- TRŽIŠTE - /20.11.2017./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 17.00 din/kg , pšenica 18.65 din/kg , soja 50.70 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.72 din/kg , pšenica 15.66 din/kg , soja 36.74 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.26 din/kg , pšenica 13.48 din/kg , soja 33.92 din/kg ; /20.11.2017./ Berza u Parizu: kukuruz 18.26 din/kg , pšenica 18.71 din/kg , soja - ;

Žetva prema računaru

 

KALKULACIJA CENE PŠENICE RODA 2015. GODINE

Dipl. ecc. Mirkov Vojislav

Zrenjanin, 7. jul 2015.

Dok sam se bavio ovom kalkulacijom cena pšenice je bila manja od 17 dinara, a otkupljivači su kao najbolju cenu pominjali tih 17 dinara po kilogramu. U odnosu na sve troškove uz veću prodajnu cenu menjaće se i krajnji rezultat.

U kalkulaciji sam beležio ulaganja i troškove na sopstvenom gazdinstvu. Pokazatelje izvan ovog okvira sam uzeo zbog ilustracija.

Ako uzmemo najavljenu cenu od kupaca hlebnog žita od 17 din/kg imamo sledeću situaciju:

1.      Da pokrijemo troškove – izdatke od 82.100 din:17 di /kg = 4.83 kg/ha, ova količina nam po hektaru treba da pokrijemo pomenute troškove, što znači da nismo ostvarili amortizaciju, rentu, i  naknadu za svoj rad.

2.      Ako uzmemo cenu po kalkulaciji bez rente od 101.87717= 7.757 kg/ha. Tabelarno to izgleda ovako:

Kako se gore vidi u sva tri slučaja potrebno je da rodi više od najavljenih 4.300 kg/ha – prosečan rod  koji se očekuje u Srbiji. Ili: da otkupna cena bude veća.

Mi primenjujemo tehnologiju po preporuci struke i nauke. Dajemo  uzorke zemlje na analizu i imamo agronoma-  konsultanta.

Stručnjaci u medijima naglašavaju da je za  više od polovine zasejane pšenice korišćeno seme sa tavana da bi cena semena za navedeno bila niža za oko 5.000 din/ha, kod nas je 10.920, a kod njih bi bilo 300 kg merkantilne pšenice x 20 din/kg = 6.000. Neki proizvođači ne koriste NPK mešano đubrivo ili manje, što je manje po ha za 5.000 do 10.790 din/ha. Neki proizviđači pšenice ne koriste zaštitna sredstva koje je prošle godine umanjilo prinos pšenice za 30-50% po ha. Iz iznetog se vidi zašto prosečan prinos pšenice tako stidljivo prelazi 4.000 kg/ha.

Ove godine je, pred žetvu, kao i ranije, počela kampanja da cena pšenice bude što manja – niža.  Tako je procurila vest da ima prelaznih zaliha od oko 300.000t. Ko raspolaže sa ovim zalihama nije rečeno. Koliko je meni poznato,   Robne reserve nisu posle žetve 2014. godine otkupili pšenicu, uz obrazloženje da nemaju para, ali je Vlada imala vremena da zapreti da će uvesti pšenicu kada je njena cena na Novosadskoj berzi dostigla 23-24 din/kg.

Vlada bi trebalo da predloži Skupštini da donese zakon, ne uredbu, po kojoj su Robne rezerve obavezne da svake godine otkupe od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava od 0,5 do 1 t po svakom  prijavljenom hektaru zasejane pšenice, cena bi trebalo da bude po kalkulaciji cene pšenice Zadružnog saveza Vojvodine. Ovo navodim iz dva razloga:

1. U zadnjih 10 godina Vlada je dva puta odredila tako nisku cenu, da smo mi, koji imamo veći prinos od proseka u Srbiji, za 30-70% imali gubitak na supstanci. Jednom su odredili cenu za Robne reserve od 10 din/kg, a naši troškovi- izdaci su bili 11 din/kg. Drugi put su odredili cenu od 11   din/kg, a naši troškovi – izdaci su iznosili 13 din/kg.

2. Prilikom  pokušaja prijave preko Produktne berze, u cilju  prodaju određenih količina pšenice, su pokazale kao da je unapred sve urađeno.    Telefonska veza nije mogla da se uspostavi, kad se dobije bilo je već sve popunjeno. Neki otkupljivači pšenice su svaki put dobili mogućnost da  željenu količinu  prodaju Robnim rezervama. Da pšenicu sejemo isključivo  zbog plodoreda, to sam i ranije napomenuo. Razlog je što kukuruz rodi kod nas u proseku za deset godina 7.968, a pšenica 5.665 kg/ha. Kada se ovo uporedi dobijemo da kukuruz rodi više za 41% ili 2.303 kg, a troškovi po kalkulaciji za 2014. godinu su bili za pšenicu 98.276 din/ha, a za kukuruz 106.688 din/ha, što je veće u odnosu na pšenicu 8,55% ili 8.412 din/ha. Na poljoprivrednicima je da sve što mogu i koliko im finansijska sredstva dozvoljavaju i da čekaju koja će nesreća pre da ih udari – lupi ili ona odozgo u vidu grada, suše ili neke druge vremenske nepogode ili ovi od dole u vidu tajkuna, zelenaša, monopolista, prerađivača i ostalih mešetara, koji “organizuju” snabdevanje repromaterijalom i otkup poljoprivrednih proizvoda  i dogovaraju se međusobno o ceni i jednog i drugog, imajući u vidu samo jedno – da što više zarade.

Ako troškove po kalkulaciji sa rentom podelimo sa prosečnim desetogodišnjim prinosom dobijamo 131.877/5.665=23,28din/kg a bez rente 101.877/5665=17,98din/kg.