Drugi pišu

dec192025 by AgroservisBez komentara

Kakav Zakon o stočarstvu treba Srbiji – balans između regulative, proizvodnje i tržišta

IZVOR: rts.rsAutor:Zorica SinadinovićU Srbiji je u toku javna rasprava o novom predlogu Zakona o stočarstvu koji bi, prema najavama nadležnih, trebalo da omogući održiviji razvoj sektora i povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača. Takođe, očekuje se da će obezbediti veći stepen zaštite biološke raznovrsnosti i genetskih rezervi.Novi propisi i standardi biće usklađeni sa evropskim, kažu u resornom ministarstvu. Naglašavaju da je od početka meseca pristigao značajan broj sugestija i da je stručna javnost i te kako zainteresovana za uređenje ove oblasti.Važeći Zakon o stočarstvu donet je još 2009, a poslednji put menjan je pre skoro deceniju. Mnoge njegove odredbe su zastarele i nisu usaglašene sa evropskim zakonodavstvom, zbog čega je potrebno usvojiti novi akt.“Novim...

Pročitaj više

nov262025 by AgroservisBez komentara

Srbija je zemlja šljive i rakije – kako do boljeg plasmana na inostranim tržištima

Drugi pišu

Vinska vizija Otvorenog Balkana, sajam koji se protekla tri dana održava u Beogradu, događaj je koji Srbiju pozicionira kao regionalnog lidera u proizvodnji vina i rakije. Proizvođači okupljeni na sajmu poručuju da im je za bolji plasman vina i rakije na inostrana tržišta potrebna pomoć u vidu bolje regulative, ali i da budu prepoznati kao značajan činilac za privredu Srbije.Sa velikim prirodnim bogatstvima, Srbija ima mnogo da ponudi. Potencijal je ogroman i, kažu upućeni, uz minimalna ulaganja i mnogo znanja, naša zemlja može postati veoma prepoznatljiva na mapi sveta po vinima i destilatima.Nacionalni trofeji dodeljeni za najbolja vina, kao i niz priznanja svetskih ocenjivača, za kvalitet i ukus, ne samo vina nego i rakija, dodatni su podstrek za proizvođače da rade na unapređenju p...

Pročitaj više

nov252025 by AgroservisBez komentara

KLIMATSKE PROMENE: KRAJ POZNATOG PEJZAŽA, NE KRAJ SVETA

Drugi pišu

Koliko još možemo da računamo na kulture koje su vekovima hranile naše krajeve1?U naučnom časopisu Nature, objavljen je početkom 2025. godine rad koji je, bez mnogo pompe, mogao postati jedno od najvažnijih upozorenja našeg vremena2. Istraživači sa Univerziteta Stanford, pod vođstvom Andrewa Hultgrena, pokušali su da daju najprecizniji dosad odgovor na pitanje koje nas u poljoprivredi tiho proganja: koliko će globalno zagrevanje zaista promeniti ono što gajimo i gde to možemo gajiti3?Njihov zaključak je nešto što smo već mnogo puta čuli, ali svakako ne dovoljno s obzirom da još nismo ništa uradili kako bi potvrdili da smo ovu tezu čuli od raznih stručnjaka4. Svet se menja brže nego što se menjaju naše navike5. Iako su klimatske promene često predstavljane kao pošast koja će sutra s...

Pročitaj više

nov182025 by AgroservisBez komentara

Može li jugoistočna Srbija pobediti dezertifikaciju? Rešenje stiže kroz „žive laboratorije“

Drugi pišu

U jugoistočnoj Srbiji, jednom od najsuvljih regiona naše zemlje, dešava se dezertifikacija zemljišta. Šta to znači, i kako se sa dezertifikacijom možemo izboriti kroz saradnju nauke i poljoprivrede, piše Dr. Techn. Vesela Tanasković Gassner, osnivač Affront for Future SrbijaFOTO: Queentears Wr / UnsplashIZVOR: klima101.rsKada ljudi čuju reč „dezertifikacija“, obično zamisle peščane dine Sahare. Ali, da li ste znali da je, prema podacima Ujedinjenih nacija, skoro 40% svetskog zemljišta degradirano? Ili da Evropa ima više od 60% degradiranog zemljista a da pritom gubi milijarde tona plodnog zemljišta svake godine? U različitim delovima Evrope, to vodi do degradacije ili, na jugu, do dezertifikacije. U pitanju nije problem koji se dešava „tamo neg...

Pročitaj više

nov172025 by AgroservisBez komentara

RTS u Poljskoj – evropski fondovi pomogli u izvozu hrane, šta kvari idilu

Drugi pišu

Izvor:RTSDomaćinsko korišćenje sredstava Evropske unije napravilo je od Poljske jednu od najjačih evropskih poljoprivrednih sila. Sačuvali su porodična gazdinstva i modernizovali proizvodnju i preradu, a poslednjih 10 godina izvoz hrane povećali čak 10 puta. Ipak, gotovo idiličnu sliku poljskog farmera u zaletu, kvare sve veći administrativni zahtevi EU kao i uvoz jeftinih sirovina iz Ukrajine.Poljska već 21 godinu koristi novac Evropske Unije iz fondova za razvoj sela i proizvodnju hrane. Za svoj agrar povukli su 78 milijardi evra, a glavna misija i u pretpristupnom periodu kao i u deceniji punopravnog članstva je - da u centralni, briselski budžet ne vrate ni jedan neiskorišen evro.Uspeh mere prošlogodišnjim izvozom hrane vrednim gotovo 54 milijarde evra."Naši poljopr...

Pročitaj više

okt242025 by AgroservisBez komentara

Srbija – farmeri sve više prodaju domaću hranu preko interneta

Drugi pišu

Kupovina preko interneta u Srbiji poslednjih godina beleži značajan rast. Tokom prošle godine u zemlji je obavljeno 82,4 miliona onlajn kupovina, što je gotovo 40 posto više nego godinu ranije, a čak 288 procenata više nego 2020. godine. Iako se najviše poručuje garderoba, raste i tražnja za hranom. Zato ne čudi što mnogi farmeri sve češće svoje proizvode reklamiraju putem društvenih mreža i specijalizovanih platformi za prodaju domaće pršute, sira, kobasica, vina, a nude i usluge tova svinja, goveda, ovaca i koza.Želja da znaju šta jedu i da ujedine moderno i tradicionalno inspirisala je bračni par Mitrović da osmisle platformu "Moje stado" na kojoj su proizvođači hrane i potrošači udaljeni tek jedan klik. Ova onlajn pijaca je direktna veza između farmera i kupaca. To znači da se sir,...

Pročitaj više

okt142025 by AgroservisBez komentara

Zeleni alarm: Srbija prepoznaje važnost ekoloških rizika kao što su zagađenje i ekstremni vremenski događaji, pokazuje globalna studija

Drugi pišu

Međutim, i pored usvajanja zakona i strategija sa ciljem borbe protiv ovih rizika, Srbija ne radi dovoljno, piše dr Jelena Lukić Nikolić sa Visoke škole modernog biznisa u BeograduU Srbiji se prepoznaje važnost ekoloških rizika: pored nedostatka talenata i radne snage, pada ekonomske aktivnosti i širenja dezinformacija, kao najveći rizici prepoznaju se i zagađenje životne sredine i ekstremni vremenski događaji. Ovo pokazuju rezultati istraživanja Svetskog ekonomskog foruma (WEF), koji na godišnjoj bazi vrši ispitivanja percepcije rizika širom sveta. Poslednje istraživanje globalnih rizika obuhvatilo je 121 zemlju i uključilo doprinos akademske zajednice, poslovnog sektora, državnih institucija, međunarodnih organizacija i stručnjaka...

Pročitaj više

sep302025 by AgroservisBez komentara

„Kukuruz i soja su u najvećem riziku”: Reakcija stručnjaka na ovogodišnje rezultate poljoprivredne proizvodnje u Srbiji

Drugi pišu

FOTO: REGINE THOLEN / UnsplashIZVOR: klima101.rsReakcija stručnjaka: Ove godine su gotovo sve poljoprivredne kulture doživele pad u proizvodnji, a uzrok su vremenski uslovi koje pospešuju klimatske promene, od ranog cvetanja voćki do suše. Srbija mora planski da odgovori na ovaj izazovRepublički zavod za statistiku (RZS) objavio je 25. septembra rezultate ovogodišnje poljoprivredne proizvodnje, i brojke nikako nisu dobre. Godinu 2025. su za sada obeležili prolećni mrazevi, rekordno sušni jun i jedno od najtoplijih i najsušnijih leta ikada izmerenih u Srbiji, što je ostavilo drastične posledice po poljoprivredu. Gotovo jedina „pozitivna” priča je proizvodnja pšenice, koja je ove godine imala za oko četvrtinu veće prinose od desetogodišnjeg ...

Pročitaj više

sep232025 by AgroservisBez komentara

KONFERENCIJA JUTARNJEG

Drugi pišu

‘Hrvatska ne proizvodi hrane koliko bi mogla i trebala. Navodnjavamo samo 2 posto površina...‘IZVOR: jutarnji listPHOTO: Konferencija ”Hrvatska proizvodnja hrane - Rješenja za budućnost” Marin Franov/CropixBrojne zanimljive teme našle su se u središtu konferencije ‘Hrvatska proizvodnja hrane - Rješenja za budućnost‘Kako promijeniti negativne trendove u hrvatskoj proizvodnji hrane? Kako povećati domaću proizvodnju, unaprijediti konkurentnost, bolje povezati proizvođače, potaknuti udruživanje, kooperaciju i nove investicije? Pitanja su koja su u središtu konferencije "Hrvatska proizvodnja hrane - Rješenja za budućnost", koja se u ovim trenucima održava u Čepinu, u organizaciji Jutarnjeg lista koji promicanjem domaće poljoprivrede i proizvodnje hrane želi dati doprinos p...

Pročitaj više

sep232025 by AgroservisBez komentara

Hoće li sirak zameniti kukuruz na domaćim njivama

Drugi pišu

Izvor:RTSAutor:Zorica SinadinovićKukuruza će, uprkos značajno manjem rodu, biti dovoljno za domaće potrebe, tvrde nadležni. Ipak, na mnogim parcelama prinosi su desetkovani, a ima i onih na kojima nije bilo ni klipa. Poslednjih godina ova biljka sve više trpi posledice promene klime, zbog čega ratari razmišljaju o promeni setvene strukture. Jedno od rešenja mogao bi da bude i sirak.Pre tri ili četiri godine Adrian Fodor, iz "Fodor agrara" u Hetinu, prvi put je posejao sirak na svojim parcelama. Na to su ga, kaže,"naterale" visoke temperature i suša.Zašto smo prekinuli tradiciju sirkaSrbija, a posebno Vojvodina, nekada je bila poznata u Evropi po proizvodnji sirka metlaša."Bio je naš svojevrsni zaštitni znak, a metle od sirka su izvožene širom Evrope. Tradicij...

Pročitaj više