ZAŠTO BACAMO KROMPIR, A NE IZVOZIMO?
Beograd, 4. novembar 2013.
Izvor: RTS
Iako imamo dozvolu za izvoz, srpskog krompira nema na evropskim pijacama. Srbija u proseku godišnje proizvede između 850 i 900 hiljada tona krompira, a dešavalo da proizvođači deo roda moraju da bace, jer nema kupaca. Za izvoz potrebno da proizvođači unaprede i osavremene svoju proizvodnju.
Kada je godina dobra, u Srbiji se u proseku proizvede između 850 i 900 hiljada tona krompira. To je dovoljno ne samo za domaće potrebe, već i za izvoz. Međutim, do sada se često dešavalo da proizvođači deo roda moraju da bace, jer nema kupaca. Prošlog proleća Srbija je posle 12 godina dobila dozvolu da krompir izvozi u Evropsku uniju. To nismo iskoristili, jer je tada zbog velike suše rod podbacio.
Ova godina je dobro krenula, ali su u julu i avgustu izostale padavine, pa ćemo imati manje krompira nego što se u prvi mah činilo. Ipak, prinos će biti veći od prošlogodišnjeg.
I pored toga što Srbija ima mogućnost da krompir izvozi u Uniju, proizvođač iz Guče Radosav Radovanović za sada ne planira izlazak na to tržište.
"Mi ne možemo da pratimo evropsko tržište s cenama. Skuplja je proizvodnja, dosta primitivno se radi kod nas, lošiji su uslovi, nemamo vodu za navodnjavanje", kaže Radovanović.
On dodaje da moraju da se rade i mnoge analize, i kad se na to doda još i transport, Srbija više nije konkurentna sa cenom. Tako nam ostaje samo naše tržište i Crna Gora.
U Srbiji na veliko krompir dostiže cenu i do 30 dinara po kilogramu, dok se u Evropi plaća 20 evrocenti. Ipak, za proizvođače je bolje da viškove izvezu nego da krompir bace, što se ranijih godina često dešavalo.
Ne treba očekivati da će srpski krompir biti tražen u recimo Nemačkoj ili Belgiji, koje imaju i do tri puta veće prinose od naših.
Ratko Vukićević iz udruženja "Plodovi Srbije" iz Guče kaže da su naša perspektiva Rumunija i Bugarska koje nemaju dovoljno krompira, a mi smo im najbliži.
"Treba stvoriti uslove da imamo skladišta, dobre linije za pakovanje i pre svega na jednom mestu da imamo respektabilne količine dobre robe", kaže Vukićević.
Potrebna savremenija proizvodnja
Da bi se krompir zaista prodavao na stranom tržištu potrebno je da proizvođači unaprede i osavremene svoju proizvodnju.
Dok to ne učine, prolaz na evropsko tržište trebalo bi tražiti preko mladog krompira, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Broćić.
"Kod tog mladog krompira problem je transport, ima osetljivu pokožicu, mora da se pakuje u treset, da se ne bi oštetio. Sa druge strane evropsko tržište dosta koristi taj mladi krompir već od januara iz mediteranskog područja i mogućnost je da se negde sa tom cenovnom konkurentnošću mi pojavimo početkom juna meseca, do kraja juna. Posle toga stiže krompir kod njih i mogućnost za izvoz kod njih je manja", kaže profesor Broćić.
Za uvođenje novih tehnologija prozvođači mogu da računaju i na podršku države. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović kaže da je ministarstvo za ovu godinu odvojilo podsticaje za preradu i unapređenje plasmana za kupovinu opreme i mehanizacije.
"To su bespovratna sredstva od 30 do 45 posto, imamo subvencije za biljnu prozvodnju od 6000 dinara po hekteru, regresirani dizel i imamo mogućnost da povraćaj regresa za isplaćenu premiju osiguranja", kaže Golubović.
Zarada od krompira mnogo je veća kada se on preradi. Iz fabrike u Čačku uskoro bi prve količine čipsa trebalo da krenu za Grčku i Hrvatsku, pa očekuju da se u tom kraju poveća i prozvodnja krompira.
Direktor fabrike "Čips vej" Tomislav Bajević kaže da su ugovorili za ovu godinu samo sa lokalnim proizvođačima oko šest hiljada tona krompir.
"Nadamo se da ćemo za iduću godinu imati ugovoreno preko 15 hiljada tona krompira. Od toga će sigurno 7000 tona otići u prerađevine opet u EU", kaže Bajević.
Pokretanje prerađivačkih kapaciteta ne znači samo povećanje proizvodnje krompira, već i više posla za firme koje štampaju i izrađuju ambalažu i proizvode ulje. To znači i više radnih mesta, što je srpskoj ekonomiji potrebno.