- TRŽIŠTE - /12.08.2020./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 19.20 din/kg , pšenica 17.90 din/kg , soja 42.60 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Čikagu: kukuruz 12.33 din/kg , pšenica 17.98 din/kg , soja 32.59 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 11.50 din/kg , pšenica 14.49 din/kg , soja 30.53 din/kg ; /12.08.2020./ Berza u Parizu: kukuruz 19.26 din/kg , pšenica 20.87 din/kg , soja - ;

ŽIVINARSTVO GUŠE TROŠKOVI I TRŽIŠTE

ŽIVINARSTVO GUŠE TROŠKOVI I TRŽIŠTE
Beograd, 14. oktobar 2010.

- U Srbiji se godišnje proizvede oko 80.000-85.000 tona živinskog mesa, odnosno oko 70 miliona brojlera. Sa takvom proizvodnjom naše farme i klanice imaju robu za izvoz, ali u ovom trenutku višak proizvodnje nema ko da kupi – kaže za „AgroServis” Rade Škorić, direktor poslovnog udruženja za živinarstvo.
- Možete misliti kako je živinarima sa visokom cenom kukuruza, suncokreta i soje. To su troškovi koji cene živinskog mesa u trgovini podižu na 275-280 dinara, a sa tom cenom se gubi.
Odgovarajući na pitanje gde su rešenja, Škorić kaže:
- Tražimo podsticaje od države za izvoz jednodnevnih pilića, priplodnih jaja, praha od jaja, konzumnih jaja, a ne samo mesa, kojeg je praktično nemoguće izvoziti u ovom momentu, jer nismo na listi za Evropsku uniju, a u okruženju je to malo tržište i subvencije ne važe za te zemlje, jer su potpisale sporazum CEFTA.
- Stoji priča o tome kako se u živinarstvu najbrže dođe do proizvodnje i da je najveći obrt kapitala, ali stoji i to da se u živinarstvu najlakše i propada – nastavlja Škorić.
- Od masivne proizvodnje velikih cifara u nekim tržišnim okolnostima kada loše ide, onda se tu firme brzo zatvaraju, bankrotiraju, idu u stečaj. Nama je 2010. godina, nažalost, počela loše, sa lošim tržišnim okolnostima. Stvoren je jedan višak proizvodnje, koji je praktično do avgusta meseca lagano se topio, a sve to vreme proizvođači su trpeli velike gubitke zaduživanja kod poslovnih banaka i dobavljača. I sada je već počela prodaja pojedinih objekata od strane banaka, koji su dati pod hipoteku za kredite. Od kraja novembra prošle godine pa negde do avgusta ove godine skoro svaki tovljač pilića, koji se opredelio za tu proizvodnju, imao je gubitke od 40 do 50 dinara po utovljenom piletu, a na tržištu mesa gubici su bili otprilike od 30 do 40 procenata.
Nažalost, proizvodnja je još uvek izdeljena na tri faze: tu su proizvođači jednodnevnih pilića, tovljači i klaničari. U ovoj godini ne mogu reći da je neko od njih zaradio novac sem onih komercijalnih klanica, koje samo kupuju piliće, a ne bave se proizvodnjom. Svi drugi su u gubicima i ne vidimo kako će se izvući iz tih višemilionskih gubitaka koje su do sada napravili – rekao je Rade Škorić. (AgroServis)