Drugi pišu

mar202026 by AgroservisBez komentara

Usled klimatskih promena, prolećno vreme stiže u Beograd 26 dana pre kalendarskog proleća

Prolećno vreme danas osvaja Beograd skoro mesec dana pre njegovog kalendarskog početka, odnosno već 22. februara, otkriva analiza koju je Klima101 uradila sa timom sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u BeograduFoto: Unsplash / Maria IvanovaDvadeseti je mart i zvanično nam je stiglo proleće. Ali ove godine usled natprosečno toplog vremena, nedeljama pre 20. marta, širom Srbije već smo otvorili sezonu sladoleda i popili prve kafe i limunade u otvorenim baštama kafića.To je scenario koji se ponavlja iz godine u godinu – godinama unazad.Međutim, da li su sve to samo subjektivni utisci ili nam proleće zaista dolazi ranije nego što bi trebalo? I ako je tako, koliko proleće zapravo porani?Kako bismo odgovorili na ova pitanja, u saradnji sa dr Vl...

Pročitaj više

mar172026 by AgroservisBez komentara

U Srbiji, otpadne vode nisu samo ekološki problem, već i neiskorišćeni resurs

Drugi pišu

U Srbiji se o otpadnim vodama najčešće govori kao o problem u pogledu zaštite životne sredine. Međutim, savremeni pristup upravljanju otpadnim vodama sve više ih posmatra kao potencijalni resurs – izvor vode, energije i hranljivih materija koji može imati važnu ulogu u cirkularnoj ekonomiji, piše dr Đurđa Kerkez sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom SaduFOTO: Beogradske toplaneFOTO: Bob Brewer / UnsplashRepublika Srbija i dalje značajno zaostaje za evropskim standardima u oblasti upravljanja otpadnim vodama. Procene pokazuju da se prečišćava manje od petine komunalnih otpadnih voda, dok se najveći deo i dalje direktno ispušta bez adekvatnog tretmana.Najveći deo ovih voda dolazi iz urbanih sredina – iz domaćinstava, ali i iz industrije i uslužnog sektora. One zatim završavaju ...

Pročitaj više

feb102026 by AgroservisBez komentara

Nova studija: Drastične promene vegetacije u Srbiji – Da li sejemo po starim pravilima koja više ne važe?

Drugi pišu

U Srbiji su nizijski predeli najugroženiji, a brdsko-planinski ekosistemi po termičkim karakteristikama sada liče na nekadašnje nizije, piše dr Nikola Milentijević sa Univerziteta u Prištini – Kosovska Mitrovica, jedan od autora nove studijeFOTO: Sara Rostenne / UnsplashVegetacioni period je deo godine tokom kojeg biljke imaju povoljne uslove za rast i razvoj, pre svega u pogledu temperature i dostupnosti vodeU Srbiji, vegetacioni period obuhvata interval od aprila do oktobra, mada njegov početak i završetak variraju u zavisnosti od geografske širine, nadmorske visine, reljefa i mikroklimatskih uslovaNovo istraživanje pokazuje koliko se vegetacioni period širom zemlje „pomera” usled klimatskih promena: počinje ranije i traje dužePromene nisu svuda iste, već su najizraženij...

Pročitaj više

jan262026 by AgroservisBez komentara

KLIMATSKE PROMENE – KAKO UTIČU NA VOĆE I POVRĆE?

Drugi pišu

KLIMATSKE promene ne utiču samo na prinose, već i na izgled, ukus i nutritivnu vrednost voća i povrća.Jabuke postaju slađe, čili ljutiji, a luk intenzivnijeg mirisa – dok mnogi potrošači i dalje biraju „savršene“ plodove, oni pogođeni sušom ili drugim vremenskim ekstremima često završavaju kao otpad. Naučnici zato poručuju: vreme je da naučimo da cenimo i „otpornu“ hranu.Ekonomski gubici zbog bacanja hrane u Australiji su ogromni – procenjuje se da se godišnje izgubi čak 36,6 milijardi dolara. Veliki deo svežih poljoprivrednih proizvoda nikada ne stigne do prodavnica, jer biva odbačen već na farmi zbog izgleda, veličine ili stepena zrelosti. Taj problem je poznat odavno, pa su se poslednjih godina pojavile kampanje koje promovišu takozvanu „ružnu hranu“. Iako su ove kampanje važne ...

Pročitaj više

jan202026 by AgroservisBez komentara

Kako je Poljska postala agrarni lider Evrope – od nacionalnog tržišta do trpeza širom EU

Drugi pišu

Uspeh poljske poljoprivrede počiva na snažnoj organizaciji farmera, zadružnom modelu u ključnim sektorima i dugoročnoj državnoj podršci. Očuvanje mlekarstva, ulaganja u mlade i prilagođavanje zelenoj agendi EU omogućili su Poljskoj da održi konkurentnost i stabilnu proizvodnju.Veliki deo uspeha poljske poljoprivrede zasniva se na visokom stepenu organizacije i solidarnosti poljoprivrednika. Zahvaljujući zajedničkom delovanju, uspeli su da ograniče uvoz ukrajinskog žita, obezbede dodatne subvencije tokom kovid krize i odlože primenu pojedinih regulatornih zahteva koji nisu bili u skladu sa njihovim interesima.Najjasniji primer takve sloge vidljiv je u očuvanju i stabilnosti mlekarskog sektora. Vlasnici dve od tri najveće poljske kompanije za preradu mleka i proizvodnju mlečnih p...

Pročitaj više

jan162026 by AgroservisBez komentara

KOLIKO ZARAĐUJU PROIZVOĐAČI CVEĆA U SRBIJI: Otkivamo sve tajne unosnog „mirisnog“ biznisa

Drugi pišu

DELATNOST trgovine na veliko cvećem i sadnicama u Srbiji obuhvata kupovinu i prodaju cveća, sadnica, lukovica i drugog sadnog materijala u većim količinama, prvenstveno namenjenog cvećarama, rasadnicima, garden centrima, pejzažnim firmama i drugim profesionalnim kupcima, a znatno ređe direktno krajnjim potrošačima.Tržište trgovine na veliko cvećem i sadnicama u Srbiji karakteriše veliki broj mikro i malih privrednih subjekata. Podaci bonitetne kuće CompanyNjall pokazuju da je najčešće reč o porodičnim preduzetničkim radnjama ili društvima sa ograničenom odgovornošću koja posluju na lokalnom ili regionalnom nivou. Ukupan broj registrovanih trgovaca u ovoj delatnosti iznosi 104.Prema rečima preduzetnika Andreja Životića, veći distributeri postoje, ali nisu dominantni.– Snabdevanj...

Pročitaj više

jan142026 by AgroservisBez komentara

Očuvanje plodnosti zemljišta jedan od ključnih izazova savremene poljoprivrede

Drugi pišu

NOVI SAD - U poslednjih nekoliko decenija, plodnost zemljišta je sve češće ugrožena, smanjuje se sadržaj humusa, narušava se struktura zemljišta i menja vodno-vazdušni režim. Stručnjaci upozoravaju na to da je očuvanje plodnosti zemljišta jedan od ključnih izazova savremene poljoprivrede, ali da rešenja postoje.Upotreba mineralnih đubriva, monokultura, navodnjavanje, moderne agrotehničke mere koje koristimo u poslednjih 30 godina, utiču na to da zemljište u velikom procentu postaje devastirano.Smanjuje se sadržaj humusa, menja se struktura zemljišta i vodno vazdušni režim, što posebno dolazi do izražaja u sušnim godinama.Preporuka stručnjaka je da obavezno treba raditi analize zemljišta i dati mu samo ono što je potrebno. Zaoravanje žetvenih ostataka i upo...

Pročitaj više

jan72026 by AgroservisBez komentara

Snežni pokrivač u Srbiji: Zašto su grudvanje i Sneško sve ređe i sve kraće pojave?

Drugi pišu

O snegu, snežnim padavinama i pokrivaču, o mraznim i ledenim danima i njihovoj budućnosti u Srbiji piše Darko Savić sa Instituta za meteorologiju u BeograduFoto: Maddy Baker / UnsplashU nedelju 4. januara 2026, u Beogradu, većem delu Vojvodine i ponekim drugim mestima desilo se nešto što je, nažalost, sada već postalo nesvakidašnje u nizijskoj Srbiji: pao je sneg, i zadržao se. Zvanično je bilo zabeleženo oko 20 centimetara u Beogradu, a najviše gotovo 40 cm u Sremskoj Mitrovici.Mada je već narednog dana umesto snega pala – kiša, makar u nedelju su stanovnici više gradova u Srbiji najzad mogli da uživaju u grudvanju i pravljenju Sneška u dvorištima i parkovima. U pitanju je bio prvi „pravi” sneg još od decembra 2024. godineDrugim rečima, u mnogim nizijskim krajevima Srbije ...

Pročitaj više

dec312025 by AgroservisBez komentara

2025. je trebalo da nas rashladi… A zapravo je među 3 najtoplije godine ikada zabeležene

Drugi pišu

Foto: Nikola Johnny Mirković / UnsplashZašto je ova godina trebalo da bude hladnija nego što jeste bila, i zašto se može opisati kao „godina u kojoj je anomalija postala norma”, piše dr Irida Lazić sa Instituta za meteorologiju u BeograduPosmatrajući prvu polovinu 21. veka, 2025. godina verovatno neće biti upamćena samo kao statistički dodatak rekordnoj 2024. godini. Ona će po svemu sudeći biti upamćena kao godina u kojoj je anomalija postala norma, a ekstremni vremenski događaji prestali da budu izuzeci i postali očekivani obrazac svakodnevice. Dok je 2024. godina probila granice kao najtoplija godina u istoriji merenja, 2025. je stigla kao snažan eho tog toplotnog udara, cementirajući realnost u kojoj globalni klimatski sistem funkcioniše u potpuno novom režimu...

Pročitaj više

dec232025 by AgroservisBez komentara

Od početka 21. veka, u Srbiji su klimatski ekstremi napravili štetu od najmanje 10 milijardi evra

Drugi pišu

Šta znači „najmanje”, koji su ekstremi bili najštetniji, i kako treba razumeti ovu brojku objašnjava Uroš Davidović, doktorand na Ekonomskom fakultetu u BeograduFoto: Nikola Johnny Mirković / UnsplashPrema ovogodišnjem izveštaju o nacionalno utvrđenim doprinosima koji je Ministarstvo zaštite životne sredine podnelo Ujedinjenim nacijama, Srbija je usled klimatskih ekstrema od 2001. do 2024. godine pretrpela štete u iznosu od preko 10 milijardi evra. Ako bi se tom broju dodale i preliminarne procene o štetama usled suše u 2025. godini, iznos štete tokom poslednjih 25 godina popeo bi se na najmanje 12 milijardi evra – u proseku skoro pola milijarde evra godišnje!Ali zadržimo se ipak na zvaničnoj proceni šteta od preko 10 milijardi evra. Šta nam tač...

Pročitaj više