- TRŽIŠTE - /06.08.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 15.70 din/kg , pšenica 18.00 din/kg , soja 36.50 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.92 din/kg , pšenica 21.56 din/kg , soja 32.92 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 13.68 din/kg , pšenica 21.29 din/kg , soja 30.55 din/kg ; /06.08.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 23.55 din/kg , pšenica 25.35 din/kg , soja - ;

Završen 85. poljoprivredni sajam u Novom Sadu

 

VIŠE OD 140.000 POSETILACA OBIŠLO IZLAGAČE U NOVOM SADU

Novi Sad, 21. maj 2018.

Ponudu i usluge 1.500 izlagača, iz 60 zemalja videlo je oko 140.000 posetilaca. Među njima je bilo i privrednih, naučnih i političkih delegacija iz 30 zemalja. Nastupom na Sajmu izlagači su veoma zadovoljni, kako dogovorenim i sklopljenim poslovima, tako i prodajom.

Poljoprivredna mehanizacija našla kupce

Na 85. međunarodnom poljoprivrednom sajmu najviše je bilo  kupaca poljoprivredne mehanizacije koji su je nabavili uz subvencije ponuđene na raznim aktuelnim konkursima (IPARD, Nacionalni fond za ruralni razvoj, Prosperitati). Najviše je izdato profaktura i ponuda, dok je manji deo poslova realizovan na samom sajmu.

Prema rečima generalnog sekretara Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije Đorđa Miškovića, 20 firmi članica tog udruženja očekuje ukupan promet od 8 do 10 miliona evra, što čini 10 do 15 odsto očekivanog uvoza poljoprivredne mehanizacije u ovoj godini.

Direktor prodaje u kompaniji Agropanonka Aleksandar Švonja zadovoljan je interesovanjem posetilaca, a nastup na sajmu je, kako kaže, investicija za celu godinu.

I u novosadskoj kompaniji VGP, koja je izložila uglavnom mehanizaciju turskih proizvođača, zadovoljni su i posetom i interesovanjem posetilaca.

Nada Perić, komercijalni direktor KPZ u Sremskoj Mitrovici, izuzetno je zadovoljna nastupom na Poljoprivrednom sajmu. KPZ se na ovoj manifestaciji pojavio posle pauze od 10 godina, a kako kaže, kupci kao da su čekali na njih. Prodali su 12 drljača, četiri kompleta prikolica za voćarstvo, više od 50 klasičnih prikolica, i ugovorili izvozni posao za Rumuniju, u koju će biti plasirano najmanje 100 prikolica. Tajna uspeha je, kako kaže Perićeva, to što su jedini domaći proizvođači prikolica sa homologacijom, a i sa znatno nižom cenom od konkurencije.

Branimir Popović, direktor vršačkog Agrominerala, takođe ne krije zadovoljstvo nastupom na sajmu, jer su sve mašine koje su izložili, pa i najskuplju – samohodnu 3+1 mašinu Imperador 3.0, jedinu mašinu u svetu koja objedinjuje četiri operacije: prskanje, rasturanje mineralnog đubriva, mapiranje azota u biljkama i sejanje dodatnih, ozimih useva, vrednu 300.000 evra, uspeli da prodaju. Kako kaže Popović, na sajmu su uspostavili i kontakt sa mnogo zainteresovanih kupaca iz Mađarske, Hrvatske, Bugarske, pa i Makedonije, a na odličan odziv naišla je i njihova ponuda Agro rok, koja podrazumeva uslužne radove sa preciznim mašinama, a namenjena je za manja gazdinstva, uz odlaganje plaćanja od više meseci.

Nekadašnji gigant jugoslovenske i srpske industrije poljoprivrednih mašina IMT je, posle godina pauze, na tradicionalnom štandu izložio prototipove traktora čija će proizvodnja, uz podršku strateškog partnera indijske kompanije TAFE, početi u prvom kvartalu 2019. godine. Poseta štandu IMT-a bila je izuzetno velika.

Poput Poljoprivrednog sajma, međunarodni karakter imao je i Agropoligon, takmičenje u vožnji traktora sa prikolicom između bala sena. U slalomskoj vožnji prikolice teške osam tona oprobalo se, prema rečima organizatora Jevrema Stanića, više od 200 posetilaca iz naše zemlje, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. Najspretnijem traktoristi Vladanu Martiću iz Kukujevaca pripao je Pehar Novosadskog sajma.

Premašena očekivanja stočara

Međunarodni poljoprivredni sajam ove godine je ne samo ispunio očekivanja, nego ih i daleko premašio, zajednički je stav učesnika Izložbe stoke u svim kategorijama.

Više od pola izloženih grla goveda je prodato, a za veći deo druge polovine je ugovorena prodaja posle sajma, na farmama i u odgajivačnicama širom Srbije. Pojedini su prodali i čitave izložene kolekcije, poput farme Angus goveda iz Novog Slankamena, u vlasništvu firme Seccom agrar iz Šapca. Njihove steone junice su prodate u okviru Dana stočara, na velikoj aukciji goveda. Zadovoljni su i izlagači simentalske rase, a jedan od njih je Sava Vrbajac iz Novog Sada, vlasnik firme Fruškogorska d.o.o., koji je prodao svih osam junica koje je izložio na sajmu.

–  Interesovanje je ogromno, još nekoliko poslova smo ugovorili direktno na sajmu, koji je ove godine organizovan bolje nego prethodnih godina – kaže ovaj izlagač, koji je redovan na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

 

Prezadovoljni su i u firmi Almex, čijih je 10 izloženih junica takođe našlo nove vlasnike, ali i u kompaniji Delta Agrar, koja je i ove godine izvela na sajam bogatu kolekciju krava i junica holštajn-frizijske rase.

Aukcija svinja na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu gotovo da nije mogla da bude održana jer je većina grla rasprodata uoči početka ove manifestacije. Prema rečima izlagača koji su učestvovali na sajmu, proteklu nedelju obeležilo je izuzetno interesovanje kupaca.

–  Poljoprivrednici su dolazili sa svih strana. Prodali smo pola izloženih grla i dogovorili se o prodaji za naredni period – zadovoljan je Ivan Milićević sa Farme Milićević iz Kraljeva. I drugi izlagači su istakli zadovoljstvo, a prema informacijama sa terena, prodata je većina izloženih primeraka svinja.

Ovčari su ove godine predstavili bogate kolekcije, a najviše je bilo primeraka rase virtemberg i il de frans, ali su prodavane i ovce autohtonih srpskih rasa, poput svrljiške i sjeničke pramenke i lipske ovce. Odgajivači kažu da su prodali skoro sva izložena grla.

–  Izveo sam za prodaju 10 ovaca i ovnova i sve sam prodao. Deluje mi kao da je na delu neka vrsta ekspanzije u ovčarstvu, budući da se kupci interesuju svakodnevno i da ćemo imati šta da prodamo i u mesecima posle sajma, samo na osnovu interesovanja zabeleženog protekle nedelje – kaže Pavel Tordaj iz Kisača.

Njegov kolega Radovan Ranisavljev iz Tovariševa prodao je dvostruko više i takođe je vrlo zadovoljan.

– Podsticaji države su dobri i vidi se da se dosta ljudi odlučuje na zasnivanje svog stada. To je dobra situacija i za nas, dugogodišnje odgajivače, ali i za tržište uopšte – ističe Ranisavljev.

Konjarstvo i konjički sport su i ove godine bili sastavni i vrlo važan deo Međunarodnog poljoprivrednog sajma. U štali sa konjima posetioci su se brojali u hiljadama, a kako ističu odgajivači, interesovanje i dalje znatno premašuje prodaju.

– Veče pred početak sajma prodao sam mladu kobilu koja je apsolutna šampionka Međunarodnog poljoprivrednog sajma drugu godinu zaredom. Međutim, prodaja konja na sajmu nije imala primat u odnosu na interesovanje. Ljudi ovde dolaze pre svega da se upoznaju sa ponudom, a kasnije se odlučuju na eventualnu kupovinu i saradnju – podvlači Zoran Turaković iz Surduka, čije je grlo lipicanerske rase Capriola 13 prodato odgajivačnici "Knez Petrol" za ovogodišnjih rekordnih 10.000 evra.

Sa njim se slaže i Aleksandar Dokmanović iz Konjičkog kluba „Padok“ iz Šašinaca.

– Prvi put sam izlagač na sajmu i mogu samo da pohvalim organizaciju, sistem takmičenja i ocenjivanja. Sve je profesionalno odrađeno i na najvišem nivou. Poseta je bila izvanredna i interesovanje je veliko. Sajam je prilika za sve nas da se upoznamo sa drugim odgajivačima i sarađujemo u budućnosti – rekao je Dokmanović.

Znatnu prodaju ove godine zabeležili su i izlagači u oblasti kozarstva. Najveće interesovanje je vladalo za koze rase alpina, kao i prethodnih godina.

Prodat je i veliki broj primeraka izloženih na Izložbi sitnih životinja na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu.

Iz Novog Sada hrana i piće za svet

 

Proizvođači hrane i pića, izlagači na 85. međunarodnom poljoprivrednom sajmu, zadovoljni su nastupom i obavljenim razgovorima s potencijalnim partnerima, te očekuju da će se većina poslova o kojima su razgovarali realizovati u danima posle ove manifestacije. Takođe, ističu da je poseta bila izvanredna, a zahvaljujući tome se s njihovim proizvodima upoznao veliki broj posetilaca.

Za ponudu kompanije GMP u Jarmenovcima, prerađivača voća i povrća, po rečima Anđele Riznić iz ove kompanije, vladalo je veliko interesovanje i posetilaca koji su se prvi put susreli s njihovim proizvdoima, ali i potencijalnih poslovnih partnera, pre svega iz Vojvodine.

– Štand su posetili potencijalni poslovni partneri uz Bosne i Hercegovine, Rusije, Hrvatske, zainteresovani za plasman gotovo svih naših prozvoda na tim tržištima – rekla je Anđela Riznić. – Budući da se u Vojvodini još uvek ne nalaze naši proizvodi, cilj nam je bio da se predstavimo na najbolji način, a to smo i uspeli. Zadovoljni smo i obavljenim razgovorima s partnerima s ovog područja zainteresovanim za plasman, a razgovarali smo i s proizvođačima voća i povrća iz Vojvodine koji žele da sarađuju s nama, te očekujemo proširenje mreže dobavljača iz Vojvodine, na obostrano zadovoljstvo.

Nastupom su zadovoljni i na štandu Veverko, na kojem su ponudili krem od meda i lešnika, kao i preparate za korišćenje u miko terapiji. Po rečima vlasnika ove firme Mirka Periđa, štand je posetilo mnogo poslovnih ljudi i posetilaca, a razgovarano je s potencijalnim poslovnim partnerima o plasmanu u Makedoniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, te u Novom Sadu.

I za sireve koje proizvodi Poljoprivredno gazdinstvo Radišić iz Čuruga bilo je zainteresovanih. Po rečima Petra Radišića, zadovoljni su nastupom i razgovorima s potencijalnim poslovnim partnerima zainteresovanim za plasman sireva u Novom Sadiu i okolini, ali i u Crnoj Gori.

Na štandu Pastai iz Sremske Kamenice dogovorili su se o saradnji s partnerom iz Bosne i Hercegovine, a po rečima vlasnice Ljubice Erkić, bilo je i dosta kontakata s potencijalnim dobavljačima, pre svega brašna i jaja. Po njenim rečima, proizvodi Pastai uskoro će se naći na rafovima nekoliko velikih trgovinskih lanaca, a razgovarano je i s predstavnciima nekoliko restorana u Novom Sadu i okolini, zainteresovanim da se na meniju nađe testenina koju Pastai proizvodi.

Nastupom su izuzetno zadovoljni i mali proizvođači piva, jer je poseta bila izuzetno dobra i mnogo posetilaca upoznalo se s proizvodnjom zanatskog piva. To je, po rečima predsednika Udruženja malih i nezavisnih privara Dejana Smiljanića, bio osnovni cilj nastupa, koji je podržalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i gotovo je izvesno da će na sledećem Međunarodnom poljoprivrednom sajmu biti više malih pivara koji će se predstaviti široj javnosti.

Na otvorenom prostoru Novosadskog sajma, kod Manježa, Vojvodinašume su organizovale prodaju mesa iz hladnjače u Kaćkoj šumi. Kako ističu na njihovom štandu, posetioci se interesuju u velikoj meri i kupuju njihove proizvode, koji su ponuđeni po promotivnim sajamskim cenama. Najviše se i ove godine kupuju gotovi paketi mesa za gulaš, pre svega od mesa jelena i divlje svinje. Prodata je i velika količina srnećeg mesa u komadima. Zadovoljni su prodajom i ostvarenom promocijom svog lovišta i Lovačke kuće.

Zemlja prijatelj – Francuska i izlagači iz inostranstva

 

Sajam je za francuske kompanije završen u petak. Do tada su na njihovom štandu bili predstavnici kompanija koje su i organizovale sastanke sa privrednicima i predstavnicima različitih institucija iz naše zemlje i inostranstva. Ta četiri dana za njih su bila produktivna, a poslednja tri dana 85. međunarodnog poljoprivrednog sajma oni samo, kako kažu, dežuraju na štandu.

Izlagači iz Tunisa planiraju da sledeće godine zakupe veći štand i da, posle šest godina pauze, budu stalno prisutni na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.  Za vreme trajanja sajma ugovorili su sastanak, koji će u utorak, 22. maja, održati na aerodromu u Beogradu, kako bi inicirali bolju avio-vezu sa Srbijom. Njihov predlog: direktna linija Tunis–Beograd bar dva puta nedeljno. To bi, kako kažu predstavnici kompanija koje su svoje proizvode izložili na štandu Tunisa, uticalo na bolju saradnju privreda dveju zemalja.

Na sajmu su imali sastanak sa predstavnicima Privredne komore Srbije i  kompanija iz naše zemlje, Češke, Italije i Hrvatske. Sa kompanaijama iz drugih država razmenili su kontake i nadaju se da će ostvariti poslovnu saradnju. Dogovorili su se, između ostalog, da u septembru posete sajamske manifestacije u Hrvatskoj. Što se kompanija iz Srbije tiče, najveće je interesovanje za hladno ceđeno maslinovo ulje, urme i konzerviranu ribu iz Tunisa. 

Svaka od 14 kompanija, koliko ih se predstavilo na štandu Holandije od utorka do petka, imala je prosečno četiri sastanka dnevno. Zadovoljni su kontaktima i sastancima.

Na štandu Italije, gde se predstavilo 18 kompanija, takođe su zadovoljni nastupom. Oni su imali i po pet sastanaka dnevno, a sklapanje poslova završili su u petak.

Banke, osiguravajuće i lizing kuće izašle u susret kupcima

 

Iako je i pre 85. međunarodnog poljoprivrednog sajma potpisao većinu očekivanih ugovora za ovu godinu, na sajmu je Generali imao važne sastanke sa starim, ali i  potencijalnim klijentima. Direktor sektora osiguranja poljoprivrede u ovoj osiguravajućoj kući Nemanja Beljanski kaže da je za njih najvažnije da ostvare kontakte sa takozvanim malim proizvođačima, jer se samo 10 odsto njih odlučuje za osiguranje, a vlasnici su 85 procenata zemljišta u našoj državi.

Najviše poslovnih susreta na štandu NLB banke bilo je u petak, kada su i potpisani ugovori o poslovnoj saradnji sa pet kompanija, ističe Biljana Petrović, direktorka odeljenja za upravljanje prodajom u agrobiznisu i precizira:

– Klijenti banke će za kupovinu u kompanijama Agropanonka, KITE, Trgomen, RTI  i VGP dobijati kredite sa nižom kamatnom stopom, i to od nula do dva posto. Potpisano je i 70 ugovora sa poljoprivrednicima za kreditiranje, uglavnom za kupovinu mehanizacije. Prosečna vrednost kredita je 25.000 evra, a još 300 zainteresovanih realizaciju očekuju posle sajma.

Posetioci sajma su i ove godine na štandu Pro Credit banke mogli da koriste bankomat. Bilo je posetilaca koji su bili iznenađeni tom mogućnošću, a bilo je i onih koji su to i očekivali, jer su na prošlogodišnjem sajmu podizali novac na ovom mestu. Bankomat je pojednostavio kupovinu, jer su posetioci sve mogli da obave dok su na sajmu. Što se kredita tiče, na sajmu su potpisani zahtevi za ukupno osam miliona, a prosečna vrednost kredita je 50.000 evra.