Drugi pišu

apr172025 by AgroservisBez komentara

Šta je regenerativna poljoprivreda, i kako ona može da nam pomogne da sačuvamo naše zemljište?

IZVOR: klima101.rsFOTO: Bence Balla-Schottner / UnsplashDr Svetlana Vujić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu nudi detaljan odgovor na pitanje – zašto je i kako naše poljoprivredno zemljište narušeno, i na koji način ovaj proces možemo da preokrenemoJedna vrlo važna lekcija iz poljoprivrede je: zemljište je neobnovljivi resurs.Uzmimo za primer Vojvodinu, u kojoj se po podacima iz poslednjeg Popisa poljoprivrede nalazi gotovo polovina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.Sadržaj humusa u vojvođanskom zemljištu, inače jedan od važnih pokazatelja kvaliteta zemljišta, u poslednjih 60 godina opao je sa 5% na svega 2-3%. Ovaj podatak nam ukazuje da je stanje zemljišta u Srbiji ozbiljno narušeno, i da je sve manje u mogućnosti da ...

Pročitaj više

apr92025 by AgroservisBez komentara

Koliko je prolećni mraz ugrozio naše voćnjake

Drugi pišu

IZVOR: klima101.rsFoto: Zorica Ranković Vasić„Jedan dan od kojeg zavisi čitava godina”Reakcija stručnjaka: dr Dejan Đurović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu objašnjava kakve su posledice aktuelnog mraza u Srbiji, i da li i kako voćari mogu da zaštite svoje zasadeOvih dana čitavu Srbiju zahvatilo je zahlađenje, a posebno je u jutarnjim časovima u utorak, 8. aprila, na lokacijama širom zemlje zabeležen jak mraz. Zabeležene su temperature i do -6 °C u nizijskim krajevima.Jak mraz u ovo doba godine posebno je štetan po naše voćnjake. Naime, kada temperature padnu na preko dva stepena ispod nule u ovo doba godine, javlja se opasnost po voćne zasade, jer su mnoge voćke sada u ranjivim fazama cvetanja. „Očekujemo drastično smanjenje prinosa”, kaže dr Dejan...

Pročitaj više

apr42025 by AgroservisBez komentara

TAJNI ŽIVOT PČELA: Od Kolapsa Košnica do Sezone Rojeva

Drugi pišu

Pčele su jedni od najvažnijih stanovnika naše planete, ali u poslednje vreme sve češće nailazimo na alarmantne vesti o njihovom nestajanju. U Sjedinjenim Američkim Državama pčelari se suočavaju s velikim gubicima kolonija, dok se istovremeno u urbanim sredinama, poput Las Vegasa, povećava broj slučajeva agresivnih roja koji ugrožavaju ljude i životinje. Pogledajmo šta se dešava s pčelama i kako možemo pomoći.Gubitak Kolonija – Misterija Modernog PčelarstvaAmerički pčelari su u poslednjih godinu dana izgubili čak 48% svojih pčelinjih kolonija, što je jedan od najgorih rezultata u poslednjih nekoliko decenija. Glavni krivci su parazitska varoa grinje, pesticidi, bolesti i klimatske promene. Ovi faktori, u kombinaciji s gubitkom prirodnih staništa, dovode do slabljenja pčelinjih zajed...

Pročitaj više

mar252025 by AgroservisBez komentara

Kako šumski požari i bujične poplave pospešuju jedni druge

Drugi pišu

FOTO: US Forest Service / FlickrIZVOR:klima101.rsKako ove dve naizgled nepovezane pojave rade udruženo, i kakve to ima veze sa erozijom tla pišu dr Slobodan Milanović i dr Siniša Polovina sa Šumarskog fakulteta u BeograduKraj je marta – širom Srbije, ratari i voćari pripremaju parcele pred tekuću sezonu, što nažalost podrazumeva i spaljivanje raznih poljoprivrednih ostataka. U međuvremenu, u ovo doba godine vremenski uslovi su često relativno suvi i vetroviti, odnosno povoljni za širenje vatre. Usled kombinacije ovih faktora, meseci mart i april čine jedan od „kritičnih perioda” za pojavu šumskih požara u Srbiji. Javno preduzeće „Vojvodinašume” je tim povodom objavilo i saopštenje 10. marta, apelujući na građane da „ne pale vatru na otvorenom prost...

Pročitaj više

mar192025 by AgroservisBez komentara

Šta sve mora da ispuni hrana da bi dobila organski sertifikat?

Drugi pišu

Izvor: Dnevnik.rsOrganska hrana, bilo biljnog ili životinjskog porekla, iz godine u godinu je sve popularnija.Trend organske proizvodnje je prepoznat na zapadu, a zaživeo je i u našem regionu. Imajući u vidu važnost pravilne ishrane i činjenicu da se većina štetnih materija u organizam unosi putem hrane, ne čudi sve veća težnja ljudi da jedu hranu sa organskim sertifikatom.Po čemu se razlikuju organska i neorganska hrana?Biljna organska hrana je proizvedena bez hemijskih đubriva i pesticida, dok neorganski metod proizvodnje koristi sintetičke materije za proizvodnju gotovih prehrambenih proizvoda.Osim što se u procesu proizvodnje ne koristi sintetika, organska hrana nije genetski modifikovana i ne sadrži nikakve hemijske aditive za hranu ili rastvarače. Kako bi...

Pročitaj više

mar172025 by AgroservisBez komentara

Šta kaže VEŠTAČKA INTELIGENCIJA o pljoprivredi u Srbiji?

Drugi pišu

izvor:dnevnik.rsSrpska poljoprivreda ima solidne šanse na svetskom tržištu, ali se suočava i sa izazovima koje treba prevazići da bi iskoristila svoj pun potencijal, odgovorila je veštačka inteligencija, to jest čet džitipi (chat gtp) na naše pitanje kako vidi šansu srske poljoprivrede na svetskoj pijaci.Mišljenje veštačke inteligencije postaje sve važnije jer kako smo mi pitali i dobili odgovor tako će učiniti milioni drugih ljudi širom planete pa je važno videti kako nas veštačka inteligencija vidi.Prema proceni veštačke inteligencije, prednosti srpske poljoprivrede su kvalitet i ekološki proizvodi. – Srbija ima čistu zemlju i klimu pogodnu za proizvodnju organske hrane, voća i povrća visokog kvaliteta. Maline, kupine i šljive su već prepoznate na globalnom nivou. Takođe, pre...

Pročitaj više

mar142025 by AgroservisBez komentara

Ukrajinsko žito plovi Dunavom, a može i Savom – novi život za rečni transport u Srbiji

Drugi pišu

Izvor:RTSAutor:Dragan StojevRat u Ukrajini, ali i klimatske promene i pandemija ukazali su na potrebu pronalaska efikasnijih i stabilnijih načina transporta. Za sigurnije snabdevanje Evropske unije, Srbija sa Dunavom i Savom je značajan deo u lancu vodnog transporta. I to se već vidi kroz porast prevoza žitarica iz Ukrajine Dunavom. Po okončanju rata očekuje se i da se istim putem prevozi oprema za obnovu.Srbija ima vodne puteve koji sada dobijaju na značaju. Da bi se prilika iskoristila, treba i uložiti u prateću infrastrukturu."Da bi taj transport bio efikasan, neophodno je unapređenje infrastrukture, jer se sve češće pominje intermodalnost, gde imamo jednu vezu između luka železnice i drumskog saobraćaja, da to funkcioniše efikasno. Ono što je ovde bitno je da su ukl...

Pročitaj više

feb272025 by AgroservisBez komentara

Globalni alternativni načini finansiranja poljoprivrede

Drugi pišu

IZVOR: poljoprivreda.infoPhoto:freepickBudućnost finansiranja poljoprivrede: Crowdfunding, decentralizovane finansije i platforme koje redefinišu pristup novcu. Hajde da primenimo neki od njih i u SrbijiPristup kapitalu ostaje jedan od najvećih izazova za poljoprivrednike, posebno za male proizvođače i agro-preduzetnike. Tradicionalni bankarski sistemi često ne ispunjavaju njihove potrebe, ostavljajući ih bez novca potrebnog za širenje proizvodnje ili uvođenje održivih praksi. Visoke kamatne stope, zahtevi za kolateralom i rigidne strukture kredita isključuju mnoge poljoprivrednike iz mogućnosti finansiranja.Srećom, inovacije menjaju način finansiranja u poljoprivredi. Novi modeli finansiranja, poput crowdfundinga i decentralizovanih finansija (DeFi), zajedno sa platformama...

Pročitaj više

feb192025 by AgroservisBez komentara

Finska pokrenula prvu zelenu proizvodnju vodonika, Beograd sprema međunarodnu konferenciju o gorivu budućnosti

Drugi pišu

Izvor:RTSNastavlja se razvoj tehnologija čistih goriva. Finska je ušla u istoriju kao zemlja koja je pokrenula prvu komercijalnu proizvodnju "zelenog" vodonika u okviru energetske strategije. Beograd priprema organizaciju međunarodne konferencije o vodoniku kao energentu.Finska je pokrenula prvu komercijalnu proizvodnju "zelenog" vodonika u okviru svoje energetske strategije. Ovaj potez se označava kao veliki korak u razvoju tehnologija čistih goriva.U Beogradu se priprema velika međunarodna konferencija o vodoniku, koja će okupiti stručnjake iz celog sveta kako bi razgovarali o budućnosti tog energenta.Ističe da je zemlje EU streme ka tome da proizvedu zelenu energiju."Još bitnije je to da bude proizvodnja na sopstvenoj teritoriji, čime se jednostavno pot...

Pročitaj više

feb192025 by AgroservisBez komentara

Srbija je na začelju Evrope po udelu zaštićenih područja

Drugi pišu

Izvor:Klima101Samo nešto preko 8% teritorije Srbije je zaštićena priroda – u pitanju je udeo koji je daleko manji od evropskog prosekaIz parka prirode „Stara planina” / FOTO: Bojan DžodanČesto govorimo o prirodnim lepotama naše zemlje, ali podaci po svemu sudeći pričaju svoju priču: od 45 zemalja Evrope u bazi UN i Svetske banke, Srbija ima treći najmanji udeo zaštićenih područja u Evropi.U pitanju je baza koja pokazuje koliki je procenat površine neke zemlje pod zaštitom, bilo da je u pitanju nacionalni park ili neki „niži” oblik zaštite prirode.U Srbiji, taj udeo je nešto preko 8% – od svih evropskih država, manji udeo imaju samo Farska ostrva i Bosna i Hercegovina. Sa druge strane, zemlje regiona kao što su Slovenija, Hrvatska, Bugarska ili Grčka imaju...

Pročitaj više