- TRŽIŠTE - /21.09.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 35.80 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.15 din/kg , pšenica 19.28 din/kg , soja 31.32 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.41 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 27.51 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 20.92 din/kg , pšenica 23.85 din/kg , soja - ;

Zašto su cene voća drastično pale

 

RUSI KUPUJU SAMO EKSTRA KLASU JAGODA I TREŠANJA

Beograd, 29. maj 2018.

Izvor: Politika

  • Ove godine voće dobro rodilo, a ruski kupci postali izbirljiviji, zbog čega su jagode na domaćem tržištu za 40 odsto jeftinije nego prošle godine

Ove sezone jedemo kvalitetnije i jeftinije voće, trešnje i jagode, zato što su kupci iz Rusije od proizvođača iz Srbije kupovali isključivo ekstraklasu, nezvanično saznaje „Politika”. Drugi razlog je, kažu proizvođači, što je ove godine voće dobro rodilo, a i bilo je dosta sunca, što pogoduje trešnjama i jagodama. 

To je dovelo do drastičnog pada cena ovog voća na domaćem tržištu. Prema podacima Sistema tržišnih informacija STIPS, trešnje su u ovom periodu prošle godine koštale u Beogradu, na Kvantaškoj pijaci, 150, a sada su 120 dinara po kilogramu. Cena jagoda je još drastičnije pala sa 170 na sto dinara za kilogram, koliko sada košta na Kvantašu. Kako za „Politiku” kaže jedan veliki proizvođač voća, ruski kupci su ove godine birali šta kupuju, nisu uzimali robu u onim količinama kao do sada. Nezvanično se pominje da su se dosta okrenuli ka turskim proizvođačima voća, zbog čega imamo ovakvu situaciju.

– Mislim da će takva situacija ostati i narednih nekoliko godina. Planirao sam da posadim trešnje na još 10 hektara, ali sam odustao. Sa sadašnjim cenama sam već sada sa trešnjom u gubitku. Uz to je ove godine, osim kajsije, sve mnogo rodilo. Kada god se tako nešto desi hladnjačari bez razloga obaraju cenu – kaže naš sagovornik. 

Ovakva situacija je za velike voćare izvoznike neodrživa, a naš sagovornik dodaje da je to zbog toga što je za ekstraklasu potrebno obezbediti i navodnjavanje, što mnogi nisu u mogućnosti. 

– Bez navodnjavanja, sa kišom koje u aprilu uopšte nije bilo, neizvodljivo je obezbediti veće količine ekstraklase voća, dodaje on. 

Očigledno da se situacija u trgovanju sa Rusijom menja, jer su do pre nekoliko godina oni tražili i nekoliko puta više voća nego što su proizvođači u Srbiji uspevali da proizvedu. Da se nešto događa postalo je jasno još početkom ove godine kada je Vlada Srbije donela novu uredbu o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku Federaciju koja se posebno odnosila na proizvođače koji na to tržište izvoze sveže poljoprivredne proizvode sa visokim fitosanitarnim rizikom.

U centar pažnje je stavljena kontrolu porekla proizvoda, pa se još tada govorilo da će mnogi izvoznici izgubiti mogućnost da sa njima trguju. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, tada je rekao da se Srbija na ovaj korak odlučila zbog sprečavanja eventualnih malverzacija, jer je bilo, kako je rekao, „svega i svačega” na terenu. U septembru prošle godine Rusija nam je čak tražila i tačne podatke o zasadima voća i povrća koje najviše izvozimo u tu zemlju zbog slučajeva reeksporta.