Biće teško odupreti se velikim kompanijama i lobistima

 

SR­BI­JU PRI­TI­SKA­JU DA ME­NJA ZA­KON O GMO

Novi Sad, 25. januar 2013.

Ma­da su sko­ro svi sa­gla­sni da Sr­bi­ji ni­je po­treb­na ge­net­ski modifiko­va­na hra­na, ve­li­ko je pi­ta­nje da li će na­ša dr­ža­va mo­ći da se od­u­pre na­sto­ja­nji­ma da se oba­ve­že na uvoz i di­stri­bu­ci­ju genetski mo­di­fi­ko­va­nih pro­iz­vo­da. Na­i­me, stra­ne svet­ske kompani­je ko­je pro­iz­vo­de GMO su mo­no­po­li­sti i ima­ju po­li­tič­ku po­dr­šku, što im omo­gu­ća­va da ta hra­na, ko­ju gra­đa­ni uve­li­ko konzu­mi­ra­ju, bu­de pri­sut­na u ve­li­kim ko­li­či­na­ma u sko­ro svim zemlja­ma. Oči­gled­no je da Sr­bi­ju ja­ke svet­ske kom­pa­ni­je ko­je proiz­vo­de GMO “pri­ti­ska­ju”, kao i da iza njih sto­je nji­ho­ve matične dr­ža­ve. Da je to ta­ko, ja­sno je i iz iz­ja­ve pred­stav­ni­ka amba­sa­de SAD u Sr­bi­ji ko­ji oce­nju­ju da se srp­ski za­kon o za­bra­ni GMO hrane mo­ra me­nja­ti, jer bi se u su­prot­nom mo­glo do­go­di­ti da bu­du ob­u­sta­vlje­ni pre­go­vo­ri za učla­nje­nje Sr­bi­je u STO, ali bi i ako ne do­đe do iz­me­ne za­ko­na to mo­glo bi­ti pre­pre­ka u bilateralnim od­no­si­ma na­še dr­ža­ve i SAD. Ja­sno je, da­kle, Vla­di Sr­bi­je sta­vlje­no do zna­nja šta joj va­lja či­ni­ti ako ho­će u STO, a dru­ge stra­ne i svim gra­đa­ni­ma na­še dr­ža­ve je ja­sno šta im va­lja čini­ti ako ho­će da ima­ju zdra­vu hra­nu i iz­beg­nu ve­ći uvoz i distribu­ci­ju GMO hra­ne.

Po mi­šlje­nju Mi­la­di­na Še­var­li­ća, pred­sed­ni­ka Dru­štva agrar­nih eko­no­mi­sta, uko­li­ko Sr­bi­ja sa STO spo­ra­zum­no ne re­ši pi­ta­nje uvo­za i di­stri­bu­ci­je ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­nih pro­iz­vo­da, tre­ba­lo bi da se ras­pi­še re­fe­ren­dum na ko­me bi se gra­đa­ni iz­ja­sni­li da li prihva­ta­ju ta­kve pro­iz­vo­de ili ne. On is­ti­če da bi se, uz do­bru vo­lju STO, mo­gao na­ći na­čin da Sr­bi­ja do­bi­je član­stvo i to na taj na­čin što bi za na­šu dr­ža­vu va­ži­la ista pra­vi­la ko­ja va­že u Evrop­skoj uniji.

– Ustu­pak bi mo­gle da uči­ne SAD uz sa­gla­snost nji­ho­vih kompanija ko­je se ba­ve ta­kvom pro­iz­vod­njom ta­ko da Sr­bi­ja prihva­ti va­že­će uslo­ve po pi­ta­nju ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­nih organizama i pro­iz­vo­da na ga­zi GMO na te­ri­to­ri­ji EU, od mo­men­ta ka­da po­sta­ne pu­no­prav­na čla­ni­ca Uni­je. Na taj na­čin bi se iz­be­gle sve di­le­me ti­pa “šta­pa sa šar­ga­re­pom”, ko­ji se Sr­bi­ji nu­de već vi­še od jed­ne de­ce­ni­je, a isto­vre­me­no ne bi­smo bi­li u go­rem po­lo­ža­ju ne­go što su ze­mlje EU ko­je se raz­li­či­to po­na­ša­ju pre­ma GMO – obja­snio je Še­var­lić.

On is­ti­če da ne vi­di raz­log da Sr­bi­ja sa ova­kvim po­ten­ci­ja­lom za po­ljo­pri­vre­du pro­iz­vod­nju, ze­mlji­šnim, vod­nim i kli­mat­skim uslovi­ma pre­u­zi­ma na se­be ove­zu da pro­iz­vo­di ge­net­ski modifikov­ne pro­iz­vo­de ko­ji su ne­be­zbed­ni za po­tro­ša­če. Jer, u sluča­ju da Sr­bi­ja do­zvo­li ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­no se­me i sad­ni mate­ri­jal, a po­tom i ži­vo­ti­nje, od­no­sno stoč­ni po­mla­dak, ona bi, na­gla­ša­va on, po­sta­la uvo­zno za­vi­sna i go­di­šnje po tom osno­vu ima­la gu­bit­ke od oko po­la mi­li­jar­de evra.

Ina­če, pi­ta­nje od­no­sa pre­ma pro­iz­vo­di­ma od GMO raz­li­či­to je regu­li­sa­no u po­je­di­nim dr­ža­va­ma Evro­pe, ali je u svim pre­ne­to u na­ci­o­nal­nu nad­le­žnost, od­no­sno dr­ža­va je ta ko­ja ima oba­ve­zu da od­lu­ču­je o uvo­zu i pro­iz­vod­nji ovih pro­iz­vo­da, jer se ta­ko na direktan na­čin bri­ne o zdra­vlju gra­đa­na. U svim dr­ža­va­ma Evro­pe svi pro­iz­vo­di mo­ra­ju bi­ti ozna­če­ni da su na ba­zi si­ro­vi­na od GMO, a po­sto­ji ma­la po­vr­ši­na i pod ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­nim proizvodima, pre sve­ga ku­ku­ru­zom, krom­pi­rom i ne­što ma­lo sojom, u Ru­mu­ni­ji i Špa­ni­ji. Še­var­lić, ko­ji je i pro­fe­sor Poljoprivred­nog fa­kul­te­ta u Ze­mu­nu, ob­ja­šnja­va da su po­je­di­ne zemlje, kao Bu­gar­ska, li­be­ra­li­zo­va­le za­kon o GMO, ali su pod priti­skom jav­no­sti sto­pi­ra­le taj pro­ces, a Ma­đar­ska je na pu­tu da total­no za­bra­ni i uz­goj i ko­ri­šće­nje GMO . Švaj­car­ska je, do­da­je, sta­vi­la mo­ra­to­ri­jum na bi­lo ka­kvu ras­pra­vu o GMO do 2017.godine.

Na kra­ju, pro­fe­sor Še­var­lić je pod­se­tio i na po­da­tak da su po­sled­nja is­tra­ži­va­nja iz 2011.go­di­ne po­ka­za­la da oko 80 od­sto gra­đa­na Srbije ni­je uop­šte za ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­ne pro­iz­vo­de.

– Uko­li­ko pod pri­ti­skom SAD i na­ših unu­tra­šnjih lo­bi­sta, bu­de­mo pri­mo­ra­ni da ras­pra­vlja­mo o iz­me­ni Za­ko­na o GMO, pred­la­žem svim lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma, op­šti­na­ma, uprav­nim okru­zi­ma i Skup­šti­ni Voj­vo­di­ne da usvo­je de­kla­ra­ci­je i pro­gla­se svo­ja pod­ručja zo­nom bez GMO i pre do­no­še­nja even­tu­al­nih iz­me­na i dopuna­ma Za­ko­na o GMO – za­klju­čio je Še­var­lić. (Ljubinka Ma­le­še­vić, Dnevnik)

SPOR­NA FRAN­CU­SKA STU­DI­JA

Fran­cu­ska stu­di­ja ko­ja je po­ve­za­la je­dan tip ge­ne­tič­ki modifikovanog ku­ku­ru­za sa zdrav­stve­nim ri­zi­kom za pa­co­ve ni­je na­uč­no do­volj­no kva­li­tet­na da bi se iz nje sme­li iz­vla­či­ti za­ključ­ci o si­gur­no­sti ta­kvih uslo­va, za­klju­če­no je u iz­ve­šta­ju te­la Evrop­ske uni­je za si­gur­nost hra­ne, či­me je EU na­sta­vi­la da ig­no­ri­še stu­di­je o štet­no­sti GMO ku­ku­ru­za.

Fran­cu­ski na­uč­ni­ci ob­ja­vi­li su da su pa­co­vi hra­nje­ni ge­ne­tič­ki modi­fi­ko­va­nim ku­ku­ru­zom kom­pa­ni­je “Mon­san­to”  ili oni ko­ji su bi­li iz­lo­že­ni  „Mon­san­to­vim” her­bi­ci­dom “ra­un­do­pom” pod poveća­nim ri­zi­kom od obo­le­va­nja od tu­mo­ra, ošte­će­nja ne­kih orga­na i pre­u­ra­nje­ne smr­ti. Upr­kos toj stu­di­ji Bri­sel pre­ćut­no odobra­va GMO. Me­đu­tim, ima i onih ko­ji ve­ru­ju fra­cu­skim naučni­ci­ma. Ta­ko je zbog nji­ho­ve stu­di­je Ru­si­ja pri­vre­me­no zabrani­la uvoz tog ku­ku­ru­za, a i fran­cu­ska vla­da na­ja­vi­la je da će za­bra­ni­ti uvoz po­tvr­de li se ti re­zu­la­ti, ali dru­gi struč­nja­ci do­vo­de u pi­ta­nje me­to­de ko­ji­ma je stu­di­ja spro­ve­de­na. “Mon­san­to” je, pak, ob­ja­vio da je uve­ren da su nje­go­vi pro­iz­vo­di do­ka­za­no si­gur­ni.