Izvor: RTS
Na smanjenje voćarske proizvodnje u 2023. godini najviše su uticali negativni vremenski uslovi sa čestom pojavom grada. Zato je je jedan od zaključaka 19. Savetovanja voćara koje je održano u Novom Sadu da se sistemskim merama podstiče ulaganje u protivgradnu zaštitu isisteme za ublažavanje posledica prolećnih mrazeva. Zimska rezidba u voćnjaku obavlja se i ove godine u prolećnim uslovima,navodi voćarka iz Zrenjanina Petruša Ivanov koja ima 6000 stabala više voćnih vrsta na 2,8 hektara.
“Maltene vegetacija je krenula, a obično budu mrazevi, pozni prolećni mrazevi krajem marta, početkom aprila, tako da ako uhvati mnraz onda se ponavlja prošla godina.
Prošla godina je bila gradobitnja, tako da imala sam gubitak.“Mrazevi u martu i aprilu poslednjih godina unište ponegde i sto posto rod kajsije. “U zadnjih sedam godina ja sam imao samo jednu pristojnu berbu, a imam zasad od skoro dve hiljade komada. I sada sam odlučio da krčim.”Na pijacama je pao promet voća, prodaju preuzimaju marketi. U tim okolnostima se nakupci najbolje snalaze. Cena od 30 dinara za prvu klasu jabuka nije pokrivala troškove.
„Znali su nakupci, dovde, otprilike koliko im treba jedna cena i odmah
odavde istog sata druga cena.“Sa 19. Simpozijumu voćara čiji su organizatori Društvo voćara Vojvodine i Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, predložen je sistem raspodele
dobiti od izvoza voća.“Da se ugovori naprave između proizvođača i samih hladnjačara da 45 odsto od izvozne cene postignu, dobiju hladnjačari, a 55 posto da dobiju
proizvođači. Ili da se mali proizvođači udruže i da oni budu vlasnici
tog proizvoda koji će dalje prodavati.“ Zbog vremenskih neprilika i bolesti lane je u Srbiji bilo 260 000 tona manje voća nego 2022. Najveći podbačaj je bio kod šljiva 130 000 i
jabuke 105 000 tona.