Prof. dr Miladin M. Ševarlić

Za razliku od drugih tranzicionih zemalja u kojima su svi sektori svojine u privredi imali ravnopravniji zakonodavni tretman i društveno-ekonomski položaj, u Srbiji će protekla tranziciona decenija ostati zabeležena po izrazitom favorizovanju našeg (ali samo krupnijeg) i posebno inostranog privatnog biznis sektora - na štetu:

·        tzv. društvenog sektora koji je bio predmet jurišničke privatizacije u korist finansijera pojedinih (demo)partiokratskih koalicija i opšte devastacije nacionalnih resursa,

·        državnog sektora koji je bio i ostao predmet kontinuiranog plena i raubovanja od strane koalicionih partnera na vlasti i

·        zadružnog sektora koji je već čitavu deceniju isključenjem iz svih reformskih procesa bio predmet postepene vlasničke i ekonomske „eutanazije“, uz prećutno ili aktivno saučesništvo pojedinih bivših, a i sadašnjih zadružnih funkcionera.

U takvom političkom i ekonomskom ambijentu aktivnost resorno nadležnog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije (MERR RS), koje već treću godinu i sa dve u međuvremenu formirane Radne grupe za pripremu Nacrta zakona o zadrugama - kao tzv. opšteg zakona o zadrugama - trebala bi da raduje sve sadašnje i buduće zadrugare i zadružne poslenike.

A da li će se sadašnje i buduće generacije zadrugara žaliti za sadašnjim starim ili radovati sa budućim eventualno novim zadružnim zakonom, osim onih koji su se već obogatili ili se još uvek bogate na rasprodaji zadružne imovine koje su stvarale generacije zadrugara u Srbiji za proteklih 165 godina (od prve zadruge u Bačkom Petrovcu iz 1846. godine), vreme će ubrzo pokazati.

Od potrebe, preko sijaset nacrta – predloga zakona, do njihove (ne)realizacije

Od donošenja Zakona o zemljoradničkim zadrugama (1989, republički) i Zakona o zadrugama (1990, savezni), kao i minornih izmena i dopuna po tih zakona (1996. i 1998. - savezni; 1995. i 1996. - republički), prema analizi uvodničara na raspravi održanoj 18. januara 2011. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, aktuelni Nacrt zakona o zadrugama (2010) predstavlja, posle dezintegracije SFRJ, osmi (!!!) nacrt ili radnu verzija zakona o zadrugama pripremljenih u Saveznoj Republici Jugoslaviji i Republici Srbiji u periodu od dezintegracije SFRJ (1992) – od kojih je samo jedan nacrt dobio i formu oficijelnog Predloga zakona o zadrugama (2002), ali ni on nije razmatran u Skupštini SRJ zbog u međuvremenu izvršene dezintegracije i poslednje jugoslovenske države - posle Referenduma o nezavisnosti Republike Crne Gore (2006) i time iznuđenog osamostaljivanja Republike Srbije. To znači da smo u protekloj deceniji imalitri frtalja nacrta zakona o zadrugama u svakoj godini.

To je bila i jedina naučno-stručna rasprava održana o predmetnom Nacrtu zakona o zadrugama, a u organizaciji Zadružnog pokreta - osnovanog 2010. godine, Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije – pravnog sledbenika srpskog Društva za poljsku poljoprivredu osnovanog 1869. godine, Društva agrarnih ekonomista Srbije – osnovanog 1992. godine zbog dezintegracije Društva agrarnih ekonomista Jugoslavije (1973) i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu – osnovanog 1919. godine – jedine visokoškolske institucije u Srbiji na kojoj se u kontinuitetu od osnivanja odnosno već 92 godine predaje i Zadrugarstvo - kao posebna nastavna i naučna disciplina. Nažalost, predlagač MERR RS nije ovaj skup priznao niti uvažio kao pandan „javnoj“ (?!?) raspravi, niti je na isti makar u svojstvu posmatrača poslao barem jednog od ukupno prvobitno odabranih 21 i naknadno (kao „šlag na tortu“) (pri)dodatog 22-og člana i jedinog iz korpusa univerzitetskih profesora i naučnoistraživačkih poslenika (koji nije prisustvovao ni prvom konstitutivnom i ujedno jedinom održanom sastanku navedene Radne grupe u drugom sazivu – od momenta njenog konstituisanja do završetka „Javne rasprave“.

Hronološki, to su sledeći nacrti i predlozi zakona o zadrugama:

1.     Nacrtzakonaozadrugama–pripremilo MinistarstvoprivredeiunutrašnjetrgovineSRJ (2002)koji je, posle javne rasprave, prihvaćen na Vladi SRJ kao Predlog zakona o zadrugama i prosleđen u neokončanu proceduru razmatranja i usvajanja; 

2.     Predlogzakonaopoljoprivrednimzadrugama– ZadružnisavezVojvodine(2004);

3.     Zakonozadrugama(model) – Asocijacijazaženskuinicijativu(2004);

4.     Nacrtzakonaozadružnomdruštvu– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije(2005);

5.     Nacrtzakonaozadružnimdruštvima– Pokrajinskisekretarijatzapoljoprivredu, vodoprivreduišumarstvoAPVojvodine(2006);

6.     Nacrtzakonaozadružnomfondu– Pokrajinskisekretarijatzapoljoprivredu, vodoprivreduišumarstvoAPVojvodine(2006)i

7.     Nacrtzakonaozadrugama– MinistarstvoprivredeSrbije(2006).

S obzirom da nijedan od navedenih nacrta odnosno predloga zakona o zadrugama nije usvojen, može se konstatovati da je zadružno zakonodavstvo u protekloj deceniji tranzicionih promena bilo i ostalo na periferiji interesovanja ne samo agrano-političkog, već i sveukopnog vrlo raznorodnog koaliciono-političkog establišmenta u Srbiji.

(Anti)Reformske karakteristike aktuelnog Nacrta zakona o zadrugama

Nacrt zakona o zadrugama uglavnom zadržava status quo, a u većini odredaba koje njegovi autori neargumentovano afirmišu kao inovativne – predložena rešenja su čak i retrogradnija od aktuelnih ili, narodski rečeno – predstavljaju pravnički formulisano zamajavanje naroda.

U prilog navedenoj oceni, mogu se sistematizovati dve grupe zapažanja.

A) Načelne konstatacije o Nacrtu zakona o zadrugama i o Javnoj raspravi:

·        Ne postoji ili javnosti nije dostupna analiza argumenata ZA ili PROTIV pojedinih odredbi aktuelnog Zakona o zadrugama koje treba promeniti, kao ni analiza stanja, ciljevi i modeli razvoja i predlog mera za oživljavanje zadružnog sektora, zadružnog sistema i zadružnog pokreta u Srbiji koje bi trebalo novim zakonom regulisati.

·        Ne postoji ili javnosti nije prezentiran dokaz naučno-stručne recenzije Nacrta zakona o zadrugama koji je poslat u Javnu raspravu!

·        Izostanak barem jednog od ukupno 22 člana Radne grupe za izradu Nacrta zakona o zadrugama na NAUČNO-STRUČNOJ RASPRAVI održanoj 18. januara t.g. na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, koja se po kriterijumima predlagača ne može podvesti pod pojam „Javna rasprava“, upućuje na dve međusobno različite konstatacije:

A)  ili se predlagač Nacrta zakona o zadrugama (NE)odgovorno odnosi prema svim profesorima univerziteta (izuzimajući jednog naknadno kooptiranog u Radnu grupu), naučnim radnicima i iskusnijim zadružnim poslenicima, što je prof. dr Zorka Zakić (autor univerzitetskog udžbenika Koopmenadžment) rezignirano kvalifikovala sa konstatacijom: Možemo mi ovde da pričamo koliko god hoćemo o tome šta i kako treba regulisati u Zakonu o zadrugama, ali oni (odsutni predlagač) će to da proguraju kako su zamislili – bez obzira na osnovanost naših primedbi i predloga za izmenu i dopunu i posledice koje će od toga imati zadružni sektor u Srbiji;

B)   ili članovi Radne grupe nisu želeli ili bili kadri da se suprostave primedbama i predlozima učesnika argumentovane naučno-stručne rasprave.    

·        Svi skupovi koji su oficijelno od strane MERR-a kao predlagača proglašeni JAVNOM RASPRAVOM svodili su se na dve grupe učesnika:

A) učesnici koji su afirmativno (gotovo idolopoklonički!) hvalili Nacrt zakona kao avangardni reformski poduhvat predlagača, po pravilu bez navođenja pri tome konkretnih argumenata u prilog njihovim konstatacijama; i

B) učesnici koji su iznosili kritičke primedbe konceptualne prirode ili pojedinično po predloženim odredbama Nacrta, bez mogućnosti da dobiju odgovor na postavljena pitanja, dileme ili primedbe i da polemišu o sadržaju bilo koje odredbe Nacrta zakona sa predstavnicima predlagača;

Zbog napred navedenog, tako organizovana JAVNA RASPRAVA se uglavnom svodila ili na NAVIJANČKI SKUP za predloženi Nacrt ili na ZID PLAČA za učesnike koji su postavljali pitanja ili iznosili primedbe na Nacrt predmetnog zakona.  

B) Konstatacije o pojedinim odredbama Nacrta zakona o zadrugama:

·        Zadržan je u Evropi već prevaziđeni vrlo visoki minimalni broj od 10 osnivača zadruge, budući da je, na primer, u Hrvatskoj potrebno tri a u Norveškoj svega dva osnivača zadruge.

·        Nije dopušteno da, pored fizičkih lica, članovi zadruge mogu biti i pravna lica (udruženja, preduzetnici i drugi privredni subjekti) – što je odavno prisutno u evropskim zadrugama (uključujući i susednu Hrvatsku), čime se i dalje tzv. siva ekonomija u poslovanju preduzetnika i drugih malih i srednjih privrednih subjekata izuzima od uvida i u određenoj meri nadzora zadružnog sektora, a to znači i produžava nelojalna konkurencija od strane tzv. biznis sektora već značajno finansijski oslabljenom zadružnom sektoru u Srbiji.

·        Apsolutno su izostavljenikooperanti kao specifični i vrlo brojniposlovni partneri zadruga, posebno u poljoprivredi.

·        U dosadašnjoj istoriji zadrugarstva (za razliku od biznis sektora) dominirale su karakteristike zadruge kao društva lica, a propisivanjem minimalnog osnivačkog uloga na 500 evra predlagač zakona daje primat konotaciji zadruge kao društvu kapitala, iako je predlagač eliminisao mogućnost članstva pravnih lica!?

·        Umestodapoboljšai najjednostavnije i najsveobuhvatnije definiše odredbuodelatnostimazadrugasaopšteprihvaćenimmeđunarodnomiposebnoevropskomformulacijom-predmet poslovanja zadruge može biti obavljanje svake delatnosti koja nije zakonom zabranjena ili za čije obavljanje nije propisano osnivanje posebnog pravnog lica,predlagač u pravno nedorečenoj formi uvodi i pojam odavno neophodne socijalne zadruge– čije osnivanje i poslovanje, međutim, uslovljava posebnim zakonom za tu vrstu zadruga koji verovatno neće biti donet ni za života generacije naslednika sadašnjih preko 700.000 nezaposlenih potencijalnih zadrugara u tzv. socijalnim zadrugama. Nasuprot intenciji svakojakih organičenja koja zakonodovac nameće samo zadrugama, drugi oblici preduzetništva kao npr. preduzetnici koji su vlasniciagencija za zapošljavanje mogu nesmetano daveć godinama vršljaju na tržištu rada ne samo čistačica i drugih socijalno i ekonomski neatraktivnih poslova, već i u oblasti obezbeđenja preduzeća, banaka i čak i paradržavnih institucija – ne obazirući se na eventualnu posledičnu međuzavisnost sa jednom ili više organizovanih pljački poštanskih i bankarskih ekspozitura po radnom danu, uključujući i subotu!?

·        Omalovažavajući je i odnosVladeSrbije i posebno MERR-a kao predlagača Nacrta zakona o zadrugama premapismuGeneralnogdirektoraMeđunarodnogzadružnogsaveza(od31.marta2010. godine, dostavljenopredsednikuVladeiministrimačetiriresornonajodgovornija sektora: ekonomije i regionalnog razvoja, finansija, poljoprivrede i trgovine, kao i predsednicima nacionalnih teritorijalnih i sektorskih zadružnih saveza - među kojima su i četiri člana Radne grupe za izradu predmetnog Nacrta) o neophodnosti adekvatnijeg zakonskog definisanja osnivanja i poslovanja štedno-kreditnih zadruga, koje su prvi oblik zadruga osnovanih u Srbiji pre 165 godina i dominantni oblik zadružnog organizovanja do njihove likvidacije po Zakonu o bankama (2005). Umesto da kao članica MZS razmotrimo i uvažimo preporuku svetske zadružne alijanse, predlagač je uz apstinenciju čak i predsednika Zadružnog saveza Srbije kao „vojnika partije“ i predsednice Skupštine ZSS kao članova Radne grupe, umesto direktnog navođenja štedno-kreditnih zadruga za koje je u aktuelnom Zakonu o zadrugama predviđeno i već VIŠE OD JEDNE DECENIJE NEISPUNJENO donošenje posebnog zakona, uneo apsolutno nerazumljivu sintagmu finansijske institucije – za koje je takođe predviđeno donošenje posebnog zakona, koji po analogiji sa već istovetnom postojećom a nerealizovanom odredbom verovatno nikada neće ni biti donet. Tako će zadružni sektor i dalje ostati u čeljustima bankarskog lobija sa zelenaškim kamatama, umesto da se bazira na prikupljanju i plasmanu uloga u štedno-kreditnim zadrugama pod uslovima povoljnijim od onih koji nude poslovne banke i za zadrugare-štediše i za zadruge kao korisnike tako prikupljenih a značajno jevtinijih kreditnih sredstava. Budući da su štedno-kreditne zadruge u protekloj deceniji bile a i sada su TABU TEMA i da su protiv njihog oživljavanja i to u vreme SEKE (Svetske)i DEKE (Domaće ekonomske krize)bili i predstavnici Narodne banke Srbije u već spomenutoj Radnoj grupi MERR-a, postavlja se pitanje da li ta nacionalna bankarska institucija treba i dalje da se kiti atributom NARODNA – budući da svoje delovanje podređuje interesima privatnih lica kao akcionara-vlasnika uglavnom inostranih poslovnih banaka a ne interesima naroda Srbije?

MilivojBajić1933. godineKadajeustrojenkatastarnepokretnosti, kadajeprviputucrtaneparcele, do1962. ukinutizadružni savez, a od 1965. godine, 1992. godine