TAJKUNIMA U DŽEPU OSTALO NAJMANJE 50 MILIONA EVRA
Novi Sad, 10. septembar 2012.
Od zabrane izvoza industrijskog bilja koristi će imati samo velike srpske agrarne kompanije i trgovačke firme kojima bi odluka Vlade Srbije mogla da uštedi, prema proceni vojvođanskih poljoprivrdnika, najmanje 50 miliona evra. Nažalost, jedna od prvih mera nove Vlade koja se tiče poljoprivrede doneta je zarad interesa pojedinaca.
Agrar i seljaci njome su izgubili, a milioni će se preliti u tek nekoliko džepova.
Naime, kada je reč o uljaricama, izvoznici su napravili terminske ugovore po cenama dobrano nižim od sadašnjih, te bi u slučaju realizacije tih poslova bili na gubitku. Sada, kada je država uvela zabranu, niko ih ne obavezuje da dogovore sa stranim kupcima ispoštuju. Kod šećerne repe je specifična situacija u kojoj, u slučaju zabrane izvoza, najdeblji kraj izvlače ratari. Naravno, pod uslovom da šećerane zadrže sadašnje otkupne cene repe. Jer, na domaćem tržištu paorima se nude cena od najviše 40 evra po toni, a hrvatske šećerane, recimo, slatki koren plaćaju 50 evra. Sada, kada je rampa za repu spuštena, domaće šećerane teoretski mogu da ucenjuju ratare, da im nude najnižu moguću cenu a da pri tome imaju mogućnost da s dovoljno sirovine uposle svoje preradne kapacitete i ne brinu da li će imati dovoljno šećera i da li će s njega pokupiti kajmak.
Da je računica o više od 50 miliona evra za velike kompanije ušteđenih para realna lako je objasniti. Sve i da u nju ne ulazi šećerna repa. Naime, prema podacima kojima se barata u poljoprivrednoj branši, samo jedna domaća kompanija imala je terminski, sa stranim kupcima, ugovoreno 80.000 tona soje po 400 evra. S obzirom na to da je soja sada 600 evra, to joj ne odgovara i takve ugovore neće realizovati te će „biti dobra” 16 miliona evra. Na suncokretu, po istom principu, ista kompanija će dobiti oko četiri miliona evra…
Ovo je primer za samo jednu kompaniju i samo dve industrijske biljke, a kada se pridodaju svi ostali koji trguju i kupuju onda je jasno o kakvim razmerama se radi. Kada država zabrani i izvoz kukuruza, što se kao mogućnost pominje krajem godine, dobit pojedinih kompanija biće višestruko veća.
Drugo je pitanje zašto država, donošenjem zabrane izvoza za pojedine kulture, forsira samo pojedine agrarno-industrijske grane. A pitanje je i kakve će građani imati koristi od ove mere kojom se navodno štite tržište, a naravno i seljaci.
Najbolje se, pri tome, prisetiti šta je bilo kada je ministar Slobodan Milosavljević donosio iste mere. Cene su svakako rasle jer uvek prerađivači, trgovci, dobavljači ili već ko, nađu opravdanje za to. Poljoprivrednici su takođe bili na gubitku jer su zbog zabrane izvoza bili prinuđeni da svoju robu prodaju po cenama znatno nižim od tržišnih. Zaradili su, kao što će i ovog puta, samo pojedinci. Sve ovo su u poslednjih par godina svi pominjali kao mantru pa je rampa za paorsku robu ipak spuštena. Sve uz obećanje novog ministra poljoprivrede Gorana Kneževića da će obezbediti paorima stabilne uslove poslovanja. Ne daj bože da je obezbedio stabilnije.
S. Gluščević