Novi Sad, 17. maj 2011.g.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin izjavio je danas u Novom Sadu da su statistički pozatelji izvoza poljoprivrednih proizvoda u prvim mesecima 2011. bolji u odnosu na lane.

Bugarin je na poslovnom skupu, koji je na 78. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu organizvala Kredi agrikol banka (Credit agricole), rekao da je za prva tri meseca Srbija zabeležila izvoz poljoprivrednih proizvoda od 607 miliona dolara i  ukupan spoljnotrgovinski deficit od 333 miliona.

„To nam pokazuje da se u oblasti poljoprivrede proizvodi berzanska roba i da se njome u Srbiji niko ne bi trebao baviti iz entuzijazma“, rekao je Bugarin i pozvao državu da obezbedi veća srestva za podsticaje u poljoprivredi.

On je izneo podatak da je 2004. godine agrarni budžet činio pet odsto budžeta Srbije i da je od tada permanentno padao do udela od 2,6 odsto tokom poslednje dve godine.

„Uzimajući u obzir značaj ove privredne grane za Srbiju, to je nedovoljno i ne može se kvalifikovati kao razvojni i podsticajni budžet. Budžet mora imati razvojnu dimenziju i država mora izdvojiti mnogo više za agrar“, rekao je Bugarin.

Dodao je da podsticaji u Srbiji iznose 27 evra po glavi stanovnika, odnosno 40 evra po hektaru obradivih površina, što našu zemlju svrastava na samo dno u Evropi, jer manja izdvajanja imaju samo Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina.

„PKS predlaže da udeo državnog budžeta u poljoprivredi bude 10 odsto, uz razmatranje mogućnosti formiranja specijalizovane agrarne banke“, rekao je Bugarin i ocenio da je Srbiji neophodna dugoročna agrarna politika, po ugledu na EU.

Prošle godine vrednost ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji iznosila je 5,5 milijardi dolara, u čemu je 3,8 milijardi bio udeo biljne proizvodnje. Izvezeno je robe u vrednosti 2,24 milijarde dolara i ostvaren spoljnotrgovinski suficit u oblasti agrara od 1,2 milijarde.

Bugarin je ocenio da u Srbiji posebno zabrinjava obim stočarske proizvodnje, jer je činio svega 31 odsto proizvoda u oblasti poljoprivrede u 2010. godini.

„To govori da u Srbiji ima mnogo manje stoke nego ranijih godina, jer na jedno grlo stoke dođe oko 0,3 hektara zemljišta“, rekao je Bugarin i dodao da je optimum jedno grlo stoke na jedan hektar, odnosno povećanje udela stočarstva na 60 odsto.