- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Vreme sadašnje

 

KO JE HALAV NA DRŽAVNE ORANICE?

Čedomir Keco

Novi Sad/Beograd, 17. februar 2017.

Primena Zakona o poljoprivrednom zemljištu prošle godine, što se tiče raspolaganja državnim oranicama, bila je nezakonita, sa jedino mogućim rešenjem da bi se izbegao haos i zloupotrebe do milionskih razmera. U 2017. godinu  ulazi se sa otvorenim pitanjima: gde i ko obrađuje državne oranice koje nisu izdate u zakup niti su ih lokalne vlasti zapazile i drugo, kako podesiti model izdavanja u zakup državnih oranica po pravu prečeg zakupa?

Javašluk iz prošlosti daje krila moćnicima  da pokušaju i ospore pravljenje reda u izdavanju njiva po pravu prečeg zakupa. U Ministarstvu poljoprivrede su izračunali i procenili da se stočarstvo može iz ponora izvući ako se onima koji imaju farme omogući da dođu do brazdi zakupom, ali samo onoliko koliko je to  opravdano zbog obezbeđenja dela obroka za stoku. Gornja granica za ove potrebe je  jedan hektar po uslovnom grlu za goveda, svinje, krave i ovce, koji su u čistoj rasi – umatičeni, a za one ispod ovog statusa predlaže se od strane struke 0,7 hektara po uslovnom grlu. Za svinje koje nisu umatičene ima predloga da to bude 0,2 ili 0,4 hektara po uslovnom grlu, a za živinu 0,1 do 0,2 hektara po umatičenom grlu. Prednost u zakupu za stočare donela je u više slučajeva dve prevare  - izdavanje oranica u podzakup i dodelu neobradivog zemljišta kao obradivog (odluka lokalnih vlasti) na lokaciji udaljenoj i do 50 hektara od farmi.

Država, iako nema sve svoje oranice popisane po obimu i kvalitetu, jer nema kvalitetnu Upravu za zemljište, želi da uspostavljanjem pravila igre u ovom delu posla napravi red. To je potez za podršku, ali ga prate negodovanja veleposednika, koji imaju mešanu proizvodnju – znači svoje oranice i svoje farme. Drugim rečima, dovoljno brazdi za letinu od koje mogu da se hrane muzare, tovljenici, pilići... Ali, to njima nije dosta. Oni žele više, žele puno, žele sve... Jer misle ako su hektar zemlje u privatizaciji uz objekat kupili za 600 evra i fabrike za jedan evro da je to ulaznica za dalju dominaciju. Eto, nije. Država želi da pokuša biti pravedna i neka ovo bude početak.

Zbog čega bi bilo pošteno da se na postojeći obim zemlje u sopstvenom vlasništvu  dodeljuje oranica iz državnog vlasništva po uslovnom grlu?

 Ali, nije ni pravedno da oni koji imaju farme pilića, kapaciteta od 10.000 do 15.000 kljunova, ostanu bez sopstvene proizvodnje hrane ako izgube zakup.

Mada bi bilo najbolje da u celom lancu svako radi svoj posao. Ali, pritiscima kao poslom nad državnom administracijom, po onome ko ima jačeg u interesima bez pokrića, valja stati. Ti isti koji su za sitne novce kupili imanje sada čekaju ponude za prodaju zemlje strancima. Sva sreća, u jadnom poslu za državu došli su do svega 150.000 oranica.

Ali, valja znati: priroda je ovoj zemlji podarila oko 3,6 miliona obradivih njiva, pa oni izuzev u predstavljanju trenutne moći drugi kvalitet i nemaju. Ako ih država uvaži, baš takve kakvi su, onda su oni drugi u većini. A većina pobeđuje i za nju valja činiti dobro. Izgleda da je to ministar Nedimović sasvim razumeo.