. april 2018.

Izvor: List Gazdinstvo

Dipl. ecc. Vojislav Mirkov

Ovu analizu radim iz dva razloga, prvi je da vidim kakav uticaj ima  poljoprivreda  na porast  odnosno na smanjenjen tj. kolebanje BDP, a drugi je zato što gradonačelnik Beograda prvo kaže da Beograd učestvuje u BDP sa 20% dok je pre neki dan izjavio da Beograd učestvuje sa 33%. Kada ovo čovek čuje nađe se u čudu. Kako je poznato, u Beogradu se broj proizvodnih radnika smanjio sa 240.000 na 14.000 odnosno na svega 5,8%.  Na televiziji gledamo da si skoro sve fabrike zakatančene i ruinirane i ne rade.- IMT, IMR, ZMAJ, BIP, KLUZ, PARTIZAN, REKORD RAKOVICA itd.što znači da je  Beograd u onom delu gde su delatnosti koje se finansiraju iz budžeta i delatnosti iz sektora usluga, a ne gde su proizvodne delatnosti.

Kako se iz navedenog vidi treba da objasnimo stavku 3 i 5.

Stavka 3 za 2012. godinu imamo da nam se poljoprivredna proizvodnja smanjila u odnosu na 2011. godinu za 17,3 (stavka 1) i da nam sektor poljoprivrede, ribarstva i šumarstva u ukupnom BDP učestvovao sa 7,5%, kako procenti ne mogu da se množe, u ovom slučaju mi to moramo da pretvorimo u decimalne brojeve, pa imam 17,3:100=0,173 i 7,5:100=0,075, 0,173x0,075 = 0,01297x100=1,29 i ako zaokružimo na 1,3% i tako redom za svih 5 godina.

Stavka 5 procentualno učešće sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u smanjivanju ili povećanju BDP. Za 2012. godinu imamo smanjenje BDP za 1,0% u odnosu na prethodnu godinu i da nam je smanjenje učešća poljoprivrede za 1,3% i kada ovo stavimo u odnos 1,3:1,0x100 = 130%, što znači da  je u 2012. godini sektor poljoprivrede učestvovao sa 130% i tako za svaku godinu. Ako ukupno godišnje smanjenje ili povećanje BDP stavka 4 saberemo i oduzmemo -1,0 +2,6 -1,8 + 0,8 + 2,8 = 3,4 i ako to podelimo sa 5 godina dobijemo 0,68%, što znači da je BDP u Srbijiu za 5 godina povećao  za 3,4% ili u proseku 0,68% godišnje. Ako uzmemo povećanje i smanjenje za poljoprivredu stavka 3 -1,3+1,7+0.2-0,5+0,5=0,6 ili :5 =0,12% prosečno povećanje, a ukupno 0,6% za zadnjih 5 godina. Kada uzmemo procentualno povećanje ili smanjenje stavka 5 BDP, u kojem učestvuje poljoprivreda, imamo -130+65-11-65+18 = -206 i + 83 ili ukupno kolebanje 291% za 5 godina ili u proseku 54,2% godišnje. Ovo nam pokazuje da sektor poljoprivrede učestvuje sa više od polovine u povećanju ili smanjenju BDP na godišnjem nivou, a sve ostale delatnosti sa nešto manje od polovine.

Ako sve delatnosti koje učestvuju u godišnjem stvaranju BDP podelimo na:

1. Proizvodnje samofinansirajuće

2. Uslužne samofinansirajuće

3. Delatnosti koje se finansiraju iz budžeta

4. Poreze

5. Subvencije

PROIZVODNJE I SAMOFINANSIRAJUĆE

Kao što se iz podataka vidi pod A za 2012 godinu 7,5:32,8 =0,228x100 =23% i tako redom svih pet godina.

Pod stavkom B imamo za 2012. godinu 7,5*15,1x0,4=13,5:32,8=0,411 x 100=41% i tako dalje za svih pet godina.

Iz navedenog se vidi da poljoprivreda u ukupnim proizvodnim delatnostima učestvuje sa 20 do 23%, odnosno oko jedne petine, dok u kombinaciji sa prerađivačkim kapacitetima koji se naslanjaju na poljoprivredu godišnje  učešće iznosi od 40 do 43% - nešto manje od polovine.

Ako hoćemo naš srpski BDP da uporedimo sa drugim evropskim državama i okruženjem relevantan pokazatelj je BDP po stanovniku:

Iz tabele se vidi da smo mi skoro sa najnižim BDP po stanovniku u Evropi. Tabela pokazuje da ako BDP u Sloveniji poraste za 1% kod nas bi taj rast trebao da iznosi 3,44% kako bi povećanje bilo u istom iznosu i tako redom do Luksmburga kome 1% povećanje BDP  po stanovniku iznosi 896 Eur-a ili naših 16,52%. Iz ove logike proizilazi da se razlika u apsolutnom iznosu povećava između Srbije i evropskih država. Da li vodeće zemlje po visini BDP po glavi stanovnika u Evropi mogu da dostignu neki maksimum pa da im se BDP smanjuje ili stagnira, ja nemam odgovor, a nemam ni dovoljno parametara da bih takve pretpostavke preračunao.

Neki naši političari, pa i iz vrha države, pokušavaju da nas porede sa evropskim državama po procentu godišnjeg rasta BDP, ne spominjući iznos BDP po stanovniku. Tako je bilo reči da će rast našeg BDP biti među najvišim u Evropi. Ovo ispada kao da je nešto izvučeno iz konteksta nisu podaci obuhvaćeni u celosti. Rast od 3% kod nas znači porast od 150 Evr-a, u Sloveniji porast od 3% znači 516 Evr-a, u Nemačkoj 3% znači rast od 978 Evr-a, dok je rast u Luksemmburgu od 3% znači 2.688 Evr-a.

2017. godine bilo je planirano da će BDP biti povećan za 3,5%    sa čim se složio i MMF. Kako je vreme prolazilo tako su prognoze išle naniže, kao glavni razlog navodi se zato što je proizvodnja električne energije smanjena zbog vremenskih neprilika i da je poljoprivredna proizvodnja manja zbog suše. Ranija prognoza smanjena je na 2%. Ranije sam izračunao da je BDP za zadnjih pet godina povećan za 3,4% i ako tome dodamo još 2% to ukupno iznosi 5,4% ili prosečno godišnje 0,9%.

Za 2018. godinu prognoze su da će povećanje BDP biti između 3,5 i 4%,  a kako suša do sada nikada nije bila dve godine za redom možda će se ove pretpostavke i ostvariti. U godinama suše- 2012. godine učešće poljoprivrede u smanjenju BDP bilo je 1,3%, a  2017. godine od 0,8 do 1%. Ostale delatnosti imaju isto ili malo veće učešće da bi prognoza za 2018. godinu bila realna, poljorivreda bi trebalo da ima povećanje od 0,8 do 1%, a svi ostali od 2,5 do 3% . Ovo pod uslovom da ne dođe do nekih drugih nepredvidjenih okolnosti koje mogu imati uticaj na BDP. Ovo je Srbija zemlja oscilatornih kretanja, tako da i to nije isključeno.

Iz iznetog se vidi da je poljoprivreda jedna od vodećih delatnosti sa učešćem u proizvodnim delatnostima sa preko 40% i sasvim je razumljivo da  zbog toga ima veliki uticaj na kretanje BDP, tj. da na njegovo kolebanje ima uticaja preko 50%. Kada treba da se da se poljoprivreda finansijski pomogne onda u budžetu nema para, što nije tačno. U budžetu za 2017. godinu za nepredviđene događaje je izdvojeno 40 milijardi, ali suša nije predviđena kao vremenska nepogoda, pa ništa nije ni učenjeno da se posledice suše ublaže. Krajem godine su po nepoznatim kriterijumima opštinama i gradovima deljene pare po 100, 120, 150, 60 ,40 milijardi.

Novim budžetom za 2018. godinu za poljoprivredu je planirano nešto više od 40 milijardi, a ukupan obim budžeta iznosi 1.200 milijardi, što se na prvi pogled vidi da nije 5% ili 60 milijardi. Direktna davanja za zubvencije po ha su oko 16 milijardi i bez učešća poljorivrede od 8 do 10% u budžetu nema ni spasavanja onog što se spasti može.  Sela su skoro opustošena i neobrađenog zemljišta ima 700-800.000 ha.  Vlada mora da shvati da smo mi poljoprivredna zemlja i da je šansa razvoja zemlje u razvoju ove oblasti, a ne da se beži od toga i da se subvencije daju stranim investitorima koji će sutra otići čim se urede uslovi privređivanja i Srbija približi EU.

Možda će nekome smetati što sam netipično razdvojio delatnosti na one koje se samofinansiraju i na one koje koriste budžetska sredstva. Treba shvatiti da su na prvo mesto proizvodnja i stvaranje usluga koje se mogu prodati napr. Informaciona tehnologija, to donosi profit i to puni budžet Republike Srbije. Očigledno je da mi toga nemamo dvoljno čim moramo da se zadužujemo.