Creda, avgust 5Agro servis

Drugi pišu

by AgroservisBez komentara
KAKO JE NESTALA VODA IZ DUNAVA?

KAKO JE NESTALA VODA IZ DUNAVA?

Drugi pišu
Vodostaj Dunava je ekstremno nizak – i to drugi put u samo četiri godine. Da li je ovo „nova normala”? Krivac za ovo stanje su pre svega suše koje već mesecima vladaju u centralnoj Evropi, kao i hronični nedostatak snega, piše dr Igor Leščešen sa Instituta za hidrologiju Slovačke akademije nauka Dunav je oduvek bio simbol postojanosti, reka koja povezuje deset zemalja, snabdeva pola kontinenta vodom, energijom i saobraćajno povezuje. Ipak, leto 2026. pokazuje da čak i takva moćna reka ima granicu izdržljivosti.  Vodostaj kod Bezdana spustio se na -120 cm, čime se približio istorijskom minimumu iz davne 1909. godine.  Slična slika ponavlja se duž celog toka reke. U Bratislavi 27. jula zabeležen je najniži vodostaj od 1876. kada su počela merenja. Kod Budimpešte je...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Pre 15 godina, naši meteorolozi napravili su niz predviđanja o budućnosti naše klime i bili su u pravu.

Pre 15 godina, naši meteorolozi napravili su niz predviđanja o budućnosti naše klime i bili su u pravu.

Drugi pišu
Nisu u pitanju „samo” predviđanja o porastu temperature, već su se obistinile i vrlo konkretne projekcije promena koje su važne za poljoprivredu. O tome pišu autori ovih uspešnih projekcija – dr Ana Vuković Vimić i dr Vladimir Đurđević Sredinom 2025. godine bilo je objavljeno jedno važno istraživanje koje je pokazalo koliko klimatske promene već utiču na poljoprivredu u Srbiji. Istraživanje je delo naučnika sa Univerziteta u Nišu i Univerziteta u Prištini – Kosovska Mitrovica, i pokazalo je da porast temperatura na različite načine utiče na poljoprivredne kulture u Srbiji: biljke počinju svoj razvoj ranije u toku godine, taj razvoj traje duže, i dešava se u uslovima rastućeg toplotnog stresa. Ovakve promene su važne zato što povećavaju rizike u poljoprivredi, od let...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Kako je Nemačka od rudnika stvorila najveći veštački vodeni pejzaž u Evropi?

Kako je Nemačka od rudnika stvorila najveći veštački vodeni pejzaž u Evropi?

Drugi pišu
Nekada je ovu regiju odlikovao pustinjski pejzaž. Danas uz godine rada, planiranja i ulaganja, ovde polako nastaje turistička destinacija za koju lokalci veruju da će privući posetioce iz celog sveta. Sitan pesak pod nogama, zvuk vode dok zapljuskuje obalu i vetar koji lagano pomera krošnje. Svuda unaokolo prostiru se šume, čuje se cvrkut ptica, a tek kada pogled odluta ka suprotnoj obali jezera, nazire se poneka građevina. Na plaži mladi igraju odbojku, stariji u hladu ispijaju pivo, dok oni željni avanture podižu jedra. Nedaleko od obale prolazi biciklistička staza duga oko 18 kilometara, tek jedna od brojnih ruta koje se preprliću u ovom kraju. Na prvi pogled, malo šta odaje utisak da je ovaj deo Nemačke nekada bio prašnjav i beživotan. Jezero Zenftenberg samo je jedno ...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Koliko su naftne kompanije profitirale od rata u Iranu?

Koliko su naftne kompanije profitirale od rata u Iranu?

Drugi pišu
Najveći porast profita zabeležio je Saudi Aramco, državna naftna kompanija Saudijske Arabije, a u vrhu su i evropski BP, Shell, Equinor… Rat u Iranu i blokada Hormuškog moreuza izazvale su energetsku krizu širom sveta. Mada se, uz pomoć različitih međudržavnih akcija, izbegao najgori scenario nestašica energenata, blokada Hormuškog moreuza dovela je do naglog porasta cene nafte. Dok su se države širom sveta na različite načine borile sa posledicama sopstvene fosilne zavisnosti, mnoge industrije su u tržišnom haosu beležile ogromne finansijske dobiti. Među „dobitnicima” su proizvođači oružja kao što je američki Raytheon, koji je veliki proizvođač raketnih sistema za američku vojsku, kao i investicione banke koje su profitirale od „povećane trgovine” tokom kri...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Na oglednoj farmi u Novom Sadu, lekcije iz organske proizvodnje koriste se za razvoj održive i klimatski otporne poljoprivrede

Na oglednoj farmi u Novom Sadu, lekcije iz organske proizvodnje koriste se za razvoj održive i klimatski otporne poljoprivrede

Drugi pišu
„Organsko” nije samo oznaka na ambalažama: u pitanju je skup pravila i praksi koje mogu spasiti naše zemljište od degradacije, pišu dr Svetlana Vujić i dr Ranko Čabilovski sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Foto: Mihajlo Sivč / Unsplash Prema zvaničnim podacima Eurostata, udeo organske proizvodnje u Srbiji je svega 0,8%, što Srbiju smešta na začelje Evrope.  Naime, prosek u Evropskoj uniji je oko 9% organske proizvodnje u poljoprivredi, a najveći udeli zabeleženi su u zemljama kao što su Austrija, Estonija i Italija, gde organska čini oko petine ukupne poljoprivredne proizvodnje. Ova slika se neće brzo promeniti: organska proizvodnja zahteva dobijanje sertifikata, i proizvodnju bez primene hemijskih preparata, zbog čega je količina proizvoda manja, a cena gotov...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Istraživači sa Fizičkog fakulteta u Beogradu razvili su alat za brzu atribuciju klimatskih promena

Istraživači sa Fizičkog fakulteta u Beogradu razvili su alat za brzu atribuciju klimatskih promena

Drugi pišu
Novi alat omogućava našim istraživačima da samo za par nedelja ponude analizu – koliko je, primera radi, neki toplotni talas usled klimatskih promena danas verovatniji nego sredinom 20. veka. O tome piše Lazar Filipović, jedan od autora alata Tim istraživača sa Fizičkog fakulteta u Beogradu razvio je alat za brzu atribuciju klimatskih promena za ekstremne događaje.  Time je postao prva institucija u regionu jugoistočne Evrope koja može da izvrši ovakav tip studija, zasnovanih na metodologiji koju primenjuje međunarodna inicijativa World Weather Attribution.  Studije atribucije predstavljaju procenu u kojoj meri se pojava nekog ekstremnog vremenskog događaja može pripisati klimatskim promenama. Omogućavaju nam, drugim rečima, da damo ocenu ko...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Svaki dinar uložen u obnovu zemljišta stvara u proseku 10 dinara vrednosti

Svaki dinar uložen u obnovu zemljišta stvara u proseku 10 dinara vrednosti

Drugi pišu
Obnova zemljišta je izrazito isplativa investicija – ako u perspektivi imamo koristi po prirodu i lokalne zajednice Degradacija zemljišta je izrazito kompleksan fenomen koji se često zanemaruje – kako u javnosti, tako i u državnim i drugim politikama. Pod degradacijom se podrazumeva „smanjenje šumskih površina i uopšte površina pod vegetacijom, smanjenje plodnosti zemljišta, zagađenje zemljišta, prekomerno korišćenje i zagađenje voda, kao i intenzivna izgradnja”, opisala je dr Ana Vuković Vimić, jedan od naših vodećih stručnjaka u ovoj oblasti. Usled degradacije, gubi se kvalitet zemljišta, što za sobom nosi teško sagledive, dugoročne posledice – od lošijih poljoprivrednih prinosa do niže otpornosti na poplave. Aktuelne procene kažu da je širom sveta degradirano oko 4...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
FORBS: Ekološka katastrofa preti zahvaljujući tzv. obnovljivim izvorima energije

FORBS: Ekološka katastrofa preti zahvaljujući tzv. obnovljivim izvorima energije

Drugi pišu
Masovni podsticaj u ovom veku za alternative fosilnim gorivima, uglavnom vetrenjače i solarne panele, bila je jedna od najvećih ludosti u ljudskoj istoriji. Trošak ovih navodnih obnovljivih izvora energije u poslednjih 25 godina premašuje 10 biliona dolara, a politički i ekonomski rezultati su užasni, ocenjuje glavni urednik magazina Forbes – Stiv Forbs. Potrošeni novac i nametnuti propisi izazvali su pustoš u evropskim ekonomijama. Na primer, troškovi energije u Nemačkoj i Britaniji dva do tri puta su veći od onih u SAD-u. Ovi veštački nametnuti tereti ključni su faktor za mizerne stope rasta u EU. Stagnirajuće ekonomije podstakle su zloslutni uspon ekstremističkih političkih stranaka u Nemačkoj i drugde. Iranski rat je slikovito pokazao koliko je ceo ovaj pokret bio smeša...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
„I Hrvatska i Slovenija imaju izuzetan potencijal za razvoj poljoprivrede, moramo ga iskoristiti“

„I Hrvatska i Slovenija imaju izuzetan potencijal za razvoj poljoprivrede, moramo ga iskoristiti“

Drugi pišu
Slovenačka poljoprivredno-prehrambena grupa osnova je Future Fooda, Bosqarove food vertikale u koju su uključeni i Mlinar i PIK Vrbovec. U Murskoj Soboti, srcu Prekomurja, slovenačka poljoprivredno-prehrambena grupa Panvita razvila je modele proizvodnje koji se oslanjaju na tehnološka rešenja kojima povećava efikasnost i pojednostavljuje svakodnevne poslove u sektoru koji se tradicionalno smatra jednim od fizički najzahtevnijih privrednih područja. Godišnje obrađuju oko 3500 hektara poljoprivrednih površina i sarađuju sa oko 2500 kooperanata, a u samoj grupi radi oko 780 zaposlenih. Njihove jagode se beru na visini kuhinjskog pulta, a salata raste u automatizovanom sistemu koji omogućava da u stakleniku, u kojem se svaki dan pokupi 15.000 glavica, radi samo 12 zaposlenih. Njihov sistem ...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Stari kontinent pred istorijskim sunovratom?

Stari kontinent pred istorijskim sunovratom?

Drugi pišu
Evropska unija se ubrzano kreće ka dubokoj sistemskoj krizi, koja po svojim obrisima podseća na raspad Zapadnog rimskog carstva, ali bi, prema pojedinim ocenama, mogla da nastupi znatno brže. Takvu tezu izneo je kolumnista Patris Bravo u autorskom tekstu za francuski portal Agora Vox, ukazujući na demografske promene i ideološke osnove savremene evropske politike kao ključne uzroke potencijalnog kolapsa. Autor pravi direktnu istorijsku paralelu između antičkog i savremenog doba, ističući da je demografski slom bio jedan od presudnih faktora propasti Zapadnog rimskog carstva. Po njegovoj oceni, sličan proces danas se odvija unutar Evropske unije, koja se suočava sa dugoročnim padom nataliteta i dubokim promenama u strukturi stanovništva. Bravo tvrdi da je „Stari kontinent ve...
Pročitaj više