- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Uskoro forum o zemljoradničkom zadrugarstvu u Požarevcu

 

ZADRUGE BEZ ZADRUGARA

28. novembar 2011.

Društvo agrarnih ekonomista Srbije 14. decembra u Požarevcu održaće savetovanje „Stanje i perspektiva zadrugarstva - nužnost reforme zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji”, uz učešće eksperata iz inostranstva.

Predsednik društva prof. dr Miladin Ševarlić uputio je apel zadrugarima i zadrugama u Srbiji da se odazovu na ovaj poziv, jer će na ovom skupu biti reči i o agrarnoj politici i ruralnom razvoju u Srbiji.

Najavljena je detaljna analiza o stanju u zadrugarstvu, a kako će to izgledati, jer takvo „snimanje” poslovanja niko nije radio već godinama, ostaje da se vidi. U međuvremenu zadružni revizori su svedeni na rad po dojavama ili uspevaju obići tek mali broj zadruga. Tako se u Srbiji broj članova zadruga, upisanih u zadružne knjige, sveo na manje od 30.000, dok se u međuvremenu broj korisnika usluga zadružnih servisa povećao. Neke zadruge sa 30 članova sarađuju sa 150 ili više poljoprivrednika i sa njima sklapaju ugovore o proizvodnji i trgovini, druge se gase, treće čekaju imovinu... Kriza je očigledna.

Prema podacima do kojih je došao „AgroServis”, zadruge i kooperative su u velikoj krizi i u Mađarskoj, Slovačkoj i Sloveniji, iako su u tim zemljama njihovi savezi imali i finansijsku podršku države i uređeno tržište.

Da li će se u Požarevcu otvoriti i rasprava o ulozi menadžera i službi u zadrugama, zadružnim savezima i razvoju zadrugarstva, kao i da li postoji stvarni interes postojećih zadruga za veći broj članova - teško je predvideti. Zapravo, u novije vreme se i ne potvrđuje interes zadruga i saveza za povećanje članstva, jer savezi žive od koeficijenta isplaćenih plata u zadrugama, a zadruge od ugovora sa kooperantima koji nisu članovi. Kada se ovaj krug svede na finansijske efekte, od pomenutih nikome ništa ne fali. A, da li su tu narušeni zadružni principi, niko i ne pita!?

Ako skup u Požarevcu ne ponudi stručnoj javnosti i poljoprivrednicima model zadruge na kraju naše agrarne tranzicije, u Srbiji ćemo i dalje imati zadružna preduzeća i saveze koji se ne mešaju u svoj razvoj. Da je drugačije svakog dana bi bila osnovana nova zadruga, umesto što se dnevno ugasi po jedna.

U našoj agrarnoj proizvodnji o tome šta ne(rade) zadruge, pokazuju i sledeći podaci: u godišnjem rodu pšenice, kukuruza, suncokreta i soje najviše učestvuju gazdinstva sa malih poseda, čak i do 85 odsto, a njihov plasman (prodaja) ne ide preko zadruga. Tu je, zapravo, i pukla veza između seljaka i zadruge i to pre puno godina. Današnje generacije mladih proizvođača u selima i nisu upoznate šta su nekada za njihove očeve i selo značile zadruge – od sigurnosti za proizvodnju do tržišta.

Sva sreća što se, istina u malom broju, na sceni pojavljuju nove zadruge sa mladima i tržišno orijentisanim zadrugarima.

Ako zadružni samit u Požarevcu, gde se učešće plaća, protekne uz dijalog o našoj zadružnoj stvarnosti, onda izdvojeni dinar za to nije uzaludan, pogotovo ako se ponudi i novi model.

Svaka druga priča već je odavno ispričana i ponovno recitovanje je suvišno i ispod nivoa zadruga.