Beograd, 29. oktobar 2015.
Izvor: RTS
- Hrabri gurmani na društvenim mrežama od ponedeljka se trkuju ko će bolje da odbrani slaninu od Svetske zdravstvene organizacije. Ali, nesumnjivo je da će posle upozorenja o kancerogenosti nekih mesnih proizvoda prodaja pasti i nesumnjivo je da će to pogoditi stočare. Da li se u Srbiji razmišlja o tome i kakvi predlozi postoje?
Kako je krenulo, možda se pušačima priključe i oni koji bi u pauzi na poslu da pregrizu slaninicu. Duvanski dim šteti ljudima u vašoj okolini, miris pršute može da navede na greh – kancerogeni. Poput paklica, i mesne prerađevine uskoro bi mogle da nose upozorenje "zalogaj ubija". Nutricionisti bi glasali "za".
"Apsolutno jesam za to da se malo uozbiljimo, čitamo i vodimo računa šta jedemo", kaže Milka Raičević, nutricionista u Domu zdravlja na Paliluli.
Da upozorenje na rak nosi večera sa kioska brze hrane, mnogi bi dva puta razmislili da li da je kupe. Ipak je prerađeno meso gurnuto u društvo azbesta, dizel-goriva, alkohola, cigareta. Svetska zdravstvena organizacija pali crvenu lampicu i za crveno meso. Svinjetina, junetina, jagnjetina – pored olova, herbicida i rada u noćnoj smeni.
E, tu se crvena lampica pali Dragiši Pavloviću iz Gorobilja kod Požege. Goveda, svinje, koze hrani prirodno. Kako onda njihovo meso može da bude štetno, pita se.
"Zabrinjava, naravno, ne samo nas, nego i ostale proizvođače. Imamo svoj kukuruz, imamo seno i detelinu, što proizvedemo, time i nahranimo stoku", kaže Dragiša.
Prirodnim procesom prerade mesa hvale se Zlatiborci.
"Pršuta goveđa se soli sa kuhinjskom soli i u soli i salamuri leži pet do deset dana i kači se na sušaru da stoji, nikakva matematika to nije", kaže Milovan Kolarević, prerađivač iz Požege.
Više oduzimanja nego sabiranja – profita. Biće i toga ako potrošači počnu da se odriču zlatiborskog delikatesa.
"Verovatno će se odraziti na prodaju", kaže Milovan.
I bez pretnje najtežom bolesti, do 2013. stočarska proizvodnja u Srbiji godišnje je padala oko dva odsto. Za dvadeset godina broj grla je prepolovljen. Loše vesti iz SZO za proizvođače stižu u momentu kad su počeli da podižu glavu – ka izvozu, najviše goveda.
"Plašim se da sve to ne dovede u pitanje i da čak neki investitori koji su se najavili da će doći na ove prostore ili pokolebamo ili da mi sami svoje potencijalne investitore odvratimo", kaže Milan Prostran, agroekonomista.
Meso nije problem, već kako se tretira, smatraju ovdašnji stručnjaci.
"Problem je stočna hrana i lekovi ili hormoni koji se koriste. Tu treba staviti akcenat i kontrolisati kvalitet", kaže Prostran.
U resornom ministarstvu kažu: sa kolegama iz Ministarstva zdravlja i Upravom za veterinu napraviće strategiju kako da ne ugorze ni potrošače ni proizvođače. Vest je nova, pa je rano za procene, tvrde, ali…
"Prema našim pretpostavkama, nema razloga za preveliku bojazan. Mi želimo da unapredimo proizvodnju i ne vidimo bojazan u odnosu na tržišta koja su otvorena prema Srbiji da će doći do tog disbalansa o kojem se govori", kaže Nenad Terzić, rukovodilac Sektora za agrarnu strategiju u Ministarstvu poljoprivrede.
Ni za Dragišu i Milovana nije sve izgubljeno. Ako akcije sa društvenih mreža ne uspeju, možda bi mogla prekvalifikacija. Da iz prehrambene pređu u modnu industriju.