- TRŽIŠTE - /21.09.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.00 din/kg , pšenica 19.00 din/kg , soja 35.80 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 14.15 din/kg , pšenica 19.28 din/kg , soja 31.32 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.41 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 27.51 din/kg ; /21.09.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 20.92 din/kg , pšenica 23.85 din/kg , soja - ;

ŽITA DOVOLJNO I ZA KOMŠIJE

 

Beograd, 13. mart 2018.

Izvor: Večernje novosti

  • Vremenski uslovi idu naruku ratarima, ali pojedini voćari imaju problem. Pšenica na 675.000 hektara u dobrom stanju

Žita bi ove godine trebalo da bude dovoljno da hlebom obezbedimo i sebe i komšije. Sneg koji nas je iznenadio u februaru zaštitio je žitarice od minusa i obezbedio dodatnu vlagu. Vremenski uslovi nisu zabrinuli ni većinu povrtara, ali su pojedini voćari izvukli deblji kraj. Rano procvetale kajsije bukvalno je "pojeo" mraz, pa se šteta procenjuje na 60 do čak 100 odsto. Najviše u Vojvodini.

Ove godine pšenica je zasejana na 675.000 hektara, a uljana repica na 50.000 hektara. To su rekordne površine pod ozimim žitaricama.

- Imali smo sreće da je snežni pokrivač zaštitio žitarice od niskih temperatura koje su se spuštale i na minus 20 stepeni - kaže Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije". - Sneg je od smrzavanja zaštitio i pšenicu i uljanu repicu. Snežni pokrivač je povećao i vlagu u zemlji. Očekujem dobar rod pšenice, jer se trenutno nalazi u dobroj kondiciji. Naravno, sve zavisi od klimatskih uslova.

Sneg je išao naruku i povrtarima koji povrće gaje na otvorenom. Kako kaže profesor Žarko Ilin, sa departmana za ratarstvo i povrtarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, snežni pokrivač zaštitio je useve od "debelog minusa", pa štete gotovo i da nije bilo.

- Nekoliko dana sa temperaturama ispod 20 stepeni Celzijusovih donelo je štetu povrću uglavnom u zaštićenim područjima gde nije bilo duple folije, a gde usevi nisu pokrivani - kaže profesor Ilin. - Šteta na spanaću, mladom luku, rukoli i rotkvicama u takvim plastenicima iznosi između 10 i 15 odsto. Tamo gde je bila dupla folija i gde je povrće pokrivano, štete nema. U objektima koji su dogrevani cenu povrću bi eventualno mogao da podigne i taj trošak za gas.

Prognoze kod pojedinog voća potpuno su drugačije. Kajsije bi ove godine mogle da budu prilično skupe, jer je šteta kod njih velika.

- Imali smo nekoliko dana sa veoma niskim temperaturama, koje su se kretale od minus 15 do čak minus 25 u pojedinim delovima zemlje - kaže Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo Čačak. - Najniže temperature su bile na niskim nadmorskim visinama i upravo tu šteta na kajsijama ide od 60 do čak 100 odsto. U Vojvodini je tolika šteta jer su svi cvetovi izmrzli. U centralnoj Srbiji, odnosno Moravičkom okrugu, šteta iznosi od 60 do 80 odsto, zavisno od nadmorske visine. Na većim visinama vegetacija nije daleko odmakla kao na niskim, gde su temperature jedno vreme bile veoma visoke, pa je voće procvetalo.

Prema njegovim rečima, kod trešanja je bilo štete, ali ne toliko kao kod kajsija. Procene pokazuju da je mraz pobrao od 10 do 20 odsto tog voća. Ostalo je u dobroj kondiciji i mraz se najverovatnije neće odraziti na rod. Kod jabuka i šljiva nema štete. 

POSLEDICE POPLAVA

Poplave svakako nisu dobrodošle i svakom vlasniku oranica bujični tokovi donose samo štetu. Bujice koje su proteklih dana ugrozile useve u slivu Južne Morave donele su štetu svim vlasnicima, ali na nivou zemlje ne možemo govoriti o velikim gubicima - kaže Saković. Ni kod voća poplave nisu napravile veće štete, osim kod jagoda. I to u zasadima koji su se našli na putu bujičnih tokova. Veće štete poplave su napravile povrtarima. U okolini Leskovca poplavljeni su plastenici sa salatom, krastavcem i paradajzom.

SETVA OD APRILA

Direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da još nisu počele pripreme za prolećnu setvu. Setva, kako kaže, neće početi pre aprila, jer potrebno je desetak dana da se zemlja osuši da bi mehanizacija mogla da uđe u njive.