Nedelja, oktobar 4Agro servis

Drugi pišu

od AgroservisBez komentara
Koliko je zaista jak ovogodišnji „super El Ninjo”, i šta to znači za nas u Srbiji?

Koliko je zaista jak ovogodišnji „super El Ninjo”, i šta to znači za nas u Srbiji?

Drugi pišu
Nikada u istoriji savremenog merenja El Ninjo nije počeo ovako snažno, ovako rano. Naučnici kažu: i u Evropi ćemo osećati i direktne i indirektne posledice intenzivnog zagrevanja Pacifika Foto: European Union, Copernicus Marine Service Data Ovogodišnji El Ninjo je najjači u novijoj istoriji, pokazuju merenja okeanskih voda u Pacifiku Jaki El Ninjo fenomeni utiču na Zemljinu atmosferu, menjaju snagu i smer vetrova i morskih struja – i dovode do čitavog niza posledica, od pojačanih rizika od ekstremnih požara u Australiji, suša i visokih temperatura u Aziji i Africi, do ekstremnih padavina i poplava u Južnoj Americi To su najčešće posledice jakih El Ninja – ali ovaj El Ninjo nije tipično jak. Zapravo, temperature Pacifika nikada nisu bile ovako visoke, ovako rano, a prognoze kaž...
Pročitaj više
od AgroservisBez komentara
Platforma koja je u Berlinu pokrenula hiljade volontera da zalivaju gradsko drveće

Platforma koja je u Berlinu pokrenula hiljade volontera da zalivaju gradsko drveće

Drugi pišu
Klimatska kriza ogleda se i u gradskom zelenilu: parkovi su leti više žuti nego zeleni, a krošnje pojedinih stabala deluju proređeno i osušeno. A u Berlinu, žednom drveću, preko interaktivne mape „Zalij komšiluk”, priskaču u pomoć volonteri sa kantama vode U popularnoj trgovačkoj ulici Kurfirstendam, u samom srcu zapadnog Berlina, raste mladi platan koji bi trebalo zaliti sa oko 136 litara vode. S druge strane, u istočnom delu grada, na Trgu Ujedinjenih nacija, živi četrdesetak „žednih” lipa, starosti oko deset godina. Kako ovo znamo? Na digitalnoj platformi Gieß den Kiez („Zalij svoj komšiluk”) ova stabla trenutno su obeležena narandžastom bojom koja aludira na to da njihove mesečne potrebe za vodom nisu podmirene. Ali cilj interaktivne mape Gieß den...
Pročitaj više
od AgroservisBez komentara
Deliblatska peščara i dalje gori, rizik od širenja požara „ekstreman”!

Deliblatska peščara i dalje gori, rizik od širenja požara „ekstreman”!

Drugi pišu
U narednih sedam dana, prognoze kažu da će vreme, nažalost, biti idealno za dalje širenje požara, i to ne samo u Deliblatskoj peščari, već i drugim delovima Srbije Mada se relativno skoro moglo čuti da je požar u Deliblatskoj peščari „pod kontrolom”, poslednjih nekoliko dana je pokazalo da to nikako nije slučaj: požar se širi. Informacije u javnosti izgledaju oprečno, jer se govori o tome da je opožarena „trećina peščare”, što bi značilo oko 10.000 hektara, a istovremeno se prenosi i zvanična procena o oko 3500 hektara spaljene površine. Ali u pitanju su dve drugačije procene. Površina koju je zahvatio aktuelni požar zaista se prostire na preko 10.000 hektara, a da je u pitanju oko trećine ukupne površine Deliblatske peščare jasno je i pregledom satelitskih sli...
Pročitaj više
od AgroservisBez komentara
Prilagođavanje klimatskim promenama jedan od ključnih izazova za proizvođače u budućnosti

Prilagođavanje klimatskim promenama jedan od ključnih izazova za proizvođače u budućnosti

Drugi pišu
Kao važan faktor prilagođavanja poljoprivrede ekstremnim vrućinama je izbor sorti i hibrida koji su tolerantniji na sušu Ekstremno visoka temperatura i suša utiču na poljoprivrednu proizvodnju širom Evrope i posledice se razlikuju u zavisnosti od poljoprivredne kulture, a stručnjaci upozoravaju da će prilagođavanje klimatskim promenama biti jedan od ključnih izazova za proizvođače u budućnosti. Poljoprivrednik iz Srema Goran Eror rekao je za Tan‌jug da se na klipovima kukuruza vidi da u gornjem delu nije došlo do nalivanja zrna i procenio da na njegovim parcelama prinos ove proizvodne sezone neće preći šest tona po hektaru. Eror je naveo da je situacija delovala drugačije do pre mesec dana i da je sve obećavalo da će rod kukuruza biti natprosečan, ali i da su povrtarske kulture, p...
Pročitaj više
od AgroservisBez komentara
Kako da se zaštitimo od požara koje ne možemo da ugasimo?

Kako da se zaštitimo od požara koje ne možemo da ugasimo?

Drugi pišu
Mada opasnost nije prošla, aktuelni požari koji su buknuli širom Srbije su za sada dobrim delom pod kontrolom. Sada je vreme da pričamo o dugoročnoj, sistemskoj zaštiti, piše dr Slobodan Milanović sa Šumarskog fakulteta u Beogradu Početkom avgusta, širom Srbije buknuo je niz požara, od kojih su najveći u Deliblatskoj peščari, i na planini Stolovi kod Kraljeva.  Koliko njihova pojava i širenje zavise od vremenskih uslova pokazuje i činjenica da je samo 5. avgusta, na vrhuncu toplotnog talasa, u uslovima suše i pogodnog vetra, u Srbiji zabeleženo 178 novih požara. Srećom, većina ovih požara bio je malog, lokalnog karaktera. Najveći aktuelni požar, u Deliblatskoj peščari, zahtevao je evakuaciju više naselja i brzi odgovor na stotine vatrogasaca, meštana i volontera.&nb...
Pročitaj više
od AgroservisBez komentara
KAKO JE NESTALA VODA IZ DUNAVA?

KAKO JE NESTALA VODA IZ DUNAVA?

Drugi pišu
Vodostaj Dunava je ekstremno nizak – i to drugi put u samo četiri godine. Da li je ovo „nova normala”? Krivac za ovo stanje su pre svega suše koje već mesecima vladaju u centralnoj Evropi, kao i hronični nedostatak snega, piše dr Igor Leščešen sa Instituta za hidrologiju Slovačke akademije nauka Dunav je oduvek bio simbol postojanosti, reka koja povezuje deset zemalja, snabdeva pola kontinenta vodom, energijom i saobraćajno povezuje. Ipak, leto 2026. pokazuje da čak i takva moćna reka ima granicu izdržljivosti.  Vodostaj kod Bezdana spustio se na -120 cm, čime se približio istorijskom minimumu iz davne 1909. godine.  Slična slika ponavlja se duž celog toka reke. U Bratislavi 27. jula zabeležen je najniži vodostaj od 1876. kada su počela merenja. Kod Budimpešte je...
Pročitaj više
od AgroservisBez komentara
Pre 15 godina, naši meteorolozi napravili su niz predviđanja o budućnosti naše klime i bili su u pravu.

Pre 15 godina, naši meteorolozi napravili su niz predviđanja o budućnosti naše klime i bili su u pravu.

Drugi pišu
Nisu u pitanju „samo” predviđanja o porastu temperature, već su se obistinile i vrlo konkretne projekcije promena koje su važne za poljoprivredu. O tome pišu autori ovih uspešnih projekcija – dr Ana Vuković Vimić i dr Vladimir Đurđević Sredinom 2025. godine bilo je objavljeno jedno važno istraživanje koje je pokazalo koliko klimatske promene već utiču na poljoprivredu u Srbiji. Istraživanje je delo naučnika sa Univerziteta u Nišu i Univerziteta u Prištini – Kosovska Mitrovica, i pokazalo je da porast temperatura na različite načine utiče na poljoprivredne kulture u Srbiji: biljke počinju svoj razvoj ranije u toku godine, taj razvoj traje duže, i dešava se u uslovima rastućeg toplotnog stresa. Ovakve promene su važne zato što povećavaju rizike u poljoprivredi, od let...
Pročitaj više
od AgroservisBez komentara
Kako je Nemačka od rudnika stvorila najveći veštački vodeni pejzaž u Evropi?

Kako je Nemačka od rudnika stvorila najveći veštački vodeni pejzaž u Evropi?

Drugi pišu
Nekada je ovu regiju odlikovao pustinjski pejzaž. Danas uz godine rada, planiranja i ulaganja, ovde polako nastaje turistička destinacija za koju lokalci veruju da će privući posetioce iz celog sveta. Sitan pesak pod nogama, zvuk vode dok zapljuskuje obalu i vetar koji lagano pomera krošnje. Svuda unaokolo prostiru se šume, čuje se cvrkut ptica, a tek kada pogled odluta ka suprotnoj obali jezera, nazire se poneka građevina. Na plaži mladi igraju odbojku, stariji u hladu ispijaju pivo, dok oni željni avanture podižu jedra. Nedaleko od obale prolazi biciklistička staza duga oko 18 kilometara, tek jedna od brojnih ruta koje se preprliću u ovom kraju. Na prvi pogled, malo šta odaje utisak da je ovaj deo Nemačke nekada bio prašnjav i beživotan. Jezero Zenftenberg samo je jedno ...
Pročitaj više
od AgroservisBez komentara
Koliko su naftne kompanije profitirale od rata u Iranu?

Koliko su naftne kompanije profitirale od rata u Iranu?

Drugi pišu
Najveći porast profita zabeležio je Saudi Aramco, državna naftna kompanija Saudijske Arabije, a u vrhu su i evropski BP, Shell, Equinor… Rat u Iranu i blokada Hormuškog moreuza izazvale su energetsku krizu širom sveta. Mada se, uz pomoć različitih međudržavnih akcija, izbegao najgori scenario nestašica energenata, blokada Hormuškog moreuza dovela je do naglog porasta cene nafte. Dok su se države širom sveta na različite načine borile sa posledicama sopstvene fosilne zavisnosti, mnoge industrije su u tržišnom haosu beležile ogromne finansijske dobiti. Među „dobitnicima” su proizvođači oružja kao što je američki Raytheon, koji je veliki proizvođač raketnih sistema za američku vojsku, kao i investicione banke koje su profitirale od „povećane trgovine” tokom kri...
Pročitaj više
od AgroservisBez komentara
Na oglednoj farmi u Novom Sadu, lekcije iz organske proizvodnje koriste se za razvoj održive i klimatski otporne poljoprivrede

Na oglednoj farmi u Novom Sadu, lekcije iz organske proizvodnje koriste se za razvoj održive i klimatski otporne poljoprivrede

Drugi pišu
„Organsko” nije samo oznaka na ambalažama: u pitanju je skup pravila i praksi koje mogu spasiti naše zemljište od degradacije, pišu dr Svetlana Vujić i dr Ranko Čabilovski sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Foto: Mihajlo Sivč / Unsplash Prema zvaničnim podacima Eurostata, udeo organske proizvodnje u Srbiji je svega 0,8%, što Srbiju smešta na začelje Evrope.  Naime, prosek u Evropskoj uniji je oko 9% organske proizvodnje u poljoprivredi, a najveći udeli zabeleženi su u zemljama kao što su Austrija, Estonija i Italija, gde organska čini oko petine ukupne poljoprivredne proizvodnje. Ova slika se neće brzo promeniti: organska proizvodnja zahteva dobijanje sertifikata, i proizvodnju bez primene hemijskih preparata, zbog čega je količina proizvoda manja, a cena gotov...
Pročitaj više