Konačno lepa vest: odgajivači tovnih rasa goveda, prema nepotpunim podacima, povećali su svoje stado na oko 25.000 grla (sve kategorije), a kada je 2009.počelo interesovanje za ove rase, posle uvoza hereforda i angusa, bilo je svega oko 500 grla. Uz saradnju farmera i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sačinjen je program podsticaja, koji je obuhvatio premije po kvalitetnoj kravi i nabavku priplodnih grla.
Najveći napredak u povećanju broja goveda je ostvaren u AP Vojvodini (region Potisja, srednji i severni Banat) i ovde su formirane farme od 600 grla angusa i hereforda, 400 šarolea, a gaji se i limuzinsko goveče i salers. Tovne rase su prisutne u više od 450 naselja u Srbiji, iako interes za govedarstvo opada, pa u oko 600 sela niko ne gaji nijednu kravu.
Udruženje „Agroprofit”, farma angusa Jančić iz Srpskog Krstura i farma hereforda, vlasnik familija Bugar iz Ečke, su učinili najviše za širenje tovnog govedarstva, a tome je doprineo i Reprodukcioni centar šarole iz Utrina, u vlasništvu familije Berze, sa oko 400 grla šarole rase (na slici).
Odgajivači tovnih rasa iz Udruženja „Agroprofit” i „Kasum” na ovom nivou razvoja postali su deo Privredne komore Srbije – Grupacija stočara, a na sastanku u Utrinama 9. februara pokušaće da objedine ponude za tržište i nabavku grla. Cilj je i što jeftinija proizvodnja, jer u ovom stočarstvu jedini prihod je tele ili prodato priplodno grlo. Među merama koje je za ovu granu najavilo Ministarstvo poljoprivrede nema povećanja premija sa 40.000 na 50.000 dinara niti je navedena mera podsticaja za junice koje ostaju na farmi. Ovi farmeri žele civilizovano da obrazlože svoj položaj i da od države dobiju novu podršku da bi uskoro došli do 50.000 kvalitetnih krava, što bi bilo najviše u regionu. Uz 200.000 krava simentalske rase, Srbija bi došla do najkvalitetnije ponude priplodnog i tovnog podmlatka.
Kvalitet mesa naše junadi zbog ishrane, a pogotovo sa ispaše, je prepoznatljiv, ali još se nismo vratili na tržište Italije i Grčke. Još 2008.godine za naše juneće meso uvedene su carine od 28,28 evra/100 kg do 215,9 evra/100.
– Ogajivači junadi smatraju da ovo carinsko opterećenje za izvoz treba da se ukine, jer od potpisivanja Prelaznog sporazuma nije ostvarena dinamika ulaska u EU, što je najavljeno. Tako su sada naši stočari bolokirani u izvozu i potisnuti su sa tradicionalnog tržišta Grčke, Italije, pa i Turske – kaže za „AgroServis plus” Berze Tibor, predsednik udruženja stočara iz Gunaroša. – Ako svi iz regiona nudimo junad istim kupcima, onda je jasno da će nam skinuti cenu. Važno je da razmenimo iskustvo sa farmerima iz Mađarske, koji za junad u prodaji imaju kalo i do 8 odsto od ostvarene cene.
Na sastanku u Utrinama, pored odluke o članstvu u Privrednu komoru Srbije, biće donet i set sugestija za novu vladu za poslove u poljoprivredi. Reč je o osnivanju Uprave za stočarstvo, pokretanju postupka za izmenu carina za prodaju junetine u EU, definisanje statusa poljoprivrednih savetodavnih službi i njihovih obaveza prema stočarima.
Poseban interes stočari imaju za promenu isplata premija, pravilnog korišćenja pašnjaka, kao i za kontakt sa odgovarajućim licima zaduženim za ulazak u EU iz oblasti poljoprivrede.
O putu agrara za ulazak u EU godinama se ne govori, zadovoljimo se izvozom voća, delom žitarica, a stočarstvo je zapostavljeno.
Tabela koju objavljujemo pokazuje koliko je EU blokirala naše govedarstvo i zaštitila svoje tržište.
