RATARI U SOMBORU ŽELE PROFIT OD SVOG RADA

Sombor, 28. februar 2019.

Juče je u Somboru, uz podršku grada i savetodavne stručne službe, održano Naučno – stručno savetovanje „Dobar dan domaćine”, koje realizuje Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada – Departman za ratarstvo i povrtarstvo.

Više od 200 ratara iz ovog regiona na početku rada pozdravio je  Vladimir Sabadoš, direktor Poljoprivredne stručne službe, i izrazio zadovoljstvo što su izabrali dan za sticanje znanja.

Zamenik gradonačelnika Sombora Antonio Ratković je upoznao domaćine sa podrškom koju grad pruža za razvoj poljoprivrede.

• Cilj grada je da se na konkurse koje raspisuju Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Ministarstvo poljoprivrede prijavi što veći broj poljoprivrednika sa naše teritorije. Za to se i sami zalažemo unazad već dve godine i nadam se da ćemo u narednom periodu uspeti da u saradnji sa PSS iz grada Sombora i ovih 15 naseljenih mesta dođe što više aplikacija na predstojećim konkursima. Ušli smo u novi program kroz projekat prekogranične saradnje – podršku za proizvodnju i uzgajenje aromatičnog bilja, što može biti od koristi za seoska domaćinstva. Grad će ove godine obezbediti preko 30.000 sadnica lavande za pomoć ženama u ruralnim područjima. Pokrajinski sekretarijat raspisuje dovoljno mera, a mi ćemo se potruditi da ih u skladu sa našim mogućnostima pratimo– istakao je Antonio Ratković.

Na području grada ima sela koja su stara i mnogo napuštenih kuća i grad Sombor nastoji da uz pomoć i drugih izvora finansiranja pomogne opstanku sela. Međutim, događa se da registrovana gazdinstva u očekivanom broju ne konkurišu za mere iz fondova niti po konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Znajući za ovakvu statistiku Vladislav Krsmanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara, je pozvao registrovana gazdinstva da se prijavljuju na konkurse koji su već raspisani.

• Iz ovog kraja nam stiže malo prijava i gotovo ko je god konkurisao taj je i dobio podršku – naveo je Krsmanović.

On je ponovio da Sekretarijat za poljoprivredu ima dovoljno novca za ulaganje u intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju i pogotovo za mlade, koji za desetak dana mogu da očekuju poziv za prijave.

Somborci su imali primedbu da bi bilo korisnije da je dozvoljeno prijavljivanje i onim mladim ljudima koji su već registrovali gazdinstva.

Pomoćnik sekretara Vladislav Krsmanović je odgovorio da ta primedba nije opravdana, jer registrovani mogu konkurisati za ostale podsticaje, gde imaju pravo na 40-60 odsto bespovratnih sredstava.

Okupljeni ratari su juče bili izuzetno aktivni u raspravi u pojedinim temama. Tako je bilo i niz pitanja o ovogodišnjoj regsitraciji – obnovi prijava za gazdinstva. Za detaljnija obrazloženja, koje je izneo Dušan Ćuruvija, direktor Trezora, zaključak je jasan: prijavljivanje za podsticaje (4.000 dinara + dizel gorivo) traje od 1. marta do 31. marta.

Izlaganje prof. dr Branislava Vlahovića o konkurentnosti domaće poljoprivrede u odnosu na zemlje EU pobudilo je pažnju, a domaćini su po prvi put čuli gde su razlike na putu do sticanja profita.

Dr Vlahović je poručio ratarima da konkurentnost prvo zavisi od njih samih i njihovog odnosa prema formiranju i radu gazdinstva, a potom i od države, što i nije zanemarljivo.

Dr Goran Malidža je u veoma ilustrovanom prikazivanju dokazao da zaštite u poljoprivrednoj proizvodnji nema bez znanja, jer se u ovoj oblasti događaju brze promene, pa se javlja i rezistentnost korova, što je veliki problem.

On je uputio ratare da koriste savete stručnih službi, jer pogrešna upotreba sredstava je dupla šteta – nepotrebno se troši novac, a strada biljka i zemlja.

Dr Goran Malidža

Svi učesnici savetovanja primili su četiri broja lista „Gazdinstvo”, u kojima su skoro sve teme iz programa Savetovanja.

Dr Dragana Latković, direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo, uz zahvalnost za podršku Grada Sombora i stručnoj službi, zaključujući savetovanje je rekla da će i sa ovog skupa poruke i predlozi biti sagledani i posle završne sednice dostavljeni kreditorima agrarne politike.

Dr Dragana Latković, dr Bojan Mitrović, dr Ivana Maksimović i dr Nenad Vasić

• Ono što je sasvim jasno jeste da naši domaćini žele proizvodnju od koje imaju profit i da je mogu obnavljati – zaključila je dr Dragana Latković.