- TRŽIŠTE - /14.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 18.50 din/kg , soja 37.00 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.86 din/kg , pšenica 20.74 din/kg , soja 33.24 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.58 din/kg , pšenica 20.14 din/kg , soja 30.69 din/kg ; /14.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 21.98 din/kg , pšenica 24.25 din/kg , soja - ;

VOĆARI JOŠ STRAHUJU ZA ROD

 

Čačak, 6. februar 2018.

Izvor: Večernje novosti

  • Lepo vreme u januaru ubrzalo rast i razvoj gotovo svih ozimih ratarskih kultura, koje ne može da uništi zahlađenje i sneg. Ponegde već ima cvetova na kajsiji, eventualni mraz bi doneo posledice

Proleće usred zime nije baš najbolje za ozime ratarske kulture, a naročito za voće. Jer, ukoliko se zima vrati, golomrazica bi mogla da dotuče već razvijenu pšenicu ili pupoljke na voćkama.

Visoke temperature najmanje su pogodovale voću, a ukoliko toplo vreme potraje, može i negativno da se odrazi na ovogodišnji prinos. Kako su noćne temperature niske, to još donekle održava voće u zimskom mirovanju, objašnjava Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo Čačak.

- Imamo sporadičnih slučajeva, da već ima cvetova na kajsiji, ali tu su i najave meteorologa da će biti ozbiljnije zahlađenje i sneg, što će biti dobro za voće, jer će produžiti zimsko mirovanje - objašnjava Lukić. - Kod nekih koštičavih voćki već je gotovo završeno zimsko mirovanje, pa kad se budu stekli temperaturni uslovi doći će do blagog kretanja vegetacije i negativnih posledica, ukoliko bi posle toga bilo mraza. Jedino što možemo da preporučimo voćarima jeste krečenje stabala, što bi moglo malo da uspori vegetaciju.

Razloga za brigu nema kada je u pitanju pšenica. Prema rečima Vukosava Sakovića, predsednika udruženja "Žito Srbije", toplo vreme nije mnogo smetalo ovoj žitarici koja se na većini zasejanih površina već izbokorila. Noći su, kaže, bile hladne, pa je to sprečilo preteran rast u zimskom periodu.

- Pšenica je zasada u odličnoj kondiciji i ukoliko u februaru ne bude nekih izuzetno hladnih vremenskih uslova, iz zime će izaći dobro - priča Saković. - Dolazi vreme za prehranu i treba obratiti pažnju. Toplo vreme može da dovede i do pojave bolesti, pa se preporučuje da se povede računa o tome. Ukoliko padne sneg, nijedan mraz ne može da joj smeta. Mada, u ovakvom stanju ni minus bez snega ne može mnogo da našteti, jer nije preterano porasla i zbog hladnih noći miruje.

Kako objašnjava, vreme odgovara i uljanoj repici. Za razliku od pšenice, ona je malo više porasla, pa mraz može njoj da smeta. Prema procenama, pšenica je posejana na oko 675.000 hektara., više nego prethodne godine, kada smo imali pšenicu na oko 590.000 hektara.

- Setva je bila dobra prošle godine pa se dosta ratara odlučilo za ovu kulturu - govori Saković. - Prolećni usevi prošle godine bili su izloženi suši, dok pšenica to nije. Svakako, kod nje je i manji rizik od eventualne suše, pa je i to jedan od razloga što su se ratari odlučili da je poseju. U vreme setve, pšenica je imala i dobru cenu, pa je i to povuklo deo proizvođača da se odluče za nju.

PŠENICA SA TAVANA

Kako ističe Vukosav Saković, dobro je to što je gotovo 80 odsto pšenice posejano u optimalnom roku. Ipak, tek oko 50 odsto zasejano je semenskim zrnom, dok je ostalo merkantilna roba, ili što bi rekli ratari - "pšenica sa tavana". Sada, sve zavisi od primene agrotehničkih mera, ali i vremenskih uslova. A kada je reč o prolećnoj setvi, njive se još "odmaraju". Pripreme počinju tek u martu, kada se zemlja malo prosuši.