- TRŽIŠTE - /12.07.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.80 din/kg , pšenica 16.50 din/kg , soja 39.50 din/kg ; /12.07.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.41 din/kg , pšenica 17.95 din/kg , soja 30.88 din/kg ; /12.07.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.53 din/kg , pšenica 17.32 din/kg , soja 28.77 din/kg ; /12.07.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 19.89 din/kg , pšenica 21.42 din/kg , soja - ;

Živinarstvo

 

SNALAŽENJE I RIZICI – UVOZ GUŠI NOSILJE

Novi Sad, 5. april 2018.

Slaviša Dabižljević

Srpsko živinarstvo ne zaostaje mnogo za evropskim. Mišljenje je da je proizvodnja jaja i mesa u našoj zemlji na jednom zavidnom nivou i da se radi pravilno. Jedino što moramo držati korak sa svetom, ali to su opet sve neke regulative i pravilnici koji nas tište i bole, a kojih se moramo pridržavati ako želimo da uđemo u EU i ako želimo svoje proizvode da plasiramo na to tržište – ocena je koju smo čuli na nedavnom Savetovanju živinara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

O srpskom živinarstvu Rade Škorić, predsednik udruženja živinara Srbije za „Gazdinstvo” kaže.

  • Kad bi u jednoj reči opisali trenutnu situaciju, onda bi mogli reći samo jednu reč, a to je – haos, koji dugo traje. A kad kažem haos, onda mislim sa aspekta ljudi koji se tim poslom bave – kako rešiti prodaju i postići dobru cenu. Krajem novembra meseca imali smo sastanak sa proizvođačima jaja i jedan distributer ambalaže kaže „meni je žao što se proizvođači muče i kada je dobro”. Jer i kada se otvore neke mogućnosti prodaje, onda je loša cena. Proizvodnja je prevazišla okvire domaćeg tržišta i potrošnje, molimo se za otvaranje ventila za izvoz, oko nas je već okruženje EU skoro  99 odsto geografski. Naš proizvod u EU ne može, kako konzumno jaje, tako i pileće meso. Zemlje u okruženju koje još mogu da uzmu naš proizvod (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija) su isto pritisnute sa svim drugim proizvođačima iz drugih okruženja i velika je utakmica. I na ovom skupu danas pokušaćemo da otvorimo kanale za evropsko tržište ili barem prolaza robe preko EU.

Koji je glavni problem u izvozu?

  • Glavni problem je nemogućnost izvoza na tržište EU. EU to ne dozvoljava, traže određene sertifikate, prvo od države kao institucije, pa tek onda od farmi. Mi još nismo došli u situaciju da se od farmi traže određeni uslovi, znači sertifikati, još uvek je na nivou države da se otvore kanali ka EU, kao tržištu i kao prolazu preko EU. Država je na potezu. Nauka u svakom slučaju može dati podršku proizvođačima, jer jedan deo problema je i kod samih proizvođača. Nisu organizovani, nisu ujedinjeni, nemaju iste stavove.

Šta je sa udaljenim tržištima?

  • Dalja tržišta su pritisnuta sa robom iz dalekih zemalja koja su još jeftinija od nas. Sve što je dalje to je veći problem sa transportom (avionom, brodom, po 60 dana...)

Uvozimo jaja u prahu...

  • Sami često i donesimo svoju propast, zato što u proizvodnju gde je veliki obrt novca ulaze mnogi proizvođači stočne hrane i lekova i onda se pravi hiperprodukcija. Znači, nemamo tržišta, a svi bi da proizvode i da se radi o velikom obrtu novca. Kad se radi o velikom obrtu novca možete da zaradite, ali možete još brže da propadnete. Donedavno cena žive vage brojlera je bila 75 dinara. To je dva kilograma hrane za celo pile koje vi predate. To je neverovatna cena i ne znam ko će sa tom cenom prvi propasti, ali neko hoće sigurno. Jajni prah se uvozi, kad se to pretvori, to je preko 72 miliona jaja smo uvezli, polu proizvod od jaja, znači jajni prah, suvi melanž..., smo uvezli, a imamo dve fabrike koje bi mogle da prerađuju prah. One to ne rade iz raznih razloga, odnosa sa kolegama proizvođačima jaja i preko tog praha mi smo uvezli silnu količinu, to je farma koja daje preko 200.000 jaja. Kompletnu godišnju proizvodnju te farme uvezemo preko praha i melanža.
  •  
  • REČ PROIZVOĐAČA

Tov se isplati

Dejan Buač, tovljač pilića iz Temerina

Ja sam mali proizvođač tovnih pilića. Imam farmu na sprat, kapaciteta 10.000 pilića (prizemlje i sprat po 5.000 komada). S proizvodnjom je sve u redu, ali je problem u prodaji – cena puno varira. prodajem uglavnom manjim preprodavcima koji nose na pijacu, imam jednog u Temerinu koji ima mini klanicu, takođe i u Rumi. Da li se isplati ova proizvodnja ili ne zavisi od dosta toga: od konverzije pilića, trenutne cene koja veoma varira... Ima više faktora koji utiču na isplativost, ali isplati se. Mi ne proizvodimo hranu za piliće, kupujemo iz Vajske i zadovoljni smo s njima, oni imaju neke svoje recepture, ali i pilići i uslovi držanja mnogo utiču na konverziju. Što se tiče zdravstvene bezbednosti pilića, prošle godine smo imali malo problema u proizvodnji i to smo rešili. Imali smo dosta škarta. Imali smo problema u prirastu. Sada je sve u redu. O udruživanju sa još nekim proizvođačem nisam razmišljao niti sam sa nekim o tome pričao.

ZDRAVA PROIZVODNJA

Jovan Avramović iz Rivice

Mi kao seosko gazdinstvo na otvorenom prostoru u dvorištu imamo stotinu komada živine. To je zdrava proizvodnja. Gajimo nosilje, patke i murke. Kokoši godišnje same izlegu više od stotinu pilića. Kada nam dođu gosti dive se našem jatu od skoro 300 komada različite živine. Neke pitamo da li imaju želje da kupe, odgovor je najčešće „hvala, kupili smo na pijaci”.

Nije naša kuća jedina sa živinom u dvorištu u Sremu, pa ta živina bi mogla biti i dobra ponuda za grad. Kada bi neka klanica krenula da kupuje naše petlove, patke ili guske naša sela bi mogla isporučiti hiljadu komada. Video sam u marketima da je ta roba izvan kaveza skuplja i to bi mogla biti dobra dopuna kućnom budžetu.