- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

Zakasnela priča

 

PKB PRED PRIVATIZACIJOM – KOSTIĆ DELIO LEKCIJE, ŠEVARLIĆ PROTIV PRODAJE

Beograd, 28. februar 2017.

Izvor: Radio Beograd „Nedeljom za selo”

Osam investitora iz zemlje i sveta dostavilo je pisma o zainteresovanosti za privatizaciju PKB-a saopštilo je Ministarstvo privrede. Među zainteresovanima su Industrija mesa „Matijević“ i MK Commerce kao i Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok pisma iz Velike Britanije, Singapura i Kine nose oznake tajnosti i njihova imena ne mogu biti objavljena.

O tome da li uopšte treba prodavati PKB bilo je reči na okruglom stolu koji je održan na Institutu ekonomskih nauka. Na skupu se pojavio i jedan od zainteresovanih za kupovinu PKB-a, vlasnik MK Commerce-a, Miodrag Kostić.

-PKB je toliko devastiran u tom agrarnom smislu, on je samo zadržao tu infrastrukturu. Vi znate da je to smonica tamo, kada ima puno vode problem je, kada je suvo opet je problem. Potrebno je da infrastruktura dobro radi da bi ta zemlja mogla dati rezultat.  Za ovih 15-20 godina on je toliko devastiran i on jede svoj kapital. Ja sam imao konflikt sa Đilasom oko toga. Lako je davati tuđe pare, neka da on svoje - rekao je Kostić. 

Reagovao je predsednik sindikata PKB-a Milisav Đorđević.

-Moram da vas demantujm, mi smo čuvali socijalni mir države Srbije. Mi smo prodavali mleko ispod svih cena, tada smo se zadužili. Danas PKB posluje pozitivno. PKB-u su uradili sledeće - skinuli su državnom preduzeću premije za mleko, ograničili nas na tri miliona litara mleka, a mi proizvodimo preko 60 miliona. Ono što je država uradila PKB-u, uradila je da bi na lakši način neko došao do imovine. Bacili su nas na kolena. Samo za PKB, zato što smo državno preduzeće, ne važe ista pravila koja važe za vas. Ali čvrsto ćemo stati u zaštitu PKB-a – jasan je bio Đorđević.

Replicirao je Kostić.

-Niste vi ti koji to prodajete niti je to vaše. Vi treba da vodite sindikat i da uređujete sindikalna pitanja, a ne da odlučujete o prodaji. Zašto problem države stavljate meni ili bilo kome drugom? To rešite vi sa državom. Složili smo se da je to nacionalni resurs. Moj lični stav je da taj resurs treba staviti u ruke onih, nebitno kojih, koji od njega umeju da naprave dodatnu vrednost, a sve za dobrobit građanna Srbije i radnika koji tamo rade.  

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da nije protiv toga da se PKB proda ali ne na brzinu.

-Mislim da se to rasprodaje pre nego što se prodaje. Imajući iskustvo da je skoro to urađeno i sa vršačkim vinogradima koji su takođe od vrednosti 26 miliona prodati za četiri miliona. Plašim se da se u toj trci da se neki kapital dobije od nekog resursa ne emituju gubici i da će se napraviti šteta. Bolje bi bilo napraviti jedan aranžman sa menadžmentom i da ostane u vlasništvu države.

Da bi bilo najbolje da PKB ostane u vlasništvu države smatra i profesor Miladin Ševarlić.

- U ovakvoj ekonomskoj situaciji sa ovakvom zaduženošću države, mislim da je to vrlo teško. Trebalo bi možda pokušati dokapitalizacijom. Ta dokapitalizacija ima različite varijatete. Mogu i mali akcionri da se pojave kao što ste danas čuli predlog za po pet ili deset hiljada evra, da se skupi određena količina novca pa da se dobiju akcije. A može i jedan investitor odnosno jedan partner da investira. Bilo bi dobro da država zadrži većinski paket akcija ali može da se reguliše i drugačije uz ugovorom definisane obaveze budućih suvlasnika ili partnera.

Koje su to važne obaveze po vama?

-Važna obaveza jeste da ne likvidira govedarsku proizvodnju odnosno stočarsku jer tu se radi o trećini ukupnog broja grla goveda koje Srbija ima u sektoru zemljoradničkih zadruga i udruženja.

Deluje kao da je privatizacija gotova stvar?

-Mislim da je ovo pogrešan trenutak za rešavanje sudbine PKB-a. Kada smo već ovoliko čekali, trebalo je sačekati i period stupanja na snagu ove odredbe o stabilizaciji i pridruživanju 1. septembra 2017. godine i onda bismo imali daleko više ponuđača i iz zemalja EU. Ono što PKB zaslužuje jeste da ima razvijeno stočarstvo jer stočarstvo je „industrija za ratarsku proizvodnju“ – istakao je Ševarlić.

Prema podacima koje navodi Ministarstvo privrede PKB je jedno od najvećih poljoprivrednih preduzeća u Srbiji kao i jedan od najvećih proizvođača mleka u Evropi. Zapošljava 1.782 radnika od kojih 120 u zavisnim preduzećima. Ratarsku proizvodnju organizuje na 20.500 hektara i ima oko 23.000 grla stoke.