- TRŽIŠTE - /19.06.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 16.50 din/kg , soja 47.50 din/kg ; /19.06.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 16.14 din/kg , pšenica 18.76 din/kg , soja 37.66 din/kg ; /19.06.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.50 din/kg , pšenica 16.36 din/kg , soja 35.06 din/kg ; /19.06.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 21.43 din/kg , pšenica 21.64 din/kg , soja - ;

VIŠNJA OVE GODINE DUPLO SKUPLJA U OTKUPU

 

Beograd, 19. jun 2017.

Izvor: Politika

  • Srbija je četvrti proizvođač ovog voća u Evropi i sedmi u svetu. – Interesovanje za podizanje zasada raste od kada ih otkupljuju Rusi

Otkupna cena višnje ove godine biće dvostruko viša nego u 2016. što će proizvođačima, posebno onim sa juga Srbije, delimično nadomestiti štetu od mraza zbog koga je rod prepolovljen.

Početna cena za kilogram ovog voća u prokupačkom kraju je od 80 do 100 dinara dok je prošle godine bila 30 do 40 zbog čega su nezadovoljni voćari organizovali proteste. To takođe znači i da će višnja ove sezone na pijaci biti paprena i da ćemo je plaćati više od sto dinara.  

Srbija je četvrti proizvođač ovog voća u Evropi (i sedmi u svetu) sa godišnjom prosečnom proizvodnjom od oko 82.000 tona. Sve češće u stručnim krugovima se pominje da bi višnja u perspektivi mogla da dostigne uspeh srpske maline. Ali promenljive otkupne cene uticale su na nerentabilnost gajenja pa i krčenje voćnjaka u pojedinim godinama.

Profesor Zoran Keserović, član odbora za selo SANU kaže da u Vojvodini, kao i u drugim delovima Srbije, raste interesovanje za uzgajanje ovog voća na velikim površinama, posebno od kada su na tržištu otkupljivači iz Rusije. Najtraženije su mađarske sorte koje daju krupne plodove. U Evropsku uniju odlazi zamrznuta i to pretežno u Nemačku dok Rusi uzimaju najbolje sveže plodove i dobro plaćaju.

– Cene su dosta ppomenljive i tu je problem. Kretale su se od 25 evrocenti do čak evra, po kilogramu, u pojedinim godinama. Očekujemo da će je ove godine otkupljivači plaćati između 70 i 80 evrocenti – procenjuje naš sagovornik, dodajući da je višnja strateški proizvod za Srbiju, i po izvoznim mogućnostima izuzetno perspektivno voće – odmah iza maline i jabuke.  

– Bila je u jednom periodu među deset izvoznih srpskih poljoprivrednih proizvoda. Ako trenutno i nije mogla bi vrlo brzo da postane. Količine koje se plasiraju na strana tržišta stalno rastu, najveći problem je cena koju proizvođači mogu da dobiju – kaže Keserović.  

Sorta „oblačinske” višnje, iz okoline Prokuplja, zastupljena je na 90 odsto domaćih zasada koji se u Srbiji prostiru na oko 14.000 hektara. To je čak četiri puta veća površina od one na kojoj se uzgajaju trešnje. Prošlogodišnji izvoz smrznute i sveže višnje bio je vredan oko 36 miliona evra, dok smo u 2015. na ovom voću zaradili 48 miliona evra.

Nakupci obaraju cenu u Šumadiji

Proizvođač voća iz Rače Aleksandar Senić, inače političar i nekadašnji šef Odbora za evropske integracije i poljoprivredu, upozorio je da nakupci u Šumadiji trenutno pokušavaju da obore cenu višnje tako što otkupljuju samo drugu klasu ovog voća.

– Realno je da cena višnje ne bi smela da padne ispod 60 evrocenti. Ali nakupci diktiraju cenu posebno kada je rod dobar. Šta sada rade? U Šumadiji, recimo, otkupljuju samo drugu klasu i to po ceni od 40 dinara. Višnja prezreva i opada i mora da se obere u pravom trenutku. Na taj način obaraju cenu tog voća – ističe Senić. Na jugu Srbije je, kaže, bolja situacija i tamo se kilogram prve klase ovog voća prodaje po ceni od 100 dinara. Senić očekuje da će konzumne sorte koje idu za Rusiju i sazrevaju kasnije hladnjačari ove sezone plaćati oko 150 do 160 dinara.