- TRŽIŠTE - /21.09.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 35.80 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.15 din/kg , pšenica 19.28 din/kg , soja 31.32 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.41 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 27.51 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 20.92 din/kg , pšenica 23.85 din/kg , soja - ;

VLADA UKINULA MARKICE ZA BRAŠNO

 

Beograd, 29. jun 2018.

Izvor: Politika

  • Mera, koja je na snazi 12 godina, osim velikog troška za proizvođače, nije dala očekivane rezultate u borbi protiv sive ekonomije u pekarskoj industriji

Vlada Srbije ukinula je Uredbu o evidencionim markicama za brašno, koja je usvojena pre 12 godina kao pokušaj suzbijanja sivog tržišta u mlinsko-pekarskoj industriji.

Od 1. januara, sledeće godine, proizvođači više neće imati obavezu da na svako pakovanje brašna ističu markice sa hologramom, što je za njih bio godišnji trošak od oko 30 miliona dinara.

Ovo je takođe i deo nedavnog dogovora ministra trgovine Rasima Ljajića i makedonskog potpredsednika vlade Koče Anjuševa da obe države prestanu sa isticanjem markica za brašno, olakšaju međusobnu trgovinu i smanje troškove.

Uredba je doneta 2006. godine na inicijativu mlinara koja su tvrdili da se u ovom sektoru trećini roda pšenice i brašna, gubio trag, jer nisu bili zavedeni u prodaji. Interesantno je da vlada sada povlači propise upravo pred pritiskom udruženja koja su se zalagala za njihovo uvođenje i čiji predstavnici tvrde da „markice nisu dale očekivane rezultate”, jer je nelegalna prodaja brašna i dalje veliki problem.

Zdravko Šajatović, predsednik „Žitounije” objašnjava da su markice lepili i proizvođači iz legalnih tokova i oni iz sive zone, jer im je bilo isplativije to nego da plaćaju ogromne kazne.

Problem je što nije kontrolisan promet preko tekućih računa, zbog čega je država i dalje gubila PDV.

– Izostao je drugi korak poreske uprave. Markice su prerasle u ogroman trošak za proizvođače. Takođe, ni EU ne prihvata takav način kontrole. Hrvati su, recimo, morali po ulasku u EU da ukinu takve propise i pređu na drugi vid borbe protiv sivog tržišta – kaže Šajatović.

Na koji način će se država izboriti sa ovim problemom, budući da u sivoj zoni posluje veliki broj mlinova i pekara, tek će se videti.

Prema analizi evropske statistike, od pre nekoliko godina, u ovom sektoru nelegalno radi 30 do 40 odsto firmi u Srbiji. Naš sagovornik ističe da je u državi registrovano oko 300 mlinova i oko 3.000 pekara pa je jasno kolike su razmere problema.

– Očekujemo da će država sada na druge načine morati da se uhvati u koštac sa prodajom brašna na crno. Problem je što nema dovoljan broj inspektora i što su oni najčešće kontrolisali velike mlinove koji uglavnom rade legalno – ističe Šajatović i dodaje da je suština bila da se kontrolišu mali, zanatski mlinovi.