- TRŽIŠTE - /10.03.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.20 din/kg , pšenica 19.40 din/kg , soja 39.55 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.49 din/kg , pšenica 20.04 din/kg , soja 33.21 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.88 din/kg , pšenica 15.93 din/kg , soja 31.44 din/kg ; /10.03.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.55 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

Voda u poljoprivredi

 

MALO NJIVA U SISTEMU ZA NAVODNJAVANJE

Novi Sad, 28. juni 2011.

 

U Srbiji se u sistemu za navodnjavanje nalazi oko 120.000 hektara zemljišta, ali se voda za ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo koristi samo na 34.000 hektara. Najviše njiva se navodnjavaju u Bečeju, oko 5.000 hektara, Srbobranu 2.000 hektara, Futogu 1.000 hektara... Navodnjavanje koriste najviše povrtari na malim parcelama, ali je sve više sistema i u voćnjacima. U Srbiji je manje od tri odsto oranica obuhvaćeno navodnjavanjem.

O tome, zbog čega ne ulaze u investicije za navodnjavanje, poljoprivrednici prvo ističu skupo pogonsko gorivo za pumpe i izuzev kod semenske robe druga proizvodnja ne pokriva ulog.

Blaža Stajić, poljoprivrednik iz Bečeja, tvrdi da bez dovođenja električne energije do njiva upotreba vode u gajenju biljaka će biti i dalje simbolična.

- Velike oranice nisu daleko od kanala i reka i zbog toga imamo šansu da se izgrade veliki cevovodi kao glavna mreža, a da zainteresovani ratari ulažu u sekundarnu mrežu. To napredne zemlje imaju. Nama suša sve više ugrožava prinose. Ovakve investicije mogu biti i javni radovi. Ali, o tome sada niko ne vodi brigu, a zna se da bi navodnjavanjem duplirali prinose – kaže Stajić.

Voćari u Vojvodini uglavnom uzimaju vodu iz svojih bunara, gde je to moguće, ali na brdskim terenima to je teško postići. Zbog toga, nedavna priča o korišćenju vode iz Dunava i Save za potrebe fruškogorskih voćara uvek je nova nada za vlasnike više od 300 hektara zasada.

Milan Kovačević iz Čerevića poseduje 13 hektara voćnjaka i za sav rod ima poznatog kupca:

- Kada bi voda bila podignuta iz Dunava iznad Čerevića ja i moje komšije bi postavili svoj sistem za navodnjavanje. Trošak bi se isplatio većim rodom, a i kvalitet bi bio bolji. Bez vode teško možemo pratiti savremenu proizvodnju u voćarstvu, a time i tržište – kaže Kovačević.

Nažalost, iz stručne javnosti odavno nije stigla analiza o tome u kojim uslovima i sa kojom proizvodnjom se isplati korišćenje navodnjavanja, drugim rečima nema podataka o visini profita.

 

Na slici: Navodnjavanje luka na gazdinstvu „Dijamant agrar” u Futogu