subota, decembar 7Agro servis

Agrar u Srbiji

by AgroservisBez komentara
Posle suše u jesenju setvu pšenice – najkasnije za 30 dana isplata direktnih davanja poljoprivrednicima -VIDEO

Posle suše u jesenju setvu pšenice – najkasnije za 30 dana isplata direktnih davanja poljoprivrednicima -VIDEO

Agrar u Srbiji, Vesti
Izvor:RTS Povećanje subvencija za 10.000 dinara, rezultat je kompromisa između poljoprivrednika i Vlade Srbije, izjavio je za RTS agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Ističe da će najveći deo tog novca biti potrošen na pšenicu koju ćemo posejati na oko 600.000 hektara, što je 50.000 više nego prošle godine. Vlada Srbije usvojila je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi. Na osnovu dogovora šest poljoprivrednih udruženja i resornog ministarstva, proizvođači će na 18.000 dinara po hektaru dobiti još 10.000 dinara koje ne moraju da pravdaju računima. "Ta mera je proizvod kompromisa i pomoći će ratarima da u jesenjoj setvi ublaže probleme nastale zbog suše", rekao je za RTS agroekonomista Žarko Galetin. Prema njegovim rečima, uprk...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
KUKURUZ POŽUTEO ZBOG NEDOSTATKA VLAGE I OD HLADNOĆE

KUKURUZ POŽUTEO ZBOG NEDOSTATKA VLAGE I OD HLADNOĆE

Agrar u Srbiji, Vesti
Setva kukuruza u Srbiji nedavno je završena, a među ratarima vlada zabrinutost oko uspeha ovog posla. Većina domaćina setvu je obavljala u suvo ili nedovoljno vlažno zemljište, a kiše koje su pokvasile oranice neće bitnije uticati na rast ove biljke. Ukupno zasejane površine kukuruzom prema podacima poljoprivrednih službi nisu veće od 900.000 hektara, a nicanje je neravnomerno ili ga uopšte i nema.  Dr Goran Bekavac, ekspert za kukuruz sa Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, svakodnevno je u polju širom zemlje i ono što je do sada video ga zabrinjava. - Kukuruz tokom setve nije imao dovoljno vlage ali je nikao, a potom je došlo do zahlađenja, pa je ova biljka žuto-zelena, i biće joj potreban oporavak, ali ako bude dovoljno vlage, kaže za Agroservis dr Beka...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Energetske biljke i sunčeva energija potencijali koje treba da pametno iskoristimo

Energetske biljke i sunčeva energija potencijali koje treba da pametno iskoristimo

Agrar u Srbiji
Stevan Davidović Na 58. Savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije i 4. Savetovanju agronoma  Srbije  i Republike Srpske novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo koje je nedavno održan na Zlatiboru, jedna od tema bila je  zelena energija. Kako iskoristiti energiju sunca i žetvenih ostataka za uštedu  na gazdinstvu, tema je koja iz godine u godinu postaje sve značajnija. Na panel diskusiji „Zelena energija i energetska efikasnost“ konstatovano je da se hrana i bio energija mogu zajedno proizvoditi, ali da je potreban oprez i balans kako bi se sačuvala plodnost oranica i biodiverzitet. Osnovne podatke i odrednice o energetskom bilju  dala je stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Ana Marjanović Jeromela: „Srbija ima sve ag...
Pročitaj više
by AgroBez komentara
BROJ GAZDINSTAVA ZA 10 ODSTO MANJI U ODNOSU NA 2018. GODINU

BROJ GAZDINSTAVA ZA 10 ODSTO MANJI U ODNOSU NA 2018. GODINU

Agrar u Srbiji
Prvi rezultati popisa poljoprivrede ukazuju na neophodnost agrarne reforme IZVOR:Biznis.rs Popis poljoprivrede sproveden krajem prošle godine pokazao je da u Srbiji postoji ukupno 508.365 registrovanih gazdinstava, od čega je 99,6 odsto porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara zemlje, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela. Rezultati popisa pokazali su da je poljoprivrednih gazdinstava 10 odsto manje nego 2018. godine, ali i da je broj pravnih lica u poljoprivredi povećan na 2.042. Ove podatke izneo je direktor RZS Miladin Kovačević i dodao da je u istom periodu smanjeno i raspoloživo obradivo z...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
U JESENjOJ SETVI LANE ZASEJANO 726.436 ha 16,8 odsto manje nego 2022.

U JESENjOJ SETVI LANE ZASEJANO 726.436 ha 16,8 odsto manje nego 2022.

Agrar u Srbiji
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 726.436 hektara zemlje, što je za 16,8 odsto manje nego 2022. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku. Izvor: Dnevnik, Tanjug Posmatrano po kulturama, pšenicom je zasejano 18,3 odsto manje površina, ječmom 12,4 odsto, uljanom repicom 6,9 odsto, ovsom, 8,4 odsto i raži 14,3 odsto. U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenjih setvi, jesenas zasejane površine pod pšenicom smanjene su za 8,4 odsto.
Pročitaj više
by AgroBez komentara
Podnošenje zahteva za podsticaje po hektaru biljne proizvodnje do 1. marta

Podnošenje zahteva za podsticaje po hektaru biljne proizvodnje do 1. marta

Agrar u Srbiji
SAOPŠTENJA MINISTARSTVA Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji od 18.000 dinara raspisan je danas, 1. februara, i trajaće do 1. marta 2024. godine. Podsećamo da je neophodno da pre podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na ovu vrstu podsticaja, poljoprivrednik izvrši obnovu registracije za tekuću godinu u eRPG. Pravo na podsticaje imaju isključivo poljoprivredni proizvođači koji prijavljeno zemljište i obrađuju – u svoje ime i za svoj račun, a subvencije neće moći da koriste vlasnici zemlje koji tu zemlju zaista ne obrađuju, već je daju u zakup drugom licu.  Podsticaji se ostvaruju po površini biljne proizvodnje za zasejane, odnosno zasađene i prijavljene površine pod odgovarajućom biljnom kulturom, do najv...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Govedarstvo – gde je naša kravica –  GDE SE I KAKO PRODAJE MLEKO

Govedarstvo – gde je naša kravica –  GDE SE I KAKO PRODAJE MLEKO

Agrar u Srbiji
Odavno su prošle godine kada je u svakom selu svako domaćinstvo imalo po jednu ili dve krave. Tako da je svako imao svoje mleko, a prodavalo se onim porodicama koje su bile zaposlene. Vremenom je mleko iz grada počelo da stiže u seoske prodavnice, kao uostalom i povrće, meso, voće... Industrija se potrudila da ima mleka sa dužim rokom upotrebe i dorađeno na različite načine. Retko se događa da vlada nestašica mleka i da potrošači ostaju bez ove važne namirnice. Poslednja pometnja u prodaji mleka, odnosno u preradi, nastala je u vreme pandemije 2020. godine. Trgovci su uvozili mleko iz Poljske, Mađarske, kao i Bosne i Hercegovine. A država je, uplašena šta će se dogoditi sa ponudom mleka, ušla u skup aranžman za nabavku mleka u prahu. U celoj situaciji dobro je zaradila mlečna i...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Govedarstvo – gde je naša kravica – GDE NAUČITI PROIZVODNJU SIREVA

Govedarstvo – gde je naša kravica – GDE NAUČITI PROIZVODNJU SIREVA

Agrar u Srbiji
Oko mleka uvek ima različitih priča, a najčešće se govori o ceni otkupa, kvaliteta... Sirevi kao produkt od mleka, ipak, su češći u komentarima potrošača. Najviše priče dolazi od kupaca koji vole sveže sireve različitih oblika i sastava. Kupci, uglavnom, malo znaju kako nastaju sirevi i koliko je mleka potrebno za kilogram sira: pet, osam ili više... Još manje se zna o veštini zanata i stručnosti lica koja prave sir. Za razliku od stočarski naprednijih zemalja, kod nas se samo u tri-četiri poljoprivredne škole, koje imaju svoje mleko, posvećuje pažnja znanju o sirevima. Tradicionalno, odano i vrlo praktično rade u Pirotu. Njihova učionica – radionica je prava laboratorija za sireve, a posebno za kačkavalj i jedinstvena je u Srbiji. Otkupljuju mleko od seljaka i prerađuju dnevno oko 3.00...
Pročitaj više
by AgroBez komentara
KOLIKO ORGANSKA NJIVSKA PROIZVODNJA MOŽE UTICATI NA PROIZVODNJU KVALITETNOG MLEKA (2)

KOLIKO ORGANSKA NJIVSKA PROIZVODNJA MOŽE UTICATI NA PROIZVODNJU KVALITETNOG MLEKA (2)

Agrar u Srbiji
Novi Sad, 22.08.2023. Nevladina organizacija Zelena mreža Vojvodine ima niz kvalitetnih programa edukacije o organskoj proizvodnji. Iz stručnog osvrta ove mreže prenosimo značajne pojedinosti iz koji hi naši farmer mogu izvući zaključke za napredak u proizvodnji. Korišćenje organskih đubriva, kao što je stajnjak, zelenišno đubrivo i kompost čini osnovu proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane zbog potencijalnih negativnih efekata, koje može izazvati nekontrolisana primena sintetičkih materija kao đubriva. Vrsta, količina i način primene đubriva u organskoj poljopriverdi zakonski je regulisana. U skladu sa EC regulativom 1804/1999. za organsku proizvodnju predviđen je maksimalni unos 170 kg ha-1 godišnje N organskim đubrenjem. Nivo hraniva u zemljištu i njihova pristupačnost u znatnoj m...
Pročitaj više
Dozvoli obaveštenja o novim vestima! Da Ne hvala