Stevan Davidović
Na 58. Savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije i 4. Savetovanju agronoma Srbije i Republike Srpske novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo koje je nedavno održan na Zlatiboru, jedna od tema bila je zelena energija. Kako iskoristiti energiju sunca i žetvenih ostataka za uštedu na gazdinstvu, tema je koja iz godine u godinu postaje sve značajnija. Na panel diskusiji „Zelena energija i energetska efikasnost“ konstatovano je da se hrana i bio energija mogu zajedno proizvoditi, ali da je potreban oprez i balans kako bi se sačuvala plodnost oranica i biodiverzitet.
Osnovne podatke i odrednice o energetskom bilju dala je stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Ana Marjanović Jeromela:
„Srbija ima sve agroekološke uslove za gajenje svih energetskih biljaka. To su biljke koje služe ili direktno za proizvodnju bio goriva ili kroz valorizaciju nusproizvoda kada se dobijaju različita bio goriva. Najčešće se na imanjima za ove biljne vrste ostavljaju marginalna zemljišta, iako ona najbolje uspevaju na plodnim zemljištima. Tendencije su da se ne ugrožava proizvodnja hrane, već da se valorizacijom nusproizvoda dobija bio energija. Moguće je da se kroz različite tehnologije proizvodnje naknadnog useva na istoj površini dobije i hrana i energija. Bitno je da se ne ugrozi plodnost zemljišta, preporuka je da se nakon prerade goriva ostaci energetskih biljaka koriste kao organsko đubrivo. Dobar primer su bioenergane za dobijanje bioetanola. Neophodno je da ratari rade analize zemljišta, da uspostave balans plodnosti, kako bi izbegli degradaciju zemljišta. Dakle, treba odrediti koliko je moguće odstraniti organske materije sa parcele, a koliko se mora ostaviti, kako bi se očuvala i unapredila plodnost zemljišta i ustanovila vrednost bio proizvoda. Institut učestvuje u velikom broju projekata koji se bave proizvodnjom bio proizvoda i cirkularnom bio ekonomijom gde proučavamo marginalna zemljišta za te namene, kao i nove vrste energetskih biljaka. Institut je i društveno odgovoran pa vodimo računa da ne dođe do zagađenja usled neadekvatnog spaljivanja biogoriva na parcelama. Zato svi akteri u proizvodnji biogoriva i poljoprivredi moraju biti povezani. Treba još jednom naglasiti da je zakonom zabranjeno spaljivanje žetvenih ostataka na parceli i da je to loša poljoprivredna praksa koja nanosi veliku štetu zemljištu i celokupnom eko sistemu“, upozorila je Ana Marjanović Jeromela.
Na panelu „Zelena energija i energetska efikasnost“ govorio je i profesor na Fakultetu tehničkih nauka Đordje Đatkov:
„Saradnja naše katedre za Inženjerstvo bio sistema sa Institutom počela je 2011. godine na projektu ministarstva nauke. Analizirali smo količine žetvenih ostataka uljanih kultura i strnih žita koje je moguće iskoristiti za dobijanje toplotne energije ili bio goriva na održivi način. Imali smo i istraživanje sa NS semenom vezano za vrste energetskog bilja koja se mogu uspešno koristiti u biogas postrojenjima. Ti rezultati su objavljeni na nekoliko međunarodnih konferencija. Kada je reč o energetskoj efikasnosti, ona podrazumeva što veće iskorišćenje svih vidova energije koju je moguće dobiti iz raspoložive bio mase. Kod bio gasa to znači i dobro iskorišćenje digestata koji je na raspolaganju“ zaključio je Đorđe Đatkov.
Kada je reč o solarnoj energiji, još je nedovoljno koristimo ocenio je istraživač na Fakultetu tehničkih nauka Bane Popadić
„U poslednje vreme upotreba solarne energije je u usponu. Poseban značaj te energije je velika ušteda s obzirom na cenu tog energenta. Ako govorimo o solarnom navodnjavanju onda se investicija u sisteme može isplatiti i za nekoliko godina. Za sufinansiranje i finansiranje nabavke fotonaponskih elektrana i panela postoji i podrška države. Za stočare je interesantno korišćenje fotonaponskih panela na pašnjacima, gde stoka sprečava rastinje da zaklanja panel dok paneli životinjama obezbeđuju hlad. Fotonaponski paneli su dobri i za sisteme za navodnjavanje, jer se koriste u doba godine kada ima mnogo sunčane energije. Takvi sistemi mogu biti modularni i mobilni što olakšava rad ratarima i povrtarima“ istakao je Bane Popadić
Panelisti su bili i mlada poljoprivrednica u Gajdobri Milica Lambeta i poljoprivrednik iz Srema Branislav Runjanin. Oni su naveli svoje primere grejanja stanbenog prostora na gazdinstvima sojinom slamom. Uštede su velike, ali kako su upozoril, mora se voditi računa o plodnosti zemljišta zbog iznošenja slame zbog čega redovno rade analizu plodnosti oranica. Foto: Pixabay