BEŽANJE OD STATISTIKE, ALI NE I OD SUBVENCIJA!?

Novi Sad, 14. novembar 2012.

Redakcija lista „Moje Gazdinstvo” iz Novog Sada obavila je anketu o popisu poljoprivrede među proizvođačima na području Srbije.

Od 205 poljoprivrednika, slučajno izabranih, kod 180 su bili popisivači do 10. novembra. Od ovog broja 145 je dalo podatke popisivačima, a 22 su to odbili. Kod ostalih nisu bili popisivači, a neki od njih su izjavili da i ne žele da daju podatke.

Na pitanje zbog čega ne žele da prime popisivače i odgovore na pitanja, navedeni su odgovori: „nije nam imanje pravno čisto”, „popisuju nas, pa će stići porez”, „bojimo se kazni za neuzoranu zemlju”...

Na razgovor o detaljima popisa za list „Moje Gazdinstvo” pristalo je svega 35 poljoprivrednika i njihovi odgovori su kratki. Ceo popis ocenjuju kao lak i jednostavan i da traje svega dvadesetak minuta.

Na pitanje šta je razlog što pojedinci ne žele da učestvuju u popisu, dati su različiti odgovori - od toga „da se boje nameta države”, pa do izjave da mnogi „obrađuju zemlju svojih pradedova” i da „nisu upisani kao vlasnici”.

Svi anketirani su se pohvalno izrazili o popisivačima, koji u svojim radnim sveskama imaju imena pojedinaca koja su dužni da posete sva registrovana gazdinstva iz sela. Ta norma popisivačima se kreće različito po regionima od 50 do 300 gazdinstava.

Nakon analize ove blic ankete i uvida u strukturu pitanja, u redakciji lista „Moje Gazdinstvo” su zaključili da je propuštena prilika da se detaljnije ovim putem dođe do ekonomske slike na selu, jer se sva pitanja odnose na imovinu i vrstu proizvodnje, a ne i na poslovnu povezanost poljoprivrednika sa zadrugama ili prerađivačima, kao i da se sazna od koga dobija savete za proizvodnju ili posluje bez takve usluge.

Državna administracija i analitičari posle ovog popisa ostaće bez mnogo podataka o ekonomičnosti agrarnog poseda, nivoa proizvodnje i broju zaposlenih u poljoprivredi – direktno i posredno.

Ipak, najveći propust, prema oceni redakcije, je što odazivanje na popis poljoprivrede nije uslovljeno korišćenjem državnih subvencija. Drugim rečima, gazdinstvo sa 10 ili 100 hektara moći će da konkuriše za državne podsticaje iako nije prijavilo svoju imovinu popisivačima. U Srbiji je prošle godine oko 1.300 gazdinstava obrađivalo od 90 – 100 hektara i za to su primili iz državne kase 1,6 milijardi dinara. Zbog toga redakcija predlaže da se u Zakon o podsticajima i ruralnom razvoju u član 7. unese obaveza upisa imovine u Zavod za statistiku, a posredstvom popisivača koji će još mesec dana obilaziti domaćinstva.

- Upis imovine u statistiku, kako kaže glavni urednik lista „Moje Gazdinstvo” Čedomir Keco, treba shvatiti kao moralni i poslovni odnos prema državi, a taj čin je u svakoj pravno uređenoj zemlji osnova za dalju korespodenciju u planiranju ulaganja u agrar i za donošenje agrarnih mera. Izbegavanje upisa u statistiku imovine zbog bojazni od uvođenja poreza na promet nije realno u ovom trenutku, jer se u Srbiji porez na katastarski prihod ne plaća dvadesetak godina. A da li je realno ili ne da gazdinstva sa letinom sa 100 ili 200 hektara plate porez na dobit ili da ostanu u zoni sive ekonomije pokazaće vreme – kaže Čedomir Keco.

U razgovoru sa popisivačima svoju imovinu i obradive površine odbili su da prijave vlasnici velikih imanja u zakupu, kao što je bio slučaj u Subotici, Novom Sadu, Kuli, Kovinu, Pančevu, Vrbasu... Na ovaj način, zapravo, ti poljoprivrednici ne žele da prijavom zakupa i više registrovanih gazdinstava otkriju identitet i da se sazna koliko miliona subvencija stiže u užu i širu familiju ili na njihove „iznajmljene nosioce gazdinstva”.

Inače, o selu u Srbiji tri decenije nije urađena celovita ekonomska i sociološka analiza. Anketu o popisu poljoprivrednika list je sproveo u opštinama Sombor, Subotica, Čoka, Bačka Palanka, Ruma, Beočin, Zrenjanin, Kovin, Alibunar, Šabac, Bogatić, Koceljeva, Kula, Zaječar, Leskovac, Požarevac, Pirot, Kragujevac, Jagodina, Ljubovija, Užice, Topola, Požega, Kraljevo, Novi Pazar, Tutin i grad Beograd.