ZA OBEĆANI ZAKUP ORANICA POTREBAN ZAKONSKI OKVIR
Čedomir Keco
Petnaest dana ostaje za javnu raspravu, u mesecu godišnjih odmora, o Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu – počela je uoči vikenda 30. jula i trajaće do 18. avgusta. 2015. Ako se potrudite, sve tekstove vezane za ovu inicijativu možete pronaći na sajtu Ministarstva poljoprivrede. Tamo piše da se pozivaju u raspravu predstavnici državnih organa i organizacija, naučna i stručna javnost, kao i druga zainteresovana lica, ako su to i poljoprivrednici, na koje se odnosi ovaj zakon, onda ih predsednik Odbora za privredu i finansije dr Dušan Vujović nije zaboravio, a što nisu precizno pozvani i ne treba da čudi. Dr Dušan Vujović je poznat po zaboravnosti prema poljoprivrednicima, što je pokazao kršenjem Zakona o podsticajima u poljoprivredi i za biljnu proizvodnju, umesto najmanje 13 milijardi dinara odvojio je samo 2,7 milijardi dinara u Agrarni budžet, što je u Ministarstvu poljoprivrede podanički prihvaćeno. Većina seljaka te podsticaje nije dobila, a bez rebalansa državne kase to će, i pored „otkrića” ovog propusta od strane premijera Vučića, biti teško realizovati.
Od Odbora za privredu sve se seli u Ministarstvo poljoprivrede i to u Upravu za poljoprivredno zemljište, na Obilićevom vencu. Ova procedura zbunjuje – Odbor pokreće raspravu – Uprava za koju nema nadležnost Ministarstvo finansija vodi raspravu, a potom će Ministarstvo poljoprivrede sačiniti izveštaj i predlog Nacrta. Sve je to, kažu nadležni, po poslovniku Vlade ispravno!
Međutim, nije jasno čemu žurba kada je realno da zakon proizvodi pravne posledice tek iduće godine. To što se žuri da bude usvojen do oktobra nije realno, kao i što nije pravno i po meri prava da se izmene i dopune koje menjaju duh zakona, i to krovnog zakona, i za najvažniji resurs u Srbiji – zemljište, ovako sprovode, umesto da se napiše novi zakon. Ovo je dobra prilika i svojevrsna prozivka za naučnu i stručnu javnost u Srbiji, od Akademije nauka do raznih strukovnih udruženja, a pogotovo onih što se bave restitucijom, da pokažu koliko su spremni da odbrane značaj uređenja zemljišne politike u Srbiji, u koju niko ozbiljnije nije pipnuo u poslednjih pola veka.
Postoje najmanje tri razloga za zabrinutost o tome kuda to plovi ova zemlja, kada za svoje oranice želi usred leta odrediti zakupce i vlasnike, iako ne zna koliko je velika njena njiva.
Kada se uporede podaci o državnoj zemlji, oni koje ima administracija u Beogradu i podaci iz pregleda zemljišta, urađenog još 2007. godine, za planiranje razvoja Vojvodine, država nema evidenciju, a koju vodi njen katastar, za oko 230.000 hektara površine. U Vojvodini je u privatnom sektoru 1.066.700 hektara, državi pripada 628.573 hektara (ili 31% od ukupno obradivih površina), zadruge i drugi vlasnici imaju 97.964 hektara.
Ako je tačan podatak da se u zakup izdaje godišnje 228.000 hektara, onda je nemarnost države prema svojoj imovini još veća: kada od površina državnih oranica u Vojvodini oduzmemo one u zakupu, dolazimo do cifre od oko 400.000 hektara državne zemlje za koju se ne zna struktura, korisnici i namena!? A za to su odgovorni pored državne administracije i lokalne samouprave i Pokrajina, koja nigde nije iskoristila zakonsko pravo da se umeša u izdavanje zemlje u zakup, kada opštine prekrše proceduru, a pogotovo rokove.
U tabeli koju objavljujemo vidi se struktura svojine zemljišta u vangrađevinskom reonu u Vojvodini. Kada uporedite ove podatke sa podacima o izdatim površinama u zakup, onda je jasno da je uzurpacija državne zemlje do sada bila najbolji biznis, nesebično pomognut iz katastra i političkih struktura.
Najviše je zloupotreba bilo kod uvođenja u posed i prećutkivanja obrade oranica od strane uzorpatora, koji su o tome imali i imaju dogovor sa opštinskim vlastima. U ovim slučajevima nije se oglasila Uprava za zemljište, tužilaštvo i istražni organi.
U tumačenju ko može steći kao fizičko lice poljoprivredno zemljište, predlagač navodi da između ostalog da je potrebno da ima status gazdinstva najmanje tri godine, da ima uslove-mehanizaciju (nema objašnjenja), da živi u jedinici lokalne samouprave najmanje tri godine, da ima u svojini do 30 hektara svoje zemlje… Pravo kupovine je do 20 hektara.
Uz ovaj tekst objavljujemo i Nacrt i prateća obrazloženja, ali nigde nije moguće pročitati da država želi dati prednost u zakupu i prodaji mladim poljoprivrednicima, što je lako rešivo, kao i preciziranje uslova za stočare. Nema ni posebnih uslova za brdsko-planinska područja, niti područja sa otežanim uslovima proizvodnje. Kada to pitanje postavite državnim službenicima odgovornim za raspravu o političkom sistemu, oni vam odgovore da je to tema za ruralni razvoj. A kako može da se uredi ovaj sektor bez nosilaca poljoprivredne proizvodnje? Nikako! To nekom i odgovara, a cena za takvo ponašanje se plaća odavno.
Prenapućeni gradovi i nezaposlenost je za to najbolji dokaz.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 7. avgusta u 12 časova u Skupštini Vojvodine organizuje javnu raspravu o pomenutom dokumentu.
Kao što smo u više navrata na ovom mestu i u listu „Gazdinstvo” obrazložili, da se izmene i dopune zakona o poljoprivrednom zemljištu ubrzavaju i sprovode, između ostalog, i zbog dugoročnog zakupa naših oranica od strane inostranih partnera, koji, da bi sve bilo čisto, moraju koristiti usluge već postojećih pravnih lica u našoj zemlji.
Tako dolazimo do tačke koja ne govori o ozbiljnosti i širini promena u agrarnom sektoru, što, dabome, u vladajućoj koaliciji niko neće potvrditi. Takav stav može i da se razume, ali da se u uređenju zemljišne politike ne vidi šansa za poboljšanje statusa mladih poljoprrivrednika i specifičnosti pojedinih regiona, nikome ne služi na čast što to već nije ispisano u pomenute izmene i dopune.
Nacrt i prateća obrazloženja možete pogledati OVDE: http://www.mpzzs.gov.rs/projekti-ministarstva/javna-rasprava-o-nacrtu-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-poljoprivrednom-zemljistu/