Drugi pišu

jun252025 by AgroservisBez komentara

Hidrološka suša: Tihi ekstrem koji ugrožava naše vodotokove

IZVOR: klima101.rsNovo istraživanje pokazuje na sve izraženije minimume proticaja balkanskih reka od Drine do Vardara, piše dr Igor Leščešen sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, jedan od autora studijeU svetu gde klimatske promene postaju sve izraženije, voda – resurs od suštinskog značaja za život i razvoj – suočava se sa ozbiljnim izazovima. Među njima, hidrološka suša predstavlja jedan od najtiših, ali i najopasnijih prirodnih hazarda. Za razliku od meteorološke suše, koja se definiše kao produžen period bez značajnijih padavina i najpre se odražava na vlagu u atmosferi i površinskom sloju zemljišta, hidrološka suša se odnosi na dugotrajno smanjenje proticaja u rekama, kao i smanjene rezerve vode u jezerima i podzemnim akviferima. ...

Pročitaj više

jun132025 by AgroservisBez komentara

Ovaj hladan maj nekada nas ne bi iznenadio

Drugi pišu

IZVOR: klima101.rsU maju je bio zabeležen i jedan danas relativno redak fenomen – talas hladnoće na velikom broju mernih stanicaRepublički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je mesečni pregled za mesec maj 2025. godine, i sa jedne strane brojke i uvidi su očekivani.Kao što smo mogli da osetimo na svojoj koži, pa i na svojim računima za grejanje, ovo je bio hladan maj u većem delu Srbije. Kako navodi RHMZ, odstupanje srednje mesečne temperature bilo je -1,4 °C u odnosu na višegodišnju normalu, što nije mala brojka kada govorimo o srednjim mesečnim vrednostima.U pitanju je bio sedamnaesti najhladniji maj u istoriji zvaničnih merenja u Srbiji – 17. najhladniji od ukupno 75 zabeleženih meseca maja od 1951. godine. Ali već se pogledom na tih 16 preostalih hladnijih...

Pročitaj više

jun132025 by AgroservisBez komentara

Poljoprivreda i klima: Ulaganja koja vraćaju 10 puta više

Drugi pišu

IZVOR: klima101.rsIzveštaj Svetske banke o Srbiji nudi prve značajnije procene ulaganja u prilagođavanje na nove klimatske uslove. Iako je cena visoka, koristi mogu biti značajno veće, piše dr Ivana Ostojić sa Instituta društvenih nauka u BeograduU Srbiji se šteta od ekstremnih vremenskih uslova, koje pospešuju klimatske promene, već meri u milijardama dolaraSrbija je usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji predviđa niz mera koje bi ovu štetu mogle da smanjeProcena Svetske banke je da je za prilagođavanje Srbiji potrebno 9,5 milijardi dolara u narednih 30 godinaOva ulaganja bi se, prema procenama, isplatila 2 do 10 puta, kroz smanjivanje štete ali i mnoge druge ekološke i ekonomske koristiMere prilagođavanja uključuju razvoj sistema ranog...

Pročitaj više

maj292025 by AgroservisBez komentara

Kako se na efikasan i ekološki odgovoran način možemo izboriti sa komarcima

Drugi pišu

IZVOR: klima101U Srbiji se ne sprovode savremene metode suzbijanja komaraca, piše dr Dušan Petrić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ključ je u specijalizovanim metodama namenjenim različitim vrstama komaracaU Srbiji se suzbijanje komaraca još uvek vrši na odraslim formama komaraca, često iz aviona. Mada ovaj pristup jeste efikasan ako se sprovede na pravi način, on je istovremeno ograničen na relativno male površine na koje, kada je brojnost velika, novi komarci mogu doleteti posle nekoliko dana. Onda je, da bi ih se rešili, potreban još jedan tretman. Takođe, svi biocidi (otrovi) za suzbijanje odraslih komaraca štetni su i za ostale insekte, i zbog toga je ovakav način suzbijanja zabranjen u većini evropskih zemalja. Sa druge strane, r...

Pročitaj više

maj192025 by AgroservisBez komentara

Ukradena oprema ANA – Lab, šta je sa istragom?

Drugi pišu

IZVOR: n1info.rsDok država poručuje da je u toku borba protiv falsifikata meda, već nedeljama ne čini ništa na rasvetljavanju nestanka vredna oprema kojom se sprovodi jedinstvena i pouzdana metoda provere ispravnosti namirnica, tvrde oštećeni. Predmet je još u predistražnoj fazi, a nadležni tužilac je na bolovanju, bez najave dokle bi moglo da traje.Početkom aprila, u noći između 4. i 5., ukradena su oprema, kompjuteri i podaci iz laboratorije Ana lab iz Pančeva koja je jedinstvenom metodom bila u stanju da odredi kvalitet meda, mleka, vina, rakija i sokova."Ukradeni su kompjuteri sa svima bazama podataka, dokumentacijom, instrumenti, odnosno deo opreme koju koristimo za detekciju. Imamo saznanja o kome se radi, kao i da iza tog čoveka stoje neki dublji interesi drugi...

Pročitaj više

maj182025 by AgroservisBez komentara

Od semena do dronova – otvoren Poljoprivredni sajam u Novom Sadu +VIDEO

Drugi pišu

UZVOR: Izvor:RTSKombajn od 770.000 evra "krade" pažnjuMinistar poljoprivrede Dragan Glamočić otvorio je 92. Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu na kome je predstavljeno više od 1.000 izlagača i istakao da je taj sajam dokaz snage srpskog agrara, ali i mesto susreta tradicije i inovacija.U fokusu ovogodišnjeg Poljoprivrednog sajma su mali traktori, ali najveću pažnju posetioca privukao je kombajn za krompir vredan 770.000 evra.Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić poručio je da Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu već devet decenija predstavlja mesto susreta tradicije i inovacije, kao i države i poljoprivrede."Ovo nije samo sajam, ovo je najbolji dokaz srpskog agrara. Poljopirvreda nije više samo pitanje tradicije već je odgovor na budućnost",...

Pročitaj više

maj62025 by AgroservisBez komentara

Godina kada je Jugoslavija gladovala

Drugi pišu

IZVOR. klima101.rsPHOTO: klima101.rs/Uroš DavidovićSredinom 20. veka, tadašnju Jugoslaviju pogodile su ekstremne suše, čiji su efekti bili pojačani društveno-ekonomskim problemima. Kakve lekcije nam ovi događaji nude danas, kada Srbija treba da se prilagodi novim klimatskim uslovima, piše Uroš Davidović, doktorand na Ekonomskom fakultetu u BeograduUsled ekstremne suše, narode Jugoslavije je 1951. zadesila takozvana Gladna godina. Iako ona nije ostala u kolektivnom sećanju stanovništva, dostupna je istorijska građa na osnovu koje se može analizirati odnos tadašnjeg društveno-privrednog sistema i životne sredine – i na osnovu koje se mogu izvući pouke koje su značajne i danas, u eri izraženih klimatskih i društvenih promena. Naime, posleratna Jugoslavija, k...

Pročitaj više

apr172025 by AgroservisBez komentara

Šta je regenerativna poljoprivreda, i kako ona može da nam pomogne da sačuvamo naše zemljište?

Drugi pišu

IZVOR: klima101.rsFOTO: Bence Balla-Schottner / UnsplashDr Svetlana Vujić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu nudi detaljan odgovor na pitanje – zašto je i kako naše poljoprivredno zemljište narušeno, i na koji način ovaj proces možemo da preokrenemoJedna vrlo važna lekcija iz poljoprivrede je: zemljište je neobnovljivi resurs.Uzmimo za primer Vojvodinu, u kojoj se po podacima iz poslednjeg Popisa poljoprivrede nalazi gotovo polovina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.Sadržaj humusa u vojvođanskom zemljištu, inače jedan od važnih pokazatelja kvaliteta zemljišta, u poslednjih 60 godina opao je sa 5% na svega 2-3%. Ovaj podatak nam ukazuje da je stanje zemljišta u Srbiji ozbiljno narušeno, i da je sve manje u mogućnosti da ...

Pročitaj više

apr92025 by AgroservisBez komentara

Koliko je prolećni mraz ugrozio naše voćnjake

Drugi pišu

IZVOR: klima101.rsFoto: Zorica Ranković Vasić„Jedan dan od kojeg zavisi čitava godina”Reakcija stručnjaka: dr Dejan Đurović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu objašnjava kakve su posledice aktuelnog mraza u Srbiji, i da li i kako voćari mogu da zaštite svoje zasadeOvih dana čitavu Srbiju zahvatilo je zahlađenje, a posebno je u jutarnjim časovima u utorak, 8. aprila, na lokacijama širom zemlje zabeležen jak mraz. Zabeležene su temperature i do -6 °C u nizijskim krajevima.Jak mraz u ovo doba godine posebno je štetan po naše voćnjake. Naime, kada temperature padnu na preko dva stepena ispod nule u ovo doba godine, javlja se opasnost po voćne zasade, jer su mnoge voćke sada u ranjivim fazama cvetanja. „Očekujemo drastično smanjenje prinosa”, kaže dr Dejan...

Pročitaj više

apr42025 by AgroservisBez komentara

TAJNI ŽIVOT PČELA: Od Kolapsa Košnica do Sezone Rojeva

Drugi pišu

Pčele su jedni od najvažnijih stanovnika naše planete, ali u poslednje vreme sve češće nailazimo na alarmantne vesti o njihovom nestajanju. U Sjedinjenim Američkim Državama pčelari se suočavaju s velikim gubicima kolonija, dok se istovremeno u urbanim sredinama, poput Las Vegasa, povećava broj slučajeva agresivnih roja koji ugrožavaju ljude i životinje. Pogledajmo šta se dešava s pčelama i kako možemo pomoći.Gubitak Kolonija – Misterija Modernog PčelarstvaAmerički pčelari su u poslednjih godinu dana izgubili čak 48% svojih pčelinjih kolonija, što je jedan od najgorih rezultata u poslednjih nekoliko decenija. Glavni krivci su parazitska varoa grinje, pesticidi, bolesti i klimatske promene. Ovi faktori, u kombinaciji s gubitkom prirodnih staništa, dovode do slabljenja pčelinjih zajed...

Pročitaj više