- TRŽIŠTE - /17.10.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 18.40 din/kg , pšenica 18.30 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /17.10.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.96 din/kg , pšenica 16.17 din/kg , soja 36.64 din/kg ; /17.10.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.20 din/kg , pšenica 13.36 din/kg , soja 33.76 din/kg ; /17.10.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 17.73 din/kg , pšenica 19.36 din/kg , soja - ;

VIŠE ŠLJIVA U IZVOZ, A MANJE U RAKIJU

 

Beograd, 6. jun 2017.

Izvor: Večernje novosti

  • Srbija druga na svetskoj rang-listi proizvođača tradicionalnog voća, još ne koristi dovoljno sve potencijale. Mraz smanjio ovogodišnji rod gotovo za četvrtinu

Šljive u Srbiji su dobro osetile zimske, a još više kasne prolećne "minuse". Ni rod, koji bi zbog tako loših uslova mogao da bude manji i za četvrtinu, slažu se stručnjaci, neće ugroziti poziciju Srbije kao drugog na svetskoj listi proizvođača šljiva, odmah iza najmnogoljudnije zemlje na svetu - Kine.

Srbija, kako su pedantno izračunali statističari, ima zasađeno ovo izuzetno značajno voće na gotovo 78.000 hektara. Sa tih površina, godišnje se ubere između 300.000 i 450.000 tona plodova.

- Priča sa šljivama se u poslednjih nekoliko godina umnogome promenila i više ne liči na ono što smo nekada imali - objašnjava Evica Mihaljević iz Udruženja "Plodovi Srbije". - Sve više voćara se odlučuje da šljive bere ručno, sa peteljkom, i da ih tako, posebno one iz prve, odnosno ekstra klase, plasira u prodaju. Takve šljive najčešće se odmah hlade i nalaze svoj put do Rusije. Drugi deo, takođe solidnog kvaliteta, seče se ručno ili mašinski, i tako se oslobađa koštice, a zatim se plasira na tržište. Preostale šljive prerađuju se sušenjem, dok se prezreli plodovi koriste za pekmez i u rakiju.

Mihaljevićeva takođe napominje kako bi ove godine ljubitelji rakije šljivovice mogli da budu uskraćeni za to piće, jer će najveći deo kvalitetnog roda biti plasiran po boljoj ceni, kao prvoklasna, sečena ili sušena šljiva.

- Sve je manje domaćina koji šljive tresu i kupe ih, a sve više onih koji ih beru - jasna je Mihaljevićeva. - Samim tim, pred šljivama, kao voćem po kojem je Srbija uvek bila poznata, stoji lepa budućnost.

A Srbiju su, kako ukazuje dr Milan Lukić, iz Instituta za voćarstvo u Čačku, upravo šljive proslavile, ali i spasle od - bankrota.

- Istoričari dobro pamte kako su upravo suve šljive, u rodnim godinama, još u vreme Obrenovića, spasavale našu zemlju od bankrota - ističe Lukić. - Mnogi, takođe, znaju kako je prvi izvozni posao iz Srbije, sa SAD, bio izvoz suvih šljiva. Samim tim, ovo voće u Srbiji ima poseban značaj.

Lukić takođe ističe kako se sve više poljoprivrednika, pre svega mladih, odlučuje da stare šljivike u kojima su se stabla obilazila tek kada dođe vreme berbe, odnosno kupljenja šljiva, zameni modernim zasadima, sa sistemima za zalivanje i prihranu, s protivgradnim mrežama i sistemima za zaštitu od mraza.

- Trenutno je odnos modernih i tradicionalnih zasada šljiva 40:60 u korist tradicionalnih, ali ta se situacija iz godine u godinu menja, odnosno raste broj modernih zasada - zadovoljan je Lukić. - Menja se i struktura po sorti, tako da se sve više sade šljive koje su namenjenje za jelo, a sve manje je onih rakijskih sorti. I dalje, međutim, imamo mnogo prostora za napredak, jer, iako smo svetski značajan proizvođač šljiva, i dalje suve šljive iz Srbije na tržištu Rusije pokrivaju samo jedan odsto tržišta.

KVALITET

Mnogi smatraju kako u rakiji završavaju šljive najlošijeg kvaliteta - ističe dr Milan Lukić. - Stručnjaci, međutim, kažu da u rakiji, ukoliko želite pravi kvalitet, treba da budu bolji plodovi od onih koji se služe za jelo.

ŠTETE

Mrazevi su, kako procenjuju stručnjaci, ovog proleća najviše štete napravili na području Ljubovije i Blaca, gde je stradalo i do 60 osto roda. Situacija u Osečini je malo bolja, jer je tamo šteta oko 40 odsto.

NADA SE RODU

MARKO Ilić, iz Vrdnika, takođe se upustio u gajenje šljiva. Kako kaže, ima trenutno oko hektar zemlje pod sadnicama ovog voća.

- Zasad je mlad voćnjak, još nema dve godine - kaže Ilić. - Naravno, planiram da šljive gajim po svim pravilima i uz sve mere zaštite, kako bih imao prvoklasne plodove.