- TRŽIŠTE - /11.12.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.76 din/kg , pšenica 17.80 din/kg , soja 48.20 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.45 din/kg , pšenica 14.47 din/kg , soja 36.67 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.36 din/kg , pšenica 13.30 din/kg , soja 33.97 din/kg ; /11.12.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.33 din/kg , pšenica 18.81 din/kg , soja - ;

VRANjE SE UZDA U POLjOPRIVREDU

 

Vranje, 4. avgust 2016.

Izvor: Večernje novosti

Iako na teritoriji grada pod Pržarom postoji 4.500 registrovanih gazdinstava, koja "pokrivaju" gotovo sve grane proizvodnje, poljoprivrednici imaju brojne probleme: ne samo u proizvodnji, već i u plasiranju roda. Zato je rukovodstvo grada spremno da im pomogne da razviju, unaprede i osavremene svoju delatnost, s obzirom na procenu da je ova oblast privrede razvojna šansa Vranja.

- Skoro tri decenije nije bilo inicijativa, ulaganja i svega što je potrebno da poljoprivreda kod nas ima kontinuitet u razvoju. Sada je potrebno da sagledamo stanje i donesemo odluke kojima ćemo započeti proces revitalizacije poljoprivredne proizvodnje na čitavoj teritoriji Vranja, jer to je za naš grad najveća, a možda i jedina realna prilika za postizanje privrednog rasta i zapošljavanje mladih - kaže Aleksandar Janjić, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu.

Lokalna samouprava stoga planira da ubuduće subvencioniše proizvodnju u delu nabavke sadnog materijala, mehanizacije, progivgradiih mreža, sistema za navodnjavanje... Neće izostati ni razne vrste edukacija, formiranje kooperacija i zadruga, te pokretanje kapitalnih projekata u delu sistema za navodnjavanje, komasacije i elektrifikacije pojedinih delova obradivog zemljišta. Poseban akcenat će biti stavljen na stvaranje povoljnog ambijenta za privlačenje investitora, zainteresovanih za prerađivačke industrijske kapacitete.

- Samo tokom ove godine je za razvoj poljoprivrede planirano izdvajanje 28 i po miliona dinara. Upoređujući to s nekim prethodnim godinama, možemo biti zadovoljni sa visinom sredstava, ali je to ipak nedovoljno za ozdravljenje, pa narednih godina visina ulaganja mora biti znatno veća - smatra Janjić.

Vraćanjem zadruga, na primer, poljoprivredni proizvođači bi imali mnogo veći komfor pri nabavci sadnica, semena, đubriva i ostalog repromaterijala, ali i kada na red dođe plasman. Ne tako davno, upravo one su bile glavna spona u sistemu poljoprivredne proizvodnje, a danas praktično ne postoje, pa je njihova revitalizacija jedan od preduslova da poljoprivreda postane profesionalna i još značajnija privredna grana u ovom delu Srbije.

Poljoprivredni proizvođači iz vranjskog kraja obično u okviru svojih gazdinstava "pokrivaju" nekoliko oblasti. S obzirom na klimatske uslove i kvalitet zemljišta, stručnjaci procenjuju da posebno treba ulagati u razvoj voćarsva i vinogradarstva, a u brdsko-planinskom delu - stočarstva.

Zato što sistem za protivgradnu zaštitu na teritoriji Vranja nije spreman da propisno funkcioniše, leti česte vremenske nepogode pričinjavaju veliku štetu usevima.

- Za odbranu Vranja je predviđeno 17 stanica, ali radi ih samo pet, mada i one kubure sa nedostatkom raketa. Zato je Gradsko veće nedavno usvojilo zaključak po kojem je neophodno hitno upriličiti sastanak sa RHMZ, kako bi što pre bile preduzete mere za sanaciju sistema.