- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Vreme sadašnje

 

SITNIMA DOGORELO DO NOKTIJU

Bečej, 09. novembar 2017.

Izvor: List Gazdinstvo, pripremio Slaviša Dabižljević

  • Bilo je i ranije da zbog vremenskih nepogoda njive uzvrate nerodicom, ali  2012, takođe sušna godina, ne može se uporediti sa 2017 – Ovaj minuli petogodišnji period samo može poslužiti kao neporeciv dokaz koliko zapravo iz godine u godinu, pod izgovorom tržišta, teškom paorskom mukom proizvedeni proizvodi odlazi u bescenje.

Berbe ratarskih kultura bliže se kraju, ali tek otpočinje svođenje računa o isplativosti skinutog roda. To znači da će poljoprivrednici neminovno morati sagledavati štete od suše u proizvodnoj 2017. godini i da probleme treba tek očekivati.

Kako stavri stoje u bečejskom ataru gde je rod gotovo prepolovljen?

Miroslav Glavaški, direktor Opšte zemljoradničke zadruge Bečej, ukazuje da je suša bila katastrofalnih razmera i da su naprečac svi usevi u isto vreme pristigli za žetvu.

- Žetva suncokreta i soje je završena istovremeno, a gotovo u isto vreme i kukuruz skidao, tako da se desilo ono što se verovatno nikad do sada nije dogodilo da su do 1. oktobra završeni svi jesenji radovi - kaže  Glavaški.

Prema njegovoj proceni najmanje štete su bile kod suncokreta čiji je rod  još i zadovoljavajući u odnosu na ostale kulture ili – prosečnim prinosom od 2,1 tone čak i neznatno bolji nego u okruženju gde je, recimo u Banatu, bio manji od 2 tone po hektaru suncokreta. Rod soje je katastrofalan i prosečan prinos ne prevazilazian 1 tonu po hektaru tako da više ni jedna cena ne može da nadomesti ovaj gubitak u proizvodnji

- Podaci sa terena ukazuju da je rod kukuruza drastično podbacio, jer na više od 40 odsto parcela uopšte nije bio formiran klip i tu neće biti nikakvog prinosa, a i tamo gde ima klipova neverujem da će prosek biti 1,5 tona po hektaru. Računali smo da će biti podbačaja ali nismo očekivali da će šteta biti baš tolika. Bilo je slučajeva da je kombajn radio čitav dan na parcelama i da nije uspeo da napuni bunker sa kukuruzom. Mislim da se kombajni više teraju po ataru da bi se istarupala ta masa nego što će skinuti zrna sa te površine – nevoljno veli Glavaški.

Ali, ako se domaćinski radi i na kraju svake žetve svodi računica, kao što to čini direktor ZZ,,BEČEJ" Miroslav Glavaški, statistički podaci o poslovanju zadruge šokantno ogoljuju porazne činjenice koliko je poljoprivreda podcenjena i koliko zapravo iz godine u godinu pod izgovorom tržišta teškom paorskom mukom proizveden rod odlazi u bezcenje.

Godine 2012. i  2017, zapamćene po suši, za Glavaškog,  ipak, ni izbliza nisu smerljive, a evo i zašto.

- Pre neki dan smo u zadruzi pregledali dokumentaciju iz isto tako sušne 2012. Na današnji dan 23. septembra 2012. otkupna cena kukuruza je bila 27 dinara za kilogram, a danas, 2017, je manje-više 16 dinara. Prosečan rod je 2012. bio 4 tone, a ove godine jedva će nadmašiti 2 tone kukurza  po hektaru. U isto vreme suncokret je bio 56 dinara za kilogram i rodio više u 2012. iako je bilo posejano manje hektara za razliku od ove godine u kojoj imamo više hektara pod suncokretom, ali je prosek roda po hektaru isti a cena mu je danas 36 dinara. Soja je 2012. rodila  duplo više u odnosu na ovu godinu a cena je 2012. bila 67 dinara dok je danas 45 dinara po kilogramu, uz napomenem da u ove cene nije uračunat PDV-a. U isto vreme, 2012, država je kupovala za Robne rezerve kukurz po ceni od 27 din/kg plus PDV tako da je cena bila 29,70 din/kg što je duplo više nego današnja cena kukuruza. Pšenica je tada bila 27 din/kg, kukurz 27 din/kg, suncokret 56 din/kg i soja 67 din/kg, što su gotovo za 50% veće cene nego danas. Mora se imati u vidu i da je evro tada iznosio 102 dinara, a danas  je 120 dinara, gorivo tj. dizel je bio 50% jeftiniji, kao i sav ostali repromaterijal – kaže Glavaški i dodaje - Ove dve godine uopšte nisu uporedive jer je 2012. sa cenama bila izuzetno dobra pa su ljudi uletali u izuzetno velike investicije i kredite, ali već naredne 2013. je usledio strahovit pad cena svih poljoprivrednih proizvoda što je poljoprivrednike dovelo u silne  nevolje zbog nemogućnosti da otplate zajmove i uloge.

Zapravo svi bi trebalo dobro da razmisle šta činiti dalje i videti u kom obimu Vlade Republike Srbije će pomoći poljoprivrednicima.  od strane jer pomoć. Kakva god da bude pomoć, koju je najavio ministar Branislav Nedimović, dobro će doći pogotovu malim poljoprivrednicima  jer kako stvari sada stoje oni teško da će uspeti da zanove novu proizvodnju, a da ne govorimo o plaćanjima svih dažbina koje jedna drugu prestižu.

Krajnje je vreme – a time ćemo zaključiti - da svi građani shvate da je na selu, kod sitnih poljoprivrednika, dogorelo do nokata.