- TRŽIŠTE - /12.11.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 13.70 din/kg , pšenica 18.50 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /12.11.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 15.86 din/kg , pšenica 20.26 din/kg , soja 35.49 din/kg ; /12.11.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 15.25 din/kg , pšenica 16.18 din/kg , soja 33.24 din/kg ; /12.11.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.24 din/kg , pšenica 20.94 din/kg , soja - ;

ZAŠTO JE SPALjIVANjE ŽETVENIH OSTATAKA TAKO MASOVNO?

 

Novi Sad, 4. novembar 2019.

Izvor: Dnevnik.rs   

  • U proteklih desetak dana svedoci smo toga da na njivama gore kukuruzni ostaci umesto da strnjika bude zaorana.

Uprkos tome što više nije teško utvrditi šta se dešava na svakoj parceli, ko šta radi, seje pa i pali, zemljoradnici nisu zbog toga zabrinuti. Čini se, čak, da su ove jeseni primeri da se na oranicama dimi učestaliji nego lane.

Prof. dr Miroslav Malešević kaže da ne treba da čudi što se njive puše jer zemljoradnici nemaju para za oranje, ali i da velika suša otežava posao.

– Zemlja je suva i u uslovima suše teško je orati ostatke posle berbe kukuruza jer je potrebna dobra mehanizacija koju ratari nemaju – naglašava Malešević. – Za oranje u uslovima suše treba duplo više goriva nego kada je zemlja vlažna, a  poljoprivrednici ne dobijaju odgovarajuću subvenciju za gorivo, kao što im nije dovoljno ni 4.000 dinara za obradu zemlje do 20 hektara.

On ne opravdava zemljoradnike koji pale kukuruzišta posle žetve, ali ističe da to čine oni koji obrađuju male posede, koji su, doduše i najbrojniji u poljoprivrednoj proizvodnji.

– Bar 80 odsto ratara zna da ne treba paliti njive jer visoka temperatura šteti stukturi zemljišta, ali nemaju izlaz – navodi Malešević. – Zaoravanjem se poboljšava vodni režim zemljišta, stvara se rastresit sloj na površini oranice koji sprečava isparavanje vlage. Dokazano je da plodna oranica na kojoj je strnjika zaorana na vreme, u toku jesenjeg oranja ima čak dva do dva i po puta više vlage od one na kojoj to nije urađeno.

On podseća i na to da se zaoravanjem izaziva i nicanje korova, koji se kasnije može lakše uništiti.

Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da se u senćanskom ataru ne dimi već čeka dobra kiša da bi se oranice nakvasile i moglo ući u njive.

– Nema kiše, i to sada usporava jesenje oranje – naglašava Šoti, navodeći da među poljoprivrednicima nema onih koji su se opredelili za to da se strnjike reše otvorenim plamenom. – Znamo da ne treba da zemlja gori jer to šteti kvalitetu zemljišta.  

NEDIMOVIĆ: IMAMO PREGLED NjIVA

Naša zemlja ima potpisan ugovor s Evropskom satelitskom agencijom i svaka četiri dana Srbiju nadleće satelit i pravi nove snimke o tome šta se dešava na celokupnom poljoprivrednom zemljištu. Ove godine, po rečima ministra za poljoprivredu Branislava Nedimovića, nekontrolisano paljenje strnjike proći će samo s obaveštenjima ratarima da to ne čine.

On je podsetio na to da paljenje strnjike pravi velike štete i po eko-sistem, dok su iz Lovačkog saveza Srbije istakli da požari na otvorenom  ostavljaju štetu u lovištima i na samoj divljači. Najugroženiji je, kažu lovci, podmladak srneće divljači, divljih svinja, zečeva, ali strada i podmladak ptica koje se gnezde na domaćem području, kao što su zaštićene vrste velika droplja i ždralovi.