- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Žetva

 

SAMO VISOK ROD PŠENICE SPAŠAVA RATARE

Zrenjanin, 27. jun 2017.

Cena pšenice je tema broj jedan među žetaocima koji zrno žele da prodaju, dok oni domaćini koji seju male površine rod ostavljaju na tavan ili ga koriste za stočnu hranu. Više od 110.000 gazdinstava proizvodi pšenicu u Srbiji na parcelama manjim od pet hektara. Ova mala gazdinstva manje ulažu u prihranu i zaštitu, pa se i pored prinosa od 8.000 kg/ha prosečan rod pšenice vrti oko 4.000 kg/ha.

Vojislav Mirkov

Naš stalni saradnik, iskusni ekonomista i agroanalitičar Vojislav Mirkov iz Zrenjanina, sačinio je analizu troškova u proizvodnji pšenice, koja može biti poučna, a podaci u praksi drugačiji.

Prema mnogim procenama i ove godine samo rod od 5-8 tona spašava ratare od većih gubitaka u ovoj proizvodnji, to pokazuju i navedeni troškovi u kalkulaciji koju objavljujemo.

Ako troškove po kalkulaciji sa rentom podelimo sa prosečnim desetogodišnjim prinosom dobijamo 134.840 : 5.985=22,53 din/kg, a bez rente 107.770 : 5.985= 18,00 din/kg.

U 2017. godini se pošlo od povećanja troškova po kalkulaciji za 7% ukupno u odnosu na prethodnu godinu. Troškovi proizvodnje su povećani sa 100.620 dinara po hektaru na 107.700 dinara. Kod repromaterijala povećanje je sa 42.220 din/ha. Na 44.960 din/ha ili za 6,5%. Seme je poskupelo sa 50 din/kg na 56 din/kg ili za 7,7%. Neznatno su poskupeli AN i folijarno đubrivo, a zaštitna sredstva su poskupela za 15%, tj sa 8.980 din/ha na 10.300 din/ha. Mašinski radovi su poskupeli sa 52.310 na 56.620 din/ha ili za 8%, što je posledica poskupljenja dizel goriva sa 12 din/l na 150 din/l ili za 17%.

Koliko će ove godine biti početna otkupna cena niko još nije izašao sa ponudom. Berzanska cena iznosi između 18 i 19 dinara po kilogramu sa PDV.

Kako se iz tabele 5 vidi potrebna cena je od 17,32 do 35,58 dinara u zavisnosti od prinosa. Prošle godine (2016) početna otkupna cena je iznosila 13,50 din/kg, a po kalkulaciji je trebalo da iznosi od 15,98 do 31,93 din/kg. Troškovi izdaci iznosili su 78.160 din/ha i ako se ovo podeli sa 13,50 din dobijemo 6.456 kg/ha i kome je manje rodilo imao je gubitak na supstanci, tj nije mogao da pokrije troškove proizvodnje- izdatke, rentu, amortizaciju i svoj rad.

Pšenica se predaje na čuvanje, a manje prodaje

Pored kalkulacije cene pšenice ove godine sam pokušao da uradim i analizu paritet – potrebnu količinu pšenice za seme pšenice, mineralna đubriva 12x52, UREA, dizel gorivo, kombajniranje po hektaru, kg hleba kao i desetogodišnje kretanje cene pšenice i desetogodišnje prinose na našem imanju i u prosečne desetogodišnje prinose u Srbiji. U tabeli broj 6 sam dao paritet za repromaterijal, dizel gorivo, kombajniranje i 1 kg hleba. Za svih ovih šest stavki sam napravio tabelu 8 i 9 i uradio godišnje i lančane indekse, a  u tabeli 10 godišnje i lančane indekse na cenu pšenice i prinos na našem imanju i prosečne prinose u Srbiji. U tabeli 10 sam naveo svih devet elemenata koji su bili predmet analize. Najmanje se pogoršao paritet cene pšenice i cene hleba svega za 7%, nešto više prosečan prinos u Srbiji za 23%, mineralno đubrivo za 48%. Za UREU, dizel gorivo i seme pšenice paritet se povećao od 75 do 79%. Najviše se povećao prinos pšenice na našem imanju i to za 93% i paritet za kombanjiranje 160% i to sa 340 kg/ha 2007. godine na 872 kg/ha 2016. godine.

Godine 1994, kada je ministar poljoprivrede bio g-din Vrebalov, bila je potrebna sledeća količina pšenice:

                                            1994. godine                2016. godine

1.      Seme pšenice              1,5 kg                             3,17 kg

2.      Dizel gorivo                 2,5 kg                             8,33 kg

3.      UREA                          1,2 kg                             3,17 kg

4.      NP 12x52                    1,2 kg                             3,22 kg

Kad čovek ovo pogleda izgleda neverovatno. Do koje su se mere narušili pariteti na štetu proizvođača pšenice.

Ako pogledamo  troškove, cenu i prinos na našem imanju i ako smo prinose skoro udvostručili – 93% cena pšenice se povećala za 7%, što ukupno iznosi 100%. I ako podelimo sa dva, iznosi 50%. Ako saberemo repromaterijal, dizel gorivo i ako procenat povećanja podelimo sa 50, dobijemo da su se uslovi proizvodnje pšenice na našem imanju  pogoršali za 40%. Da nije došlo do takvog dipariteta ovi prihodi bi poslužili za dalje unapređenje i proširenje proizvodnje na našem imanju, a ovako pare su otišle nekom dugom. 

Ako bi u prosek povećanja troškova uzeli i troškove kombajniranja od oko 160% uslovi poslovanja bi se pogoršali za 110%. Ovo znači da imamo povećanje troškova na paritetu u proseku za 110%, a povećanje prihoda na ceni pšenice za 7%. Tabelarno to izgleda ovako:

                                                                 Naše gazdinstvo      Srbija

1.      Desetogodišnji porast prinosa pšenice                  93%            23%

2.      Desetogodišnji rast cene pšenice                          7%             7%

3.      Povećanje pariteta za repromaterijal i kombanj.   110%       110%

4.      Pogoršanje uslova poslovanja      110-50=60%          110-15=95%.

Na našem imanju je desetogodišnji prosek pšenice 6.221 kg/ha, a kukuruza 8.359 kg/ha. Troškovi sa rentom u 2016. godini za pšenicu iznose 127.620 din/ha, a za kukuruz 121.380 din/ha. Razlika je 6.240 din/ha ili 5%. Prosečna desetogodišnja cena za pšenicu je 16,61 din/kg, a za kukuruz 14,00 din/kg. Koliko su manji finansijski efekti gajenja pšenice vidi se iz sledećeg:

- Veći troškovi po kalkulaciji              6.240 din/ha                      -5%

- Manji prinos                                   2.120 kg/ha                       -34%

- Veća cena                                       2,62 din/kg                    15,76%

Razlika                                                                      -23,24%

Iz ovoga se vidi da je razlika u finansijskom efektu 23,24% manja kod sejanja pšenice u odnosu na kukuruz, u desetogodišnjem proseku to iznosi:

             Desetogodišnji           %          Cena      Ukupno din /ha

             prosečan prinos

Naše imanje          6.221         28,24             16,62          24.453

Srbija ukupno       4.095          23,24             16,62          15.817

Kombajni rade i noću, do prve rose

Analiza o paritetima koji su se jako pogoršali i razlici u sejanju pšenice i kukuruza sam uradio da bih analitički dokazao da je neisplativa u našim uslovima i ovakvoj konstalaciji odnosa   preprodavci trgovci, država odnosno Vlada i mi proizvođači. Pšenicu sejemo iz dva moranja, prvo je da nešto moramo da sejemo i da gledamo u nebo dakle iz tradicije  a drugo je da pšenicu moramo da sejemo zbog plodoreda bar svake treće ili četvrte godine. Kada se nešto radi iz moranja to može da se tumači kao neka vrsta ucene od strane Vlade i Ministarstva poljoprivrede. Oni znaju da će se pšenica sejati bez obzira koja bude cena i bez obzira na visinu subvencija. Zato i neće da daju veće subvencije koje bi za pšenicu morale da budu od 3 do 6 din/kg u zavisnosti od kvaliteta. Priče pojedinaca iz Ministarstva poljoprivrede da subvencije po hektaru nisu dale očekivane efekte su paušalne bez podloge u analizama. U siromaštvu seje se pšenica sa tavana i štedi se na mešanim đubrivima i zaštitnim   sredstvima.

Prošle, 2016. godine radio sam analizu koliko su se cene povećale za seme pšenice, kukuruza, suncokreta kao i cene repromaterijala, pogonskog goriva, inflacije i rekapitulacija je sledeća:

1. Povećanje cena repromaterijala              149%

2. Povećanje cena poljoprivrednih kultura     96%

3. Inflacija                                                 92%

4. Povećanje kursa Eur-a                            54%

Iz iznetog se vidi da je gajenje pšenice finansijski neisplativo. Država svojim nečinjenjem prebacuje teret svoj socijalne politike na poljoprivredu (cena 1 kg Sava hleba 90 dinara) umesto da poljoprivrednici dobiju subvencije po kilogramu proizvedene kolićine. U slučaju takvih subvencija svi bi bili namireni i zadovoljni. U Srbiji broj domaćinstava koji poseduju do 30 ha je  620.000 od ukupno 631.000 gazdinstava ili skoro 98% i da oni poseduju 2.108.000 ha od ukupno 3.437.000 ili 61% obradivog poljoprivrednog zemljišta, dakle jednom velikom broju gazdinstava bi se znatno poboljšao položaj, što bi stvorilo uslove za dalja ulaganja i otvaralo mogućnost da se mladi bave poljoprivrednom proizvodnjom. Zašto država daje subvencije iz budžeta za strance koji otvaraju radna mesta  u Srbiji, a  iz tog istog budžeta kad je poljoprivreda u pitanju nema para.

Možda se sve ovo radi da bi iz poljoprivrede nestala mala i srednja gazdinstva, pa da njihovo mesto zauzmu monopolisti, tajkuni, zelenaši prerađivači i ostali mešetari i da se vratimo u feudalizam kada su vlasnici zemlje bili grofovi, spahije, age i begovi.