- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

VIŠE OD HILJADU SEOSKIH DOMAĆINSTAVA U SRBIJI BAVI SE TURIZMOM

 

Beograd, 17. avgust 2017.

Izvor: Politika

U Srbiji se nešto više od hiljadu seoskih domaćinstava bavi turizmom, kaže državni sekretar za turizam Miroslav Knežević i dodaje da taj vid turizma čini manje od 10 odstoukupnog turističkog prometa u našoj zemlji.

Prema njegovim rečima interesovanje za boravak u seoskim domaćinstvima povećava iz godine u godinu, pa se tako ove godine čak udvostručio broj stranaca u odnosu na 2016, osim gostiju iz okruženja, uglavnom dolaze turisti iz Izraela, Turske, a u poslednje vremedolazi i veliki broj kineskih turista.

On navodi da interesovanje za seoski turizam raste u svetu poslednjih dvadeset godina , pa i da Srbija prati te trendove.

„Slična situacija je i kod nas, s tim što je u poslednjih nekoliko godina turistička ponuda, kada je reč o seoskim domaćinstvima, znatno poboljšana'', rekao je Knežević Tanjugu.

Na pitanje da li je hiljadu registrovanih domaćinstava dovoljno, kaže da je u ovom trenutku to realno i u skladu sa tržišnim tendencijama.

Ocenjuje da je dobro što se interesovanje gostiju za boravak u tim domaćinstvima povećava iz godine u godinu.

„Upravo ti gosti i to što us zadovoljni pruženim uslugama možda i jesu najbolja promocija seoskog turizma u Srbiji'', rekao je Knežević

On skreće pažnju na to da odmor na selu i dalje bira više dodajući, nego stranih turista, ali i da se i to polako menja.

To je, kaže, i pokazatelj koji jasno usmerava i govori kako treba pokušati na međunarodnom tržištu.

''Naravno, nije lako, konkurencija je velika, pre svega u zemljama u okruženju - Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji. . . '', dodaje je Knežević, ali kako kaže, nada da će naša seoska domaćinstva kvalitetom usluge uspeti da im se približe i da privuku strane turiste i prilagode svoju ponudu njima.

''Kroz kredite koje ministarstvo odobrava za poboljšanje kvaliteta same turističke ponude u 2016. godini je dodeljeno 30 miliona dinara za seoska domaćinstva, što su značajna sredstva'',kaže on.

Navodeći da nedostaje infrastruktura i pristup seoskim domaćinstvima, onočekuje da će se i to u bliskoj budućnosti promeniti.

Na pitanje šta je potrebno da bi se to promenilo i kolika su ulaganja potrebna, Knežević ističe da je to teško proceniti u ovom trenutku.

„To je stvar koja se mora spustiti sa državnog na lokalni nivo - da lokalne samouprave procene koliko su im koje destinacije važne kada je reč o seoskom turizmu, pa da se onda zajedničkim snagama uradi neki plan i da se vidi koje su mere neophodne kada je reč o infrastrukuri. Mislim da se svest promenila i da su ljudi koji žive na selima shvatili da osim poljoprivrede ili stočarstva, turizam može da bude dodatni izvor prihoda, te su negde posvetili svoju pažnju tome'', rekao je Knežević.

Ono što je važno i na čemu će se raditi u budućnosti, najavljuje on, je edukacija jer gosti ne odlaze na sela samo da bi tamo boravili.

''Imamo dve grupe gostiju, klasične turiste i turiste koji žele aktivan odmor-reakreaciju, šetnju, upoznavanje brojih prirodnih, kulturnih, istorijskih dobara koji se nalaze u neposrednoj okolini'', rekao je Knežević, uz obrazloženje da sve to zajedno treba predstavljati kao jedan turistički prozivod.

„Na taj način, siguran sam, da će se povećati i broj i naravno da će se promeniti struktura gostiju'', rekao je Knežević dodajući da procedura za registrovanje domaćinstva nije komplikovana.

Prema njegovim rečima, sve je u velikoj meri uprošćeno tako da oni koji žele da se aktivno uključe mogu da kontaktiraju lokalne turističke organizacije ili samouprave i dobiju sve informacije. (Tanjug)