- TRŽIŠTE - /09.09.2019./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 14.70 din/kg , pšenica 17.20 din/kg , soja 35.00 din/kg ; /09.09.2019./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.28 din/kg , pšenica 18.56 din/kg , soja 33.06 din/kg ; /09.09.2019./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 14.25 din/kg , pšenica 14.24 din/kg , soja 30.26 din/kg ; /09.09.2019./ Berza u Parizu: kukuruz 19.14 din/kg , pšenica 17.99 din/kg , soja - ;

ŽILOGRIZ (CAPNODIS TENEBRIONIS) I ŠILJOKRILAC (PEROTIS LUGUBRIS)

 

Novi Sad, 2. jul 2019.

Izvor: Prognozno izveštajna služba za zaštitu bilja Vojvodine

Žilogriz (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilac (Perotis lugubris) su poznate štetočine mediteranskih krajeva, askoro čitavu deceniju predstavljaju značajnu štetočinu i u Srbiji. Do većih šteta usled prisustva ovih štetočina došlo je usled povoljnih vremenskih uslova, izuzetno sušnih i toplih letnjih meseci koji su sve prisutniji na našem području. Osim evidentnih klimatskih promena, neobrađeni, zapušteni zasadi doprineli su njihovoj pojavi i daljem širenju.  Na taj način stvorena su žarišta sa izuzetno visokom populacijom insekata, naročito u zasadima višanja u regionima Leskovac i Niš.

Žilogriz i šiljokrilac su insekti iz reda tvrdokrilaca i to su štetočine koštičavih voćnih vrsta, pre svega višnje i trešnje, a potom i šljive, breskve, kajsije i badema. U našoj zemlji, najveće štete registrovane su u proizvodnji višanja. Štete pričinjavaju larve koje se hrane korenom. Napadnuta stabla u početku imaju sitnije listove i plodove, a grančice na vrhu stabla se suše. Kasnije dolazi do sušenja delova pa i čitavih stabala. Osušena stabla se lako vade iz zemlje jer su bez korenovog sistema.

Vizuelnim pregledom zasada višnje registruje se prisustvo imaga žilogriza (Capnodis tenebrionis) i imaga šiljokrilca (Perotis lugubris). Najveće brojnosti registruju se u napuštenim zasadima.

U cilju suzbijanja ovih štetočina potrebno je primeniti mehaničke, agrotehničke i hemijske mere borbe:

· Navodnjavanje i češća obrada zemljišta u periodu piljenja larvi doprinose njihovoj visokoj smrtnosti

· Zaštita zemljišta i prizemnog dela stabla pvc folijom (maj-jul) u cilju sprečavanja polaganja jaja

· Uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala i tretiranje rupa nakon vađenja zemljišnim insekticidima

· Mehaničko sakupljanje odraslih jedinki i postavljanje lovnih klopki (posude svetlijih boja sa voćnim sokom) u cilju smanjenja populacije imaga

· Prilikom podizanja novih zasada tretiranje iskopanih jama zemljišnim insekticidima

· Prvih godina razvoja voćaka tretiranje zemljišta do 1m oko stabala insekticidima uz njihovu inkorporaciju u površinski sloj u periodu piljenja larvi

·  Suzbijanje imaga insekticidima u toku dopunske ishrane, a pre polaganja jaja

·  Zdrav sadni materijal

·  Na iskrčenim površinama ne treba saditi koštičave voćne vrste najmanje 3 do 5 godina

· Suzbijanje imaga primenom hemijskih mera zaštite, nakon berbe višanja, insekticidima na bazi aktivne materije hlorpirifos: Pyrinex 48 SC, Kozma u koncentraciji 0,1-0,15% ili Radar 300 EC u koncentraciji 0,15-0,25%.