Saveti stručnjaka

maj212025 by AgroservisBez komentara

Kako pomoći pčelama i zašto je to važno za ljude i prirodu

Obostrana korist između ljudi i oprašivačaZašto su pčele važne?Pčele su mnogo više od proizvođača meda. One su ključni oprašivači koji obezbeđuju plodonosnost preko 75% gajenih biljnih vrsta. Bez njihovog doprinosa, mnoge kulture — uključujući voće, povrće i uljarice — bile bi ugrožene, a lanac ishrane ozbiljno narušen. Ujedno, one su bioindikatori stanja u životnoj sredini: ako nestaju pčele, nešto ozbiljno nije u redu.Opasnosti koje prete pčelamaPesticidi i hemikalijeIntenzivna upotreba neonikotinoida i drugih pesticida u savremenoj poljoprivredi ima štetan uticaj na pčele. Ove supstance utiču na njihov nervni sistem, dezorijentišu ih, umanjuju plodnost matica i smanjuju otpornost na bolesti.Gubitak staništaUrbanizacija, krčenje šuma i monokulture suzile s...

Pročitaj više

maj152025 by AgroservisBez komentara

Šta je majska bolest pčela?

Saveti stručnjaka

IZVOR: agroweb.rsNajkritičniji je period kada vreme ne dozvoljava izletanje pčela – tada ne mogu da unesu vodu i nektar, a sadržaj u crevima postaje gust i tvrdMajska bolest, kako je naziv govori, najčešće se javlja baš u maju, kada pčelinja društva bujaju, a mlade pčele dobiju najteži zadatak – da hrane leglo. Stručnjaci kažu da se simptomi ove bolesti uočavaju kod pčela starih od 6 do 13 dana, koje zbog zatvora creva (opstipacije) jednostavno ne mogu da funkcionišu i masovno uginjavaju. Najkritičniji je period kada vreme ne dozvoljava izletanje pčela – tada ne mogu da unesu vodu i nektar, a sadržaj u crevima postaje gust i tvrd. Ako na vreme ne reagujete, gubici mogu biti veliki – i u pčelama i u medu.Šta je majska bolest i kada se javlja?Majska bolest pčela je akutn...

Pročitaj više

maj122025 by AgroservisBez komentara

Apokalipsa u košnici: Masovno uginuće pčela u Srbiji gde je spas?

Saveti stručnjaka

Katastrofa bez presedana: Presek poslednja tri mesecaOd februara do maja 2025. godine, Srbija se suočila sa najtežim pomorom pčela u svojoj istoriji. Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), gubici pčelinjih društava variraju od 15% do čak 100%, pri čemu su najteže pogođeni regioni Vojvodine, Kolubarskog i Moravičkog okruga .Direktno+5blic.rs+5Nin online+5U Vojvodini, pojedini pčelari su ostali bez celokupnog pčelinjaka, dok su u Kolubarskom okrugu zabeleženi gubici od oko 60%, a u Moravičkom čak 86% .blic.rs+1Nin online+1Uzroci pomora: Kompleksna mreža faktoraStručnjaci ističu da je masovno uginuće pčela rezultat kombinacije više faktora:Nedostatak polena: Prošlogodišnja suša i klimatske promene dovele su do oskudne ishrane pčela, što je rezult...

Pročitaj više

apr292025 by AgroservisBez komentara

Zlatna Krila Prirode: Svet Pčelarstva i Proizvodnje Meda

Saveti stručnjaka

Pčelarstvo, drevna veština koja spaja čoveka i prirodu, danas predstavlja značajnu globalnu industriju. Više od pukog hobija, uzgoj pčela i proizvodnja meda imaju dubok ekonomski, ekološki i društveni uticaj širom sveta. Zaronimo u fascinantni svet pčela i meda, istražujući njegovu ekonomsku snagu, izazove i budućnost.Globalni Obrt i Zarade: Slatka EkonomijaProcene govore da globalno tržište meda generiše stotine miliona, a moguće i milijarde dolara godišnje. Tačni podaci o ukupnom obrtu mogu varirati zbog različitih metodologija praćenja i uključenosti lokalnih tržišta i direktne prodaje. Međutim, nesumnjivo je da potražnja za medom i drugim pčelinjim proizvodima (poput propolisa, polena i matičnog mleča) konstantno raste.Zarade u pčelarstvu su složeno pitanje i zavise od mnog...

Pročitaj više

apr162025 by AgroservisBez komentara

Kako se pravi organski med: zakon, znanje i ljubav prema pčelama

Saveti stručnjaka

Šta je zapravo organski med?Kada kupite teglu meda sa oznakom „organski“, verovatno pomislite da je taj med zdraviji i prirodniji. I u pravu ste — ali da bi med bio zaista organski, mora da prođe kroz mnogo više od same etikete.Organski med dolazi od pčela koje se nalaze daleko od zagađenja, koje se ne hrane šećerom, koje nisu tretirane hemijom, i čije se košnice održavaju po veoma strogim pravilima. Zvuči lepo? Jeste. Ali i vrlo zahtevno.Zakoni: Ko sme da kaže da proizvodi organski med?U Srbiji i EU, organska proizvodnja meda je pravno regulisana. Ne možete staviti etiketu „organski“ ako nemate sertifikat od ovlašćene kontrolne organizacije. Evo ukratko šta zakon traži:Košnice moraju biti smeštene najmanje 3 km od zagađenih izvora: fabrika, autoputeva, intenzivnih...

Pročitaj više

apr72025 by AgroservisBez komentara

MRAZ PRETI DA OBERE VOĆE: Zaštitite svoja stabla i biljke

Saveti stručnjaka

Najugroženije su kajsije, breskve, trešnje i šljiveProleće nam je već pokazalo svoje ćudljivo lice – sunce, kiša, pa opet toplo.Ali ovog vikenda, stiže ozbiljno zahlađenje. Republički hidrometeorološki zavod upozorio je da nas od 6. do 8. aprila očekuje nagli pad temperature, jak severozapadni vetar, a ponegde i – sneg i mraz. I to baš u periodu kada su voćke procvetale, a baštenske sadnice počele da listaju.Ako volite da vam bašta bude puna života, evo kako da spasite sve ono što ste pažljivo negovali cele zime: Zaštitite rane voćke Najugroženije su kajsije, breskve, trešnje i šljive – one koje su već u cvetu ili mladom listu. Šta možete da uradite: Prekrijte krošnje agrotekstilom, platnom ili najlonom – najbolje u večernjim satima, pre nego...

Pročitaj više

apr32025 by AgroservisBez komentara

ŽIVOTNA BITKA ZA PLODNOST ZEMLJIŠTA

Saveti stručnjaka

IZVOR: dnevnik.rsKako jedan projekat može da promeni budućnost poljoprivrede u Srbiji!PSS „Poljoprivredna stanica” d.o.o je od aprila 2024. godine započela jednogodišnji projekat „ Unapređenje biljne proizvodnje kroz kontrolu plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta i praćenje sprovođenja preporuka i saveta”, koji je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.Cilj Projekta je kontrola plodnosti obradivog zemljišta i praćenje sprovođenja preporuka i saveta za pravilnu primenu mineralnih i organskih đubriva. Ispitivanje je obuhvatilo utvrđivanje pH vrednosti zemljišta, sadržaja kalcijum karbonata, humusa u zemljištu, sadržaj ukupnog azota i lakopristupačnog fosfora i kalijuma. U projektu su učestvovala registrovana po...

Pročitaj više

apr22025 by AgroservisBez komentara

PLODORED I UPARIVANJE USEVA OD VELIKOG ZNAČAJA

Saveti stručnjaka

Izvor: dnevnik.rsPhoto: dnevnik.rsKrompir se dobro slaže sa bosiljkom, kupus sa cveklomOrganska poljoprivredna zasniva se na upotrebi rotacije useva.Ovo podrazumeva izbegavanje uzgoja useva na istom području iz godine u godinu, jer to iscrpljuje zemljište, oslabljuje biljke i smanjuje prinos, a može zakomplikovati postojeći problem s štetočinama i bolestima. Treba imati na umu i da povrće koje se nalazi u srodnim porodicama biljaka koristi slične hranljive materije, zbog čega treba izbegavati sadati ih zajedno. Zemljištu treba oko tri godine da se „oporavi”, zato je najbolje napraviti višegodišnji plan sadnje i rasporeda biljaka u bašti. Uz ovu meru može se primeniti i takozvano uparivanje biljaka. Na primer, uz bosiljak odlično uspeva špargla, cvekl...

Pročitaj više

dec162024 by AgroservisBez komentara

KAKO UNAPREDITI DOMAĆU PROIZVODNJU HRANE

Saveti stručnjaka

IZVOR: dnevnik.rsRegenerativna poljoprivreda donosi 20 posto veće prinose I 47 ODSTO UŠTEDEViše podsticaja za organsku proizvodnju, prepoznavanje regenerativne poljoprivrede koz regulativu i podrška inovacijama i razvoju startapa u oblasti hrane i poljoprivrede mere su koje nisu teške da se implementiraju, a veoma brzo bi dale velike rezultate, rečeno je na na skupu Saveza za hranu i poljoprivredu u NALED-u.Samo prelazak sa tradicionalne na regenerativni model poljoprivrede u prve tri-četiri godine dao bi 10−20 posto veće prinose po hektaru, dok bi za deset godina ušteda u troškovima proizvodnje bila i do 47 odsto. Budući da poljoprivreda predstavlja jedan od glavnih stubova ekonomskog rasta u zemlji, preduzimanje konkretnih mera kako bi se unapredila održivost sektor...

Pročitaj više

okt142024 by AgroservisBez komentara

Možemo li pobediti sušu?

Saveti stručnjaka

Poplave, suše, oluje, štetočine, zdravstvene krize, ratovi – katastrofalni događaji su doveli do gubitka širom sveta od oko 3.800 milijardi dolara u usevima i stočarskoj proizvodnji u poslednjih 30 godina. To se navodi u izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Sve do ove 2024. godine, šteta je bila oko 123 milijarde dolara godišnje ili pet odsto prihoda koje su poljoprivrednici proizveli između 1991. i 2021. godine, navodi se u dokumentu. Ova šteta može da se pretvori u gubitak od 147 kalorija dnevno po osobi, što su godišnje prehrambene potrebe 400 miliona muškaraca ili 500 miliona žena.,,FAO prvi put je pravio ovakvu procenu 2023. godine, jer međunarodna zajednica postaje svesna značajnog povećanja broja katastrofa, kojih je četiri ...

Pročitaj više