(Anti)Reformski Nacrt zakona o zadrugama

 

Prof. dr Miladin M. Ševarlić

 

Za razliku od drugih tranzicionih zemalja u kojima su svi sektori svojine u privredi imali ravnopravniji zakonodavni tretman i dru┼ítveno-ekonomski polo┼żaj, u Srbiji ─çe protekla tranziciona decenija ostati zabele┼żena po izrazitom favorizovanju na┼íeg (ali samo krupnijeg) i posebno inostranog privatnog biznis sektora - na ┼ítetu:

·        tzv. dru┼ítvenog sektora koji je bio predmet juri┼íni─Źke privatizacije u korist finansijera pojedinih (demo)partiokratskih koalicija i op┼íte devastacije nacionalnih resursa,

·        dr┼żavnog sektora koji je bio i ostao predmet kontinuiranog plena i raubovanja od strane koalicionih partnera na vlasti i

·        zadru┼żnog sektora koji je ve─ç ─Źitavu deceniju isklju─Źenjem iz svih reformskih procesa bio predmet postepene vlasni─Źke i ekonomske „eutanazije“, uz pre─çutno ili aktivno sau─Źesni┼ítvo pojedinih biv┼íih, a i sada┼ínjih zadru┼żnih funkcionera.

U takvom politi─Źkom i ekonomskom ambijentu aktivnost resorno nadle┼żnog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije (MERR RS), koje ve─ç tre─çu godinu i sa dve u me─Ĺuvremenu formirane Radne grupe za pripremu Nacrta zakona o zadrugama - kao tzv. op┼íteg zakona o zadrugama - trebala bi da raduje sve sada┼ínje i budu─çe zadrugare i zadru┼żne poslenike.

A da li ─çe se sada┼ínje i budu─çe generacije zadrugara ┼żaliti za sada┼ínjim starim ili radovati sa budu─çim eventualno novim zadru┼żnim zakonom, osim onih koji su se ve─ç obogatili ili se jo┼í uvek bogate na rasprodaji zadru┼żne imovine koje su stvarale generacije zadrugara u Srbiji za proteklih 165 godina (od prve zadruge u Ba─Źkom Petrovcu iz 1846. godine), vreme ─çe ubrzo pokazati.

Od potrebe, preko sijaset nacrta – predloga zakona, do njihove (ne)realizacije

Od dono┼íenja Zakona o zemljoradni─Źkim zadrugama (1989, republi─Źki) i Zakona o zadrugama (1990, savezni), kao i minornih izmena i dopuna po tih zakona (1996. i 1998. - savezni; 1995. i 1996. - republi─Źki), prema analizi uvodni─Źara na raspravi odr┼żanoj 18. januara 2011. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, aktuelni Nacrt zakona o zadrugama (2010) predstavlja, posle dezintegracije SFRJ, osmi (!!!) nacrt ili radnu verzija zakona o zadrugama pripremljenih u Saveznoj Republici Jugoslaviji i Republici Srbiji u periodu od dezintegracije SFRJ (1992) – od kojih je samo jedan nacrt dobio i formu oficijelnog Predloga zakona o zadrugama (2002), ali ni on nije razmatran u Skup┼ítini SRJ zbog u me─Ĺuvremenu izvr┼íene dezintegracije i poslednje jugoslovenske dr┼żave - posle Referenduma o nezavisnosti Republike Crne Gore (2006) i time iznu─Ĺenog osamostaljivanja Republike Srbije. To zna─Źi da smo u protekloj deceniji imalitri frtalja nacrta zakona o zadrugama u svakoj godini.

To je bila i jedina nau─Źno-stru─Źna rasprava odr┼żana o predmetnom Nacrtu zakona o zadrugama, a u organizaciji Zadru┼żnog pokreta - osnovanog 2010. godine, Saveza poljoprivrednih in┼żenjera i tehni─Źara Srbije – pravnog sledbenika srpskog Dru┼ítva za poljsku poljoprivredu osnovanog 1869. godine, Dru┼ítva agrarnih ekonomista Srbije – osnovanog 1992. godine zbog dezintegracije Dru┼ítva agrarnih ekonomista Jugoslavije (1973) i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu – osnovanog 1919. godine – jedine visoko┼íkolske institucije u Srbiji na kojoj se u kontinuitetu od osnivanja odnosno ve─ç 92 godine predaje i Zadrugarstvo - kao posebna nastavna i nau─Źna disciplina. Na┼żalost, predlaga─Ź MERR RS nije ovaj skup priznao niti uva┼żio kao pandan „javnoj“ (?!?) raspravi, niti je na isti makar u svojstvu posmatra─Źa poslao barem jednog od ukupno prvobitno odabranih 21 i naknadno (kao „┼ílag na tortu“) (pri)dodatog 22-og ─Źlana i jedinog iz korpusa univerzitetskih profesora i nau─Źnoistra┼żiva─Źkih poslenika (koji nije prisustvovao ni prvom konstitutivnom i ujedno jedinom odr┼żanom sastanku navedene Radne grupe u drugom sazivu – od momenta njenog konstituisanja do zavr┼íetka „Javne rasprave“.

Hronološki, to su sledeći nacrti i predlozi zakona o zadrugama:

1.     Nacrtzakonaozadrugama–pripremilo Ministarstvoprivredeiunutra┼ínjetrgovineSRJ (2002)koji je, posle javne rasprave, prihva─çen na Vladi SRJ kao Predlog zakona o zadrugama i prosle─Ĺen u neokon─Źanu proceduru razmatranja i usvajanja; 

2.     Predlogzakonaopoljoprivrednimzadrugama– Zadru┼żnisavezVojvodine(2004);

3.     Zakonozadrugama(model) – Asocijacijaza┼żenskuinicijativu(2004);

4.     Nacrtzakonaozadru┼żnomdru┼ítvu– Ministarstvo poljoprivrede, ┼íumarstva i vodoprivrede Republike Srbije(2005);

5.     Nacrtzakonaozadru┼żnimdru┼ítvima– Pokrajinskisekretarijatzapoljoprivredu, vodoprivredui┼íumarstvoAPVojvodine(2006);

6.     Nacrtzakonaozadru┼żnomfondu– Pokrajinskisekretarijatzapoljoprivredu, vodoprivredui┼íumarstvoAPVojvodine(2006)i

7.     Nacrtzakonaozadrugama– MinistarstvoprivredeSrbije(2006).

S obzirom da nijedan od navedenih nacrta odnosno predloga zakona o zadrugama nije usvojen, mo┼że se konstatovati da je zadru┼żno zakonodavstvo u protekloj deceniji tranzicionih promena bilo i ostalo na periferiji interesovanja ne samo agrano-politi─Źkog, ve─ç i sveukopnog vrlo raznorodnog koaliciono-politi─Źkog establi┼ímenta u Srbiji.

(Anti)Reformske karakteristike aktuelnog Nacrta zakona o zadrugama

Nacrt zakona o zadrugama uglavnom zadr┼żava status quo, a u ve─çini odredaba koje njegovi autori neargumentovano afirmi┼íu kao inovativne – predlo┼żena re┼íenja su ─Źak i retrogradnija od aktuelnih ili, narodski re─Źeno – predstavljaju pravni─Źki formulisano zamajavanje naroda.

U prilog navedenoj oceni, mogu se sistematizovati dve grupe zapa┼żanja.

A) Na─Źelne konstatacije o Nacrtu zakona o zadrugama i o Javnoj raspravi:

·        Ne postoji ili javnosti nije dostupna analiza argumenata ZA ili PROTIV pojedinih odredbi aktuelnog Zakona o zadrugama koje treba promeniti, kao ni analiza stanja, ciljevi i modeli razvoja i predlog mera za o┼żivljavanje zadru┼żnog sektora, zadru┼żnog sistema i zadru┼żnog pokreta u Srbiji koje bi trebalo novim zakonom regulisati.

·        Ne postoji ili javnosti nije prezentiran dokaz nau─Źno-stru─Źne recenzije Nacrta zakona o zadrugama koji je poslat u Javnu raspravu!

·        Izostanak barem jednog od ukupno 22 ─Źlana Radne grupe za izradu Nacrta zakona o zadrugama na NAU─îNO-STRU─îNOJ RASPRAVI odr┼żanoj 18. januara t.g. na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, koja se po kriterijumima predlaga─Źa ne mo┼że podvesti pod pojam „Javna rasprava“, upu─çuje na dve me─Ĺusobno razli─Źite konstatacije:

A)  ili se predlaga─Ź Nacrta zakona o zadrugama (NE)odgovorno odnosi prema svim profesorima univerziteta (izuzimaju─çi jednog naknadno kooptiranog u Radnu grupu), nau─Źnim radnicima i iskusnijim zadru┼żnim poslenicima, ┼íto je prof. dr Zorka Zaki─ç (autor univerzitetskog ud┼żbenika Koopmenad┼żment) rezignirano kvalifikovala sa konstatacijom: Mo┼żemo mi ovde da pri─Źamo koliko god ho─çemo o tome ┼íta i kako treba regulisati u Zakonu o zadrugama, ali oni (odsutni predlaga─Ź) ─çe to da proguraju kako su zamislili – bez obzira na osnovanost na┼íih primedbi i predloga za izmenu i dopunu i posledice koje ─çe od toga imati zadru┼żni sektor u Srbiji;

B)   ili ─Źlanovi Radne grupe nisu ┼żeleli ili bili kadri da se suprostave primedbama i predlozima u─Źesnika argumentovane nau─Źno-stru─Źne rasprave.    

·        Svi skupovi koji su oficijelno od strane MERR-a kao predlaga─Źa progla┼íeni JAVNOM RASPRAVOM svodili su se na dve grupe u─Źesnika:

A) u─Źesnici koji su afirmativno (gotovo idolopokloni─Źki!) hvalili Nacrt zakona kao avangardni reformski poduhvat predlaga─Źa, po pravilu bez navo─Ĺenja pri tome konkretnih argumenata u prilog njihovim konstatacijama; i

B) u─Źesnici koji su iznosili kriti─Źke primedbe konceptualne prirode ili pojedini─Źno po predlo┼żenim odredbama Nacrta, bez mogu─çnosti da dobiju odgovor na postavljena pitanja, dileme ili primedbe i da polemi┼íu o sadr┼żaju bilo koje odredbe Nacrta zakona sa predstavnicima predlaga─Źa;

Zbog napred navedenog, tako organizovana JAVNA RASPRAVA se uglavnom svodila ili na NAVIJAN─îKI SKUP za predlo┼żeni Nacrt ili na ZID PLA─îA za u─Źesnike koji su postavljali pitanja ili iznosili primedbe na Nacrt predmetnog zakona.  

B) Konstatacije o pojedinim odredbama Nacrta zakona o zadrugama:

·        Zadr┼żan je u Evropi ve─ç prevazi─Ĺeni vrlo visoki minimalni broj od 10 osniva─Źa zadruge, budu─çi da je, na primer, u Hrvatskoj potrebno tri a u Norve┼íkoj svega dva osniva─Źa zadruge.

·        Nije dopu┼íteno da, pored fizi─Źkih lica, ─Źlanovi zadruge mogu biti i pravna lica (udru┼żenja, preduzetnici i drugi privredni subjekti) – ┼íto je odavno prisutno u evropskim zadrugama (uklju─Źuju─çi i susednu Hrvatsku), ─Źime se i dalje tzv. siva ekonomija u poslovanju preduzetnika i drugih malih i srednjih privrednih subjekata izuzima od uvida i u odre─Ĺenoj meri nadzora zadru┼żnog sektora, a to zna─Źi i produ┼żava nelojalna konkurencija od strane tzv. biznis sektora ve─ç zna─Źajno finansijski oslabljenom zadru┼żnom sektoru u Srbiji.

·        Apsolutno su izostavljenikooperanti kao specifi─Źni i vrlo brojniposlovni partneri zadruga, posebno u poljoprivredi.

·        U dosada┼ínjoj istoriji zadrugarstva (za razliku od biznis sektora) dominirale su karakteristike zadruge kao dru┼ítva lica, a propisivanjem minimalnog osniva─Źkog uloga na 500 evra predlaga─Ź zakona daje primat konotaciji zadruge kao dru┼ítvu kapitala, iako je predlaga─Ź eliminisao mogu─çnost ─Źlanstva pravnih lica!?

·        Umestodapobolj┼íai najjednostavnije i najsveobuhvatnije defini┼íe odredbuodelatnostimazadrugasaop┼íteprihva─çenimme─Ĺunarodnomiposebnoevropskomformulacijom-predmet poslovanja zadruge mo┼że biti obavljanje svake delatnosti koja nije zakonom zabranjena ili za ─Źije obavljanje nije propisano osnivanje posebnog pravnog lica,predlaga─Ź u pravno nedore─Źenoj formi uvodi i pojam odavno neophodne socijalne zadruge─Źije osnivanje i poslovanje, me─Ĺutim, uslovljava posebnim zakonom za tu vrstu zadruga koji verovatno ne─çe biti donet ni za ┼żivota generacije naslednika sada┼ínjih preko 700.000 nezaposlenih potencijalnih zadrugara u tzv. socijalnim zadrugama. Nasuprot intenciji svakojakih organi─Źenja koja zakonodovac name─çe samo zadrugama, drugi oblici preduzetni┼ítva kao npr. preduzetnici koji su vlasniciagencija za zapo┼íljavanje mogu nesmetano dave─ç godinama vr┼íljaju na tr┼żi┼ítu rada ne samo ─Źista─Źica i drugih socijalno i ekonomski neatraktivnih poslova, ve─ç i u oblasti obezbe─Ĺenja preduze─ça, banaka i ─Źak i paradr┼żavnih institucija – ne obaziru─çi se na eventualnu posledi─Źnu me─Ĺuzavisnost sa jednom ili vi┼íe organizovanih plja─Źki po┼ítanskih i bankarskih ekspozitura po radnom danu, uklju─Źuju─çi i subotu!?

·        Omalova┼żavaju─çi je i odnosVladeSrbije i posebno MERR-a kao predlaga─Źa Nacrta zakona o zadrugama premapismuGeneralnogdirektoraMe─Ĺunarodnogzadru┼żnogsaveza(od31.marta2010. godine, dostavljenopredsednikuVladeiministrima─Źetiriresornonajodgovornija sektora: ekonomije i regionalnog razvoja, finansija, poljoprivrede i trgovine, kao i predsednicima nacionalnih teritorijalnih i sektorskih zadru┼żnih saveza - me─Ĺu kojima su i ─Źetiri ─Źlana Radne grupe za izradu predmetnog Nacrta) o neophodnosti adekvatnijeg zakonskog definisanja osnivanja i poslovanja ┼ítedno-kreditnih zadruga, koje su prvi oblik zadruga osnovanih u Srbiji pre 165 godina i dominantni oblik zadru┼żnog organizovanja do njihove likvidacije po Zakonu o bankama (2005). Umesto da kao ─Źlanica MZS razmotrimo i uva┼żimo preporuku svetske zadru┼żne alijanse, predlaga─Ź je uz apstinenciju ─Źak i predsednika Zadru┼żnog saveza Srbije kao „vojnika partije“ i predsednice Skup┼ítine ZSS kao ─Źlanova Radne grupe, umesto direktnog navo─Ĺenja ┼ítedno-kreditnih zadruga za koje je u aktuelnom Zakonu o zadrugama predvi─Ĺeno i ve─ç VI┼áE OD JEDNE DECENIJE NEISPUNJENO dono┼íenje posebnog zakona, uneo apsolutno nerazumljivu sintagmu finansijske institucije – za koje je tako─Ĺe predvi─Ĺeno dono┼íenje posebnog zakona, koji po analogiji sa ve─ç istovetnom postoje─çom a nerealizovanom odredbom verovatno nikada ne─çe ni biti donet. Tako ─çe zadru┼żni sektor i dalje ostati u ─Źeljustima bankarskog lobija sa zelena┼íkim kamatama, umesto da se bazira na prikupljanju i plasmanu uloga u ┼ítedno-kreditnim zadrugama pod uslovima povoljnijim od onih koji nude poslovne banke i za zadrugare-┼ítedi┼íe i za zadruge kao korisnike tako prikupljenih a zna─Źajno jevtinijih kreditnih sredstava. Budu─çi da su ┼ítedno-kreditne zadruge u protekloj deceniji bile a i sada su TABU TEMA i da su protiv njihog o┼żivljavanja i to u vreme SEKE (Svetske)i DEKE (Doma─çe ekonomske krize)bili i predstavnici Narodne banke Srbije u ve─ç spomenutoj Radnoj grupi MERR-a, postavlja se pitanje da li ta nacionalna bankarska institucija treba i dalje da se kiti atributom NARODNA – budu─çi da svoje delovanje podre─Ĺuje interesima privatnih lica kao akcionara-vlasnika uglavnom inostranih poslovnih banaka a ne interesima naroda Srbije?

MilivojBaji─ç1933. godineKadajeustrojenkatastarnepokretnosti, kadajeprviputucrtaneparcele, do1962. ukinutizadru┼żni savez, a od 1965. godine, 1992. godine