Zapis iz Đurđeva

 

KAD ŽIVKO ZAOKRUŽI LUBENICU I PRIČU O DRŽAVI

Đurđevo, 8. avgust 2012.

Dvadeset kamiončića i traktora drži trgovačke položaje u Đurđevu. Lubenica se dovozi, nudi i pretovara. Naš sagovornik  Živko Kuružić ima dobru poziciju – hlad, stolicu i pivo.

Teško prihvata razgovor. Traži 500 evra. Kaže: „Vi novinari slušate samo političare i uzimate debele plate”. Imao sam dobru odbranu i Živko je zbog zemljačke linije prešao na razgovor.

 

 

 

Živko Kuružić

 

 

 

- Lubenicu proizvodim od 1997. godine. Ove godine imam na dva jutra, a nekad bude i jutro. Došao sam 1995.  godine iz Pakraca. Odlučio sam se za lubenice, jer sam video da ne mogu preživljavati na drugi način.  Velik je ulog, ali neku korist imam. Onda sam video da ljudi neće u tunele. A ja sam se odlučio metati u tunele.  A znaš šta su tuneli – donja folija, pa onda gore kad posadiš lubenice, pa ide gornja folija. Bude tri nedelje pod folijom. Kad počne puštati loze onda foliju skidaš. Ali ako je hladno vreme ona opet može da propadne, znači, opet nemaš nikakve koristi.  A sad su vremena takva – ko ne zaliva nema ništa od toga, oni koji imaju sisteme za zalivanje oni opstaju. Ja imam sistem i zalivam kap po kap i vidite kakve su lubenice.  Ove lubenice su prosek 10 kila. U Đurđevu samo nas dvojica imamo sisteme i više niko – otpočeo je svoju lubeničarsku ispovest u centru Đurđeva, gde je manja pijaca lubenica nego lani.

- Kakva je godina, neće biti dva vagona, možda bude  oko 18 tona, a trebalo bi biti dva i po vagona ljut je Živko.   

Znači, ne važi – sunčana godina, dobra lubenica?

- Ne, to ne važi, ovi koji nisu zalivali neće imati ni po vagon lubenice. Prvo, ona je uvenula, sunce je priteralo, ona slast nema.

Kakva je cena lubenice?

- Nikakva. Pre desetak dana bila je 25 dinara po kilogramu na veliko, sada je pala na 20, 17 i 15 dinara.  Takva roba. A oni je prodaju po selima, pijacama i po 50 dinara.  I ko tu ima zaradu? Imaju šverceri. Poljoprivrednik nema nikakvu zaradu, jer mi nemamo otkupnu stanicu i da se kaže – cena je toliko i toliko se plaća.

Sa vama je došlo dosta zemljaka. Da li i oni proizvode lubenice?

- U Đurđevu nijedan.

Da li bi zadruga u Đurđevu mogla da izvozi lubenice?

- Ne. To ne postoji. Znaš kako bi oni? Isto kao i ovi šverceri. Ako bi mogli tri puta da zarade, onda bi i izvozili! Ali ne daju ni izvoziti. Kad bi dozvolili da se izvozi u Bosnu, Hrvatsku, Kosovo, Crnu Goru… to bi sasvim druga priča bila. Ali ne da država. Moraš porez platiti državi i dok sve procedure prođeš ništa nećeš zaraditi.  Pitali su ljudi za veće količine, ali su rekli da na Rači ne mogu prevesti, trebaju im papiri, a ko će im dati papire? Našu Vladu baš briga što sirotinja propada, važno je da oni dobro žive. Da oni daju nama da izvozimo ne bi lubenica bila 15 nego 50 dinara. Znate li vi koji su to troškovi? Po jutru 2.500 evra košta za tunele i lubenice dok ih ne posadiš. Sad sam miran dok ne počnem orati. A hoće li se vratiti te pare, to je pitanje.

Ide li stajnjak ili veštak ispod zrna?

- Ide i jedno i drugo. Više stajnjaka nego veštaka. Ako nećeš baciti stajnjak nemaš ništa od veštaka. Veštak samo goni loze da rastu, nema da puni lubenicu. Hemijom pršćem dok ne počnu se zametati, posle toga više ništa. To ti je najzdravija biljka što postoji koje se proizvode na njivi. Zato što je tu kora, ne može zaći unutra nikakva bolest ni otrov.

Ko vam pomaže u poslu?

- Dva unuka, sin, snaja i baba. Borimo se da bi nešto imali.

Kad bi imali sve papire da li bi išli sa robom u Bosnu da prodajete?

- Kako ne bi išao. Kad bi jedan vagon odvezao tu bi bile pare. Platio bi kamion i odvezao. Radim ja još svašta. Imamo mi i svinje (pet krmača), držim i brava, nema u šta se ne petljam. Samo ne krademo.

Hoćete li iduće godine sejati lubenicu?

- Videću kako ću proći ove godine. Ako bude malo neću.

Na pijaci u Đurđevu smo čuli, da je nekada 500 porodica  proizvodilo lubenice i živelo od ovog slatkog ploda.  Oni su svoj biznis razvijali u republikama bivše Jugoslavije, neki  su čak i izvozili lubenice u Nemačku. Danas, toga gotovo i da nema. U magnovanju šta će biti sa proizvođačima lubenica ide se ka optužbama države. Istine radi, to nije tačno. Ovi proizvođači lubenica i među njima naš sagovornik Živko Kuružić ostali su bez prave informacije svojih savetodavaca: na koji način i pod kojim uslovima se može eksportovati lubenica? Pominjanje da neko ne da i da je to skupo, jednostavno je bežanje od realnosti. Svuda u svetu se znaju pravila pod kojim roba iz jedne zemlje odlazi u drugu i po kojim pravilima dolazi u zemlju. Dakle, lubeničari iz Đurđeva i okoline imaju šansu da se do iduće godine pripreme i da ovaj proizvod, koji je izuzetan, pokušaju da prodaju tamo gde su nekad njihovi dedovi nosili ovu robu.